ФРУЛА СВИРА ВЛАШКО КОЛО

(Никола Теофиловић, Стрелци у магли, Студентски културни центар, Крагујевац 2016)

Не зовем те кроз ову грану трске, запалићу те чежњом и болом да не можеш да седиш, да не можеш да стојиш, да не можеш да пијеш, да не можеш да једеш, да не можеш да спаваш. Из кревета скочи, дођи код мене! Птичјим кљуном те кљуцам, са крилима те ударам, ка мени те гоним.Ти не можеш живети без мене, к’о ни што јагње не може без овце, к’о што ни ждребе не може без кобиле,тако ни ти не можеш живети без мене. Када се сенка раздвоји од мене, тада се ја и ти растали.

(Влашка бајалица)

Никола Теофиловић, занимљив приповедачки глас српске књижевности (збирка приповедака Јесте ли читали Заратустру у оригиналу, роман Стрелци у магли), занимљив лирски глас (ауторове певачке склоности), али није ни без занимљивости у драмском погледу (један од покретача радио-позоришта Џртле фртле за Србију). Наставите са читањем ФРУЛА СВИРА ВЛАШКО КОЛО

РУСКИ ЧАЈ

– Чай?

– Да, конечно!

– Печеньки?

– Да, конечно!

– Разговоры, улыбки, друзья?

– Да!

– Давайте начнем!

Мала просторија у поткровљу гимназије ,,Јован Јовановић Змај” у Новом Саду, пуне полице књига са којих се пресијавају имена Достојевског, Толстоја, или нечију пажњу ипак више окупирају појаве опширних речника и лексикона,  и топлина једноставног руског разговора. Наставите са читањем РУСКИ ЧАЈ

РАНАЦ НА ЛЕЂА И У ФРУ-АВАНТУРУ

На станици за Парагово готово да је свима  позната гужва коју опремљени планинари свакодневно пролазе заједно са ,,дошљацима“, којима је већ само ,,брундање“ аутобуса на путу  до саме окретнице нешто као Рокијево истрчавање  уз песму ,,Eye of the tiger“(слутим да ми се спрема жесток тренинг, али идем да пробам).  Овог недељног јутра, аутобус је стигао на станицу на којој се у једном тренутку нашло преко деведесет младих пензионера, студената, средњошколаца, породичних зборова којима је обећана у свега седам сати и пређених 12 километара незаборавна авантура. Наставите са читањем РАНАЦ НА ЛЕЂА И У ФРУ-АВАНТУРУ

ФАРГО И ДРУГИ ТАЛАС ФЕМИНИЗМА

Другу сезону серије Фарго поред постреволуционарне кризе, постмодернистичког става према свету, америчког индијанског покрета, одликује и други талас феминизма – започетог у Америци, Великој Британији и Немачкој у касним шездесетим годинама прошлог века. Већина женских ликова (ако не и сви) су приказани као веродостојни представници овог покрета, што и није велико изненађење, ако узмемо у обзир да је сценариста ове сезоне, Ноа Хавли, син познате феминисткиње Лоуисе Армстронг. Наставите са читањем ФАРГО И ДРУГИ ТАЛАС ФЕМИНИЗМА

GIVE US GIFT

Тhe rhythm is really gonna get you. За све оне који се сећају деведесетих када је жива историја била једно а цртана друго, врло добро знају шта је била музика и како се музиком комуницирало. Управо те деведесете давале су много више од очекиваног, а млади извођачи наилазили су на како комерцијалне али и политичке конфронтације са јавношћу. Из такве жилаве атмосфере рађају се најжилавији репрезенти скривених страсти, јаких тонова и еротике која је будила и јачала звук који је могао много. Фронтмен групе GIFT, Јован Матић, био је оснивач тзв. групе Seven sisters која је 1991. године својом музиком кренула у борбу против цивилног рата који је беснео у тадашњој Југославији. На самим почецима, овај бенд био је више протест него сцена, више борба него сама музика. Наставите са читањем GIVE US GIFT

ПРИЧА О ВЕШ – МАШИНИ

Еј, морам нешто да вам прочитам? Нећете ме одати? Нећете, је л’ тако? Уф, добро је. Шта ако сазна дјевојчица Гицо?! Јао мени онда! Чудно је то, данас се осјећам одрасло, а јуче сам била дијете. Види, већ сад сам спремна да одам све дјечје тајне. Не, не… нисам ја још одрасла, само покушавам да се уврстим међу велике људе, а заправо сам им до кољена. Ти, немој да ме гледаш док читам. Стидим се. Рекла сам, нисам још одрасла. Мислим да ми је овако ипак боље. Наставите са читањем ПРИЧА О ВЕШ – МАШИНИ

НА ДРИНИ ЋУПРИЈА! ЗБИЉА, КАКО ЈЕ БИЛО?

Деси вам се, зар не, толико пута да вас пријатељ или познаник, када чује да сте били у позоришту, запита: Збиља, како је било?

И ви сте обично у недоумици. Јер увек треба да узмете у обзир ко пита. Треба да се ставите на његово место, да онда у мислима, које би требало да буду његове мисли, прелетите комад од првог до последњег чина и тек онда да одговорите. Пита вас рецимо ваш комшија продавац – Збиља, како је било? И пита вас ваша професорка књижевности која свира клавир, пише поезију и чита Брехта. Не можете и једном и другом рећи исто, зар не?! За тренутак, ослободићу се те мисли коју носим данима, и покушати да кажем реч-две о позоришног догађају сезоне једном идеалном читаоцу – читаоцу који воли театар. Наставите са читањем НА ДРИНИ ЋУПРИЈА! ЗБИЉА, КАКО ЈЕ БИЛО?

Култура, Уметност, Литература, Театар

Scroll Up