ПУШКИНОВ КРАЈ

… сада је ред на мене да пуцам; дошао сам да испразним свој пиштољ; јеси ли спреман?
(МЕТАК, А. С. Пушкин)

Александар Сергејевич Пушкин
Како га сви на овом тужном свету знаду
Са својим густим маварским зулуфима
Шета горе доле дрвеним мостићем
Тог студеног Петровградског јутра

Нервира га његов избријани секудант
Што непрестано гласно кија
Где ли сам само нашао ту
Младу будалу говори себи
Нешто у овом јутру не ваља
Да л’ ово Сунце у магли
Шта ли је
А и она моја дроља од жене
Платиће ми

Жорж Дантес тај француски уображенко
Нацифран као фрајла за оперу
Намирисан уљима и сапуном
Већ је ту стигао

Истина да је знатно млађи
Од мене и ђаволски срећан
Али ја Алекса Сергејевич
Већ сам ово безброј пута
Претурио преко моје
Црне и тврде тикве
Скупо ћу продати своју кожу

Пушкин окреће леђа
Судија даје знак
Кораци су трагови сећања
Музика лишћа и хусарских чизама
Кратак поглед високо
Међ крошњама столетног кестена
То је последње што ћe видети
Пре пуцња

Аутор: Саша Скалушевић Скала

Scroll To Top