MOJA KUĆA, TO SU MOJE KNJIGE I MOJI ČITAOCI

Govor na promociji zbornika Leteće violine Milorada Pavića (ur. J. Marićević, Studentska asocijacija Filozofskog fakulteta, Novi Sad 2015) 22. decembra 2015. godine u Domu kulture „Studentski grad“, na Novom Beogradu

Leteće violine Milorada Pavića je zbornik sa ukupno 22 teksta o književnom stvaralaštvu Milorada Pavića, a nastao je kao ideja da se obeleži 30 godina od objavljivanja Hazarskog rečnika, ali i 60 godina Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je Pavić bio profesor i dekan. Mladi tumači književnog opusa Milorada Pavića iz Novog Sada, Beograda, Kragujevca i Niša su iz različitih perspektiva, interesovanja i opsega pokušali da odgonetnu bar deo zagonetnih, misterioznih i skrivenih značenja i ideja koji se kriju i prepliću u delima ovog značajnog srpskog pisca. Nastavite sa čitanjem MOJA KUĆA, TO SU MOJE KNJIGE I MOJI ČITAOCI

DOLAR ZA (JERMENSKU) KULTURU

U jednom od svakodnevnih putovanja autobusom, imala sam priliku da razgovaram sa sredovečnim, vrlo uspešnim biznismenom iz Kragujevca koji u Srbiji nije bio preko četrdeset godina jer je sve to vreme živeo u Mičigenu (Kanada). Naš razgovor je počeo njegovim izvinjavanjem zbog uznemiravanja središnjeg dela autobusa, pošto je vrlo glasno pričao telefonom sa nadređenim, po svoj prilici prvim čovekom Simensa. Taj ugledni poslovni čovek je poliglota – kaže priča šest jezika. Imala sam čast da čujem tri – srpski, engleski i nemački. To da zna toliki broj jezika mi je priznao nakon što sam mu na njegovo pitanje: “Kako se na engleskom kaže: Živim u selu pre Vrbasa“, rekla da ne znam kako se kaže selo jer sam prespavala tu lekciju (slučajno baš tu nisam). Međutim, iznenada sam dovela u pitanje svoju budnost jer mi je sagovornik Amerikanac izgovorio prevod problematične reči koja je dobila neki čudni francuski prizvuk sa kragujevačkim akcentom. Nastavite sa čitanjem DOLAR ZA (JERMENSKU) KULTURU

MESTO LOBANJE

Ubili smo Čoveka.
Da smo znali da je Bog,
niko od straha ne bi kamen bacio.
Ovako,
svako je za sebe u temelj crkve
po jedan kamen položio
kao zaveštanje budućim naraštajima.
A tu gde je čovek sebe razapeo
tu je prvi Čovek sebi grob iskopao.
Bio je to prvi kamen bačen u temelj crkve
koju još uvek gradimo.

Sada na njegovom grobu
Podižemo simbol pale prirode.
Petorana krv natapa zemlju,
sliva se u temelj.
Ubili smo Čoveka i pre
Nego što smo razapeli Boga.

Još nas bole rane iz borbe
sa granice postojanja i nepostojanja.

 Autor: Dušan Zaharijević

WHEN HARRY MET SALLY, OVAJ, ALEKSU

Čitajući dela iz fantastike, da li ste se ikada zapitali, makar jednom, koja je funkcija fantastike kao književnog žanra? Da li je to samo beg od realnosti ili možda čak nešto više, recimo, način života i razmišljanja? Prvi kontakt sa onostranim, po rečima Cvetana Todorova, javlja se ta zapitanost kod čitaoca i realizuje se ta neodlučnost, a to, po njemu, leži u osnovi fantastičnog i „traje samo onoliko koliko i neodlučnost zajednička čitaocu i liku, na kojima je da „odluče“ da li ono što opažaju potiče ili ne potiče od „stvarnosti“, kakva ona jeste prema opštem mišljenju“ (Todorov). Sa tim u vezi, Nortrop Fraj u svojoj „Anatomiji kritike“ određuje „moduse fikcije“ koji su ustanovljeni na relaciji junak – čitalac i stavlja akcenat na takvu vrstu odnosa. Nastavite sa čitanjem WHEN HARRY MET SALLY, OVAJ, ALEKSU

ŽENSKI LIKOVI U DRAMI “GOSPOĐA OLGA” MILUTINA BOJIĆA

Srpsko građansko društvo s početka XX veka bilo je strogo formirano pravilima. U književnom svetu tada se najviše oseća uticaj francuske književnosti, parnasovaca i po uzorima na njih stvaraju i najveća imena naše tadašnje književnosti kao što su Milan Rakić, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Sima Pandurović i drugi. Kritika je, takođe, nosila veliki značaj. Kod nas, najzačajniji ljudi u svetu kritike su svakako bili Bogdan Popović i Jovan Skerlić. I jedan i drugi kritičar su bili pre svega profesori. Kao takvi, značajno utiču na formiranje misli mladog pesnika, koji će stvarati onako kako se očekuje. Nastavite sa čitanjem ŽENSKI LIKOVI U DRAMI “GOSPOĐA OLGA” MILUTINA BOJIĆA

OTKRIVANJE ŽENE I BUĐENJE SVESTI O TELU

Negde na ,,divljem“ zapadu:

Dvadesetih godina prošlog veka ,,strašna” i gotovo tabuirana pojava okupirala je javnost – žena. U slavu i čast onih neustrašivih, ,,nova“ žena prolazila je preobraženje od nevine domaćice i tradicionalne majke u ženu amoralnu, slobodnu i buntovnu, junakinju mnogih skrivenih i požudnih snova muškaraca i mladih devojaka koje su pronalazile sopstveni identitet u pokretima oslobođenog ljudskog tela. Nastavite sa čitanjem OTKRIVANJE ŽENE I BUĐENJE SVESTI O TELU

JELENA STAJIĆ: REFLEKSI PANIKE

Reč je o pesničkom prvencu Voleti ono što imaš  Jelene Stajić objavljenom u izdanju Brankovog kola i promovisanom u okviru manifestacije Prolećni Brankovi dani 2016, na kojima je obeležena 192. godišnjica rođenja Branka Radičevića.

Knjiga je podeljena u tri pesnička ciklusa, pesme koje su ovde navedene su iz trećeg ciklusa – Refleksi panike. Nastavite sa čitanjem JELENA STAJIĆ: REFLEKSI PANIKE

Scroll Up