R.I.P. KNJIŽEVNA KRITIKO

Polazeći od pretpostavke Milana Radulovića, da profil moderne književnosti ne stvaraju književnici, nego kritičari; i pretpostavljajući da je moderna književnost uglavnom trivijalna, nameće se pitanje – da li je sve manje dobre književnosti ili zahvalne književne publike? A to je sholastizam jednak onom poznatom: šta je starije – koka ili jaje? Nastavite sa čitanjem R.I.P. KNJIŽEVNA KRITIKO

Detinjstvo u filmovima Tomasa Vinterberga

Poslednjih nekoliko meseci, otkako je izašao konkurs za ovaj temat, tema tabua nam je postala jedna od glavnih u društvu. Naprosto, dotakli smo dno čovečanstva kada ne možemo da se makar setimo, šta bi bilo to što bi podstaklo ljude da se stide i da razmišljaju o određenoj temi. Sedma umetnost, ona filmska, poslednjih decenija u svoj sadržaj poprimila je apsolutno sve. Ne postoji stvar o kojoj se ćuti ili sa averzijom pristupa. Nastavite sa čitanjem Detinjstvo u filmovima Tomasa Vinterberga

POSLEDNJI SUSRET

Nebo je bilo bez oblaka. Jak vetar duvao je od ranog jutra. Čudno se osećao. Podilazila ga je jeza od uznemirenih krikova galebova u zalivu. Ustao je, uzrujan i pronašao majku u vinogradu. Sestra je još uvek spavala. Jutro je bilo neobično hladno, ali nije poneo gunj. Neumiven, posmatrao je nebo. Drveće na obali povijalo se od siline vetra i šumelo, dok je more grmelo.

Uzburkana sila pretila je da polomi okolno stenje i Starut im krenu u susret. Voleo je buru, ali je ova bila nekako drugačija. U selu je vladao mir, neobičan za to doba dana. Nigde čamca, nigde bačene mreže. Seo je na vlažnu stenu i zagledao se u pučinu. I dalje ni traga brodu, barci, čamcu. Nekakva čudna zebnja uvlačila mu se u kosti, ali ju je pripisivao vlažnom kamenu, uznemirenom moru, belim galebovima. Nastavite sa čitanjem POSLEDNJI SUSRET

RAZREŠENJE SPORA

Razrešenje spora

Dolaziš u smradnom telu od rakije,
Gnječiš njene uspavane slabine,
To samo promet udova i kože,
Jer tebi se tako mora i može.
Tvoj dah na njenom obrazu jeca,
Al’ ne prigovara ona,
Ti izopačena hrpo demona.
Hodnikom zastaju maleni koraci,
Spavaj zlato, to buci su nečasni.
I nije to dom, ovo što se sabralo,
Ni sloga.
Već pacovsko leglo kurvanja Ti,
I Mi uboga.
Krsnoga kuma u zapećak stavljaš,
Slavsko pročelje neznanom ostavljaš.
Al’ naviknuše se kosti na ovo breme,
Uši na bodljikavost reči od tebe.
Utrnuli svi obrazi i sva uda,
Naše je srce od tvog ukora,
Zamrla gruda.
Sad mazi il’ tuci,
Od volje ti bilo,
S imenom i imovinom,
Kud god ti milo.
U tebi zanaveka,
Bijat će jedina vera,
Da je krevet,
Razrešenje svakog spora,
Onog u tebi sama,
I kad kraj tebe,
Budna spava mama.

***

Nastavite sa čitanjem RAZREŠENJE SPORA

Scroll Up