Svetle komore Živkovićevog dela

Zoran Živković, Tumač fotografija, roman, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2016.

U svojoj „belešci o fotografiji“, delu Svetla komora, Rolan Bart govori o fenomenu fotografije prvenstveno iz pozicije spectatora, onoga koji fotografiju gleda. Bart tako uočava elemenat koji čini da jedna fotografija nadvlada banalnost i zaborav. To je punctum.  Tako Bart naziva onaj ubod, malu mrlju, mali rez, koji pojedine fotografije uspeju da izazovu, a koji ih zadržava zauvek u njegovoj svesti, ne vezujući ih pritom za uobičajene asocijacije i značenja. Sposobnost da izazove punctum, ali ovoga puta pisanim rečima, poseduje i fantastika Zorana Živkovića. U svom najnovijem delu, Tumač fotografija, Živković se na specifičan način poigrava fenomenom fotografije, pri čemu punctum  ni ovog puta ne izostaje. Nastavite sa čitanjem Svetle komore Živkovićevog dela

Jednoprsti čarobnjak Zoran Živković

Pokušavala sam skratiti vrijeme čitajući. Ali, moje čitanje u autobusu naglo prekide glas našeg Vodiča koji reče: „Već je kasno i umorni smo, pa kada stignemo u Beograd, prvo ćemo otići do hotela, a onda ko hoće, može na Sajam knjiga!“ „Ali, ja moram odmah na Sajam! U protivnom neću stići na promociju!“, bile su rečenice koje sam ponavljala sve glasnije dok vodič i kolege nisu shvatili da neću odustati… Jer,  bitan razlog moje posjete 61. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu bila je želja da prisustvujem promociji nove knjige Zorana Živkovića. I stigla sam! Nastavite sa čitanjem Jednoprsti čarobnjak Zoran Živković

Dijaloški monolog (Vid kroz tamu i Mocartov sindrom)

Radni prostor stvaraoca prisni je ambijent neophodan da bi se umirila okolina i pripremila za oblikovanje i prijem artističke kreacije. On je tačka oslonca, pista za uzletište umetnikovih misli koje kreću na veliki put. Do koje destinacije će stići i kada će se vratiti, sasvim je neizvesno. Ali, prostor koji su napustili mora biti prepoznatljiv, jer samo tako mogu im se vratiti u transformisanom obličju koje im je umetnik namenio. Za mene je ambijent bezmalo sve. Nastavite sa čitanjem Dijaloški monolog (Vid kroz tamu i Mocartov sindrom)

Jedanaesta priča “Tumača fotografija”

 ,,Novo sećanje potisnulo je još veću čudnovatost: kako to da joj različite prošlosti izgledaju podjednako stvarno, kada sve ne mogu to biti?”

Gospodin Živković – koga vidite na slici – uznemireno posmatra reči koje je iskucao na računaru. Zna da je gospođica Mariz Buve tek jedna stvarnost priče, ali šta ako njenu stvarnost čine više njih, od kojih samo jedna može da ispliva. Zbunjuje ga ta mogućnost, ali je ipak mogućnost. Kao što su i razne mogućnosti životnih puteva uvek samo mogućnosti. Sada se pitao da li one postoje u isto vreme? Nastavite sa čitanjem Jedanaesta priča “Tumača fotografija”

Svevremenost Živkovićeve proze

Šta kaže jedan čitalac?

Živkovićevo književno stvaralaštvo pratim od početka. Uživao sam čitajući njegove knjige. Nemojte odmah da osuđujete čitaoca zbog toga: drukčije se uživa u nekadašnjem čitanju Danijele Stil, na drugi način se družimo sa Simenonom ili Agatom Kristi, drukčije s Tolstojem i Dostojevskim, potpuno drukčije s Klarkom, Martinom ili Herbertom, a svakako na poseban način s Dobricom Ćosić ili Ivom Andrićem, a na potpuno drukčiji način sam se družio s knjigama Zorana Živkovića. Nastavite sa čitanjem Svevremenost Živkovićeve proze

Adamova foto-sinteza

Zoran Živković, Tumač fotografija, roman, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2016.

Najnoviji roman Zorana Živkovića sastoji se iz deset poglavlja, osmišljenih u devet imena, naizgled nepovezanih ljudi (Anatol Miruj, Mari-Luiz Pontje, Alan Rigu, Mirijel Žulijar, Aleksandar Lekler, Mariz Buve, Arno Moran, Madlen Prevo i Alfred Leru-Vidal) i jednog tumača fotografija (Margo Verdje). Čitaoca koji poznaje dosadašnje delo ovog pisca neće iznenaditi koncepcija romana, tj. ulivanje svih poglavlja u poslednje, u Tumača fotografija, koji, poput poglavlja „Trg“ iz romana Amarkord (2007), okuplja sve priče-fotografije na jedno mesto. Nastavite sa čitanjem Adamova foto-sinteza

Porok ili merak

Okoreli pušač se teši tvrdnjom da mu cigareta koristi, da ga umiruje, da mu je potrebna kao i hrana, da mu podiže radnu sposobnost i raspoloženje. Teši se primerom stogodišnjaka koji je pušio i nije dobio rak. To je za njih merak, uživanje u jednostavnim starima. Nagrađuju sami sebe cigaretom kada izađu na kraj s osećajem napetosti, teskobe ili besa u teškim situacijama. Puše da bi sprečili neugodan osećaj žudnje, koji nastaje kada se ne puši. Nastavite sa čitanjem Porok ili merak

Scroll Up