Светле коморе Живковићевог дела

Зоран Живковић, Тумач фотографија, роман, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2016.

У својој „белешци о фотографији“, делу Светла комора, Ролан Барт говори о феномену фотографије првенствено из позиције spectatora, онога који фотографију гледа. Барт тако уочава елеменат који чини да једна фотографија надвлада баналност и заборав. То је punctum.  Тако Барт назива онај убод, малу мрљу, мали рез, који поједине фотографије успеју да изазову, а који их задржава заувек у његовој свести, не везујући их притом за уобичајене асоцијације и значења. Способност да изазове punctum, али овога пута писаним речима, поседује и фантастика Зорана Живковића. У свом најновијем делу, Тумач фотографија, Живковић се на специфичан начин поиграва феноменом фотографије, при чему punctum  ни овог пута не изостаје. Наставите са читањем Светле коморе Живковићевог дела

Једнопрсти чаробњак Зоран Живковић

Покушавала сам скратити вријеме читајући. Али, моје читање у аутобусу нагло прекиде глас нашег Водича који рече: „Већ је касно и уморни смо, па када стигнемо у Београд, прво ћемо отићи до хотела, а онда ко хоће, може на Сајам књига!“ „Али, ја морам одмах на Сајам! У противном нећу стићи на промоцију!“, биле су реченице које сам понављала све гласније док водич и колеге нису схватили да нећу одустати… Јер,  битан разлог моје посјете 61. међународном сајму књига у Београду била је жеља да присуствујем промоцији нове књиге Зорана Живковића. И стигла сам! Наставите са читањем Једнопрсти чаробњак Зоран Живковић

Дијалошки монолог (Вид кроз таму и Моцартов синдром)

Радни простор ствараоца присни је амбијент неопходан да би се умирила околина и припремила за обликовање и пријем артистичке креације. Он је тачка ослонца, писта за узлетиште уметникових мисли које крећу на велики пут. До које дестинације ће стићи и када ће се вратити, сасвим је неизвесно. Али, простор који су напустили мора бити препознатљив, јер само тако могу им се вратити у трансформисаном обличју које им је уметник наменио. За мене је амбијент безмало све. Наставите са читањем Дијалошки монолог (Вид кроз таму и Моцартов синдром)

Једанаеста прича “Тумача фотографија”

 ,,Ново сећање потиснуло је још већу чудноватост: како то да јој различите прошлости изгледају подједнако стварно, када све не могу то бити?”

Господин Живковић – кога видите на слици – узнемирено посматра речи које је искуцао на рачунару. Зна да је госпођица Мариз Буве тек једна стварност приче, али шта ако њену стварност чине више њих, од којих само једна може да исплива. Збуњује га та могућност, али је ипак могућност. Као што су и разне могућности животних путева увек само могућности. Сада се питао да ли оне постоје у исто време? Наставите са читањем Једанаеста прича “Тумача фотографија”

Свевременост Живковићеве прозе

Шта каже један читалац?

Живковићево књижевно стваралаштво пратим од почетка. Уживао сам читајући његове књиге. Немојте одмах да осуђујете читаоца због тога: друкчије се ужива у некадашњем читању Данијеле Стил, на други начин се дружимо са Сименоном или Агатом Кристи, друкчије с Толстојем и Достојевским, потпуно друкчије с Кларком, Мартином или Хербертом, а свакако на посебан начин с Добрицом Ћосић или Ивом Андрићем, а на потпуно друкчији начин сам се дружио с књигама Зорана Живковића. Наставите са читањем Свевременост Живковићеве прозе

Адамова фото-синтеза

Зоран Живковић, Тумач фотографија, роман, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2016.

Најновији роман Зорана Живковића састоји се из десет поглавља, осмишљених у девет имена, наизглед неповезаних људи (Анатол Мируј, Мари-Луиз Понтје, Алан Ригу, Миријел Жулијар, Александар Леклер, Мариз Буве, Арно Моран, Мадлен Прево и Алфред Леру-Видал) и једног тумача фотографија (Марго Вердје). Читаоца који познаје досадашње дело овог писца неће изненадити концепција романа, тј. уливање свих поглавља у последње, у Тумача фотографија, који, попут поглавља „Трг“ из романа Амаркорд (2007), окупља све приче-фотографије на једно место. Наставите са читањем Адамова фото-синтеза

СЛАВКО МАЛИ: Мрачни оптимиста у хладу сунца

Илустратор веран Сунцу, карикатуриста веран истини, песник веран доживљају и писац веран живој речи – Славко Мали!

Упознајте сталног сарадника часописа КУЛТ и уживајте у разговору о уметности!

Наставите са читањем СЛАВКО МАЛИ: Мрачни оптимиста у хладу сунца

Порок или мерак

Окорели пушач се теши тврдњом да му цигарета користи, да га умирује, да му је потребна као и храна, да му подиже радну способност и расположење. Теши се примером стогодишњака који је пушио и није добио рак. То је за њих мерак, уживање у једноставним старима. Награђују сами себе цигаретом када изађу на крај с осећајем напетости, тескобе или беса у тешким ситуацијама. Пуше да би спречили неугодан осећај жудње, који настаје када се не пуши. Наставите са читањем Порок или мерак

Култура, Уметност, Литература, Театар

Scroll Up