Архиве ознака: Дражен Пекушић

АБРАХАДАБРА: АЛИСТЕР КРОУЛИ – ПРВИ ДЕО

Људи су бића склона масовним хистеријама. Довољно је свега неколико речи и мало неупућености па да се створи фама око било чега, те тако и око ликова и дела људи који својим интелектом увелико превализале ниво обичних смртника и епоха у којима живе и стварају. Потребно је само да се удобно завалимо и да дневна жута штампа одради посао за нас. На нама је да поверујемо у причу, под условом, наравно, да немамо никаквих знатижеља да сами сазнамо и истражимо мало више о теми о којој бисмо волели да дискутујемо. Наставите са читањем АБРАХАДАБРА: АЛИСТЕР КРОУЛИ – ПРВИ ДЕО

ТЕОРЕМЕ БЕСКРАЈА

Овде се треба позабавити трима темама које својом важношћу, али и тежином, итекако доприносе поимању идеје о бескрају. Те теме, од којих ће свака појединачно бити обрађена, су:

  • Математички бескрај
  • Бескрај Божанског
  • Бескрај Света

Све што ће вам бити потребно, у бављену овим питањима, јесте отворен ум спреман на размишљање и Ваша активна имагинација.

Математички бескрај можемо назвати и нестварност коначних бројева, те ћемо за овај случај узети пример лењира јер је прецизно подељен на скуп нумеричких јединица. Природно је да у старту полазимо од становишта да је све у природи мерљиво, па ћемо у овом случају замислити да је наш лењир дугачак 20cm. Међутим, колико тачно 20cm? Уколико боље размислимо видећемо да је тих 20 центиметара крајње нестварно. Можда овај проблем можемо појаснити другим упитом – колика је стварна вредност кованице било које валуте? Непостојећа је, сем оне инститиционализоване коју је дефинисао човек зарад ефикаснијег обављања својих трговинских потреба. Једино је новчић, као такав, стваран (или макар оно што га твори у његовој физичкој форми, његова атомска структура). Иста ситуација је и са оних 20cm. Наставите са читањем ТЕОРЕМЕ БЕСКРАЈА

ЛУЧ. СЈАЈ БЕЛИНЕ.

Извор. Или једноставније речено, пресек таласа нашем бићу доступан. Ограничени спектар електро-магнетне фреквенције који када сагледамо у широј слици постаје изузетно миноран, готово безначајан, у односу на увид у целокупни спектар енергије. Ипак, тај узани сноп енергетског набоја нас најочигледније повезује са читавим универзумом, даје нам основни образац визуелне перцпеције, који, иако је ограничен, јесте први и основни на који су временом накалемљени утицаји других рецептора. Фотон, честица која може бити само у два основна стања – или да постоји или не. Честица без масе мировања, с наелектрисањем једнаким нули те због тога фотон и даље у одређеним круговима сматрају квази-честицом због упечатљивости те нуле коју поседује. Такође, фотону као елементарној честици својствен је тзв. корпускуларно-таласни дуализам, тј. он истовремено поседује својства елементарне честице али таласа и не тражи средину за своје простирање, слично елементарним честицама у које већина аутора ипак убраја фотон. Слично нулама и јединицима, бинарном систему који и представља наш свет поларитета, оно на чему се заснива целокупно људско знање и спознаја света. Отуд и карактеристика светлости да садржи двојаку природу, таласа и честице којом ћемо се касније боље позабавити. Наставите са читањем ЛУЧ. СЈАЈ БЕЛИНЕ.

ТАМА. МРАК.

Односно одсуство светлости или било каквог извора енергије који би нарушио ништавило, одсуства присуства. Када говоримо о првој искри, зачетку точка простор-времена, са становишта модерне физике говоримо о Великом праску, идеји нарушавања првобитног склада свеукупног непостојања. Наставите са читањем ТАМА. МРАК.