MESTO LOBANJE

Ubili smo Čoveka.
Da smo znali da je Bog,
niko od straha ne bi kamen bacio.
Ovako,
svako je za sebe u temelj crkve
po jedan kamen položio
kao zaveštanje budućim naraštajima.
A tu gde je čovek sebe razapeo
tu je prvi Čovek sebi grob iskopao.
Bio je to prvi kamen bačen u temelj crkve
koju još uvek gradimo.

Sada na njegovom grobu
Podižemo simbol pale prirode.
Petorana krv natapa zemlju,
sliva se u temelj.
Ubili smo Čoveka i pre
Nego što smo razapeli Boga.

Još nas bole rane iz borbe
sa granice postojanja i nepostojanja.

 Autor: Dušan Zaharijević

WHEN HARRY MET SALLY, OVAJ, ALEKSU

Čitajući dela iz fantastike, da li ste se ikada zapitali, makar jednom, koja je funkcija fantastike kao književnog žanra? Da li je to samo beg od realnosti ili možda čak nešto više, recimo, način života i razmišljanja? Prvi kontakt sa onostranim, po rečima Cvetana Todorova, javlja se ta zapitanost kod čitaoca i realizuje se ta neodlučnost, a to, po njemu, leži u osnovi fantastičnog i „traje samo onoliko koliko i neodlučnost zajednička čitaocu i liku, na kojima je da „odluče“ da li ono što opažaju potiče ili ne potiče od „stvarnosti“, kakva ona jeste prema opštem mišljenju“ (Todorov). Sa tim u vezi, Nortrop Fraj u svojoj „Anatomiji kritike“ određuje „moduse fikcije“ koji su ustanovljeni na relaciji junak – čitalac i stavlja akcenat na takvu vrstu odnosa. Nastavite sa čitanjem WHEN HARRY MET SALLY, OVAJ, ALEKSU

ŽENSKI LIKOVI U DRAMI „GOSPOĐA OLGA“ MILUTINA BOJIĆA

Srpsko građansko društvo s početka XX veka bilo je strogo formirano pravilima. U književnom svetu tada se najviše oseća uticaj francuske književnosti, parnasovaca i po uzorima na njih stvaraju i najveća imena naše tadašnje književnosti kao što su Milan Rakić, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Sima Pandurović i drugi. Kritika je, takođe, nosila veliki značaj. Kod nas, najzačajniji ljudi u svetu kritike su svakako bili Bogdan Popović i Jovan Skerlić. I jedan i drugi kritičar su bili pre svega profesori. Kao takvi, značajno utiču na formiranje misli mladog pesnika, koji će stvarati onako kako se očekuje. Nastavite sa čitanjem ŽENSKI LIKOVI U DRAMI „GOSPOĐA OLGA“ MILUTINA BOJIĆA

OTKRIVANJE ŽENE I BUĐENJE SVESTI O TELU

Negde na ,,divljem“ zapadu:

Dvadesetih godina prošlog veka ,,strašna” i gotovo tabuirana pojava okupirala je javnost – žena. U slavu i čast onih neustrašivih, ,,nova“ žena prolazila je preobraženje od nevine domaćice i tradicionalne majke u ženu amoralnu, slobodnu i buntovnu, junakinju mnogih skrivenih i požudnih snova muškaraca i mladih devojaka koje su pronalazile sopstveni identitet u pokretima oslobođenog ljudskog tela. Nastavite sa čitanjem OTKRIVANJE ŽENE I BUĐENJE SVESTI O TELU

JELENA STAJIĆ: REFLEKSI PANIKE

Reč je o pesničkom prvencu Voleti ono što imaš  Jelene Stajić objavljenom u izdanju Brankovog kola i promovisanom u okviru manifestacije Prolećni Brankovi dani 2016, na kojima je obeležena 192. godišnjica rođenja Branka Radičevića.

Knjiga je podeljena u tri pesnička ciklusa, pesme koje su ovde navedene su iz trećeg ciklusa – Refleksi panike. Nastavite sa čitanjem JELENA STAJIĆ: REFLEKSI PANIKE

,,POZORIŠTE NIJE OGLEDALO, ALI JE LUPA KROZ KOJU SVE POSTAJE VEĆE“

Krajem marta novosadska publika imala je priliku da pogleda predstavu “Ričard Treći zabranjen ili prizori iz Mejerholjdovog života” u izvođenju i produkciji Novosadskog pozorišta. Ova predstava u režiji Anke Bradu ostvarena je konzistentno i vrlo ubedljivo, zahvaljujući slojevitoj, psihološki uverljivoj i nadahnutoj igri glumaca. “Ričard Treći zabranjen” problematizuje sukob između umetnika i njegovih fantoma, temu koja je u poslednjoj deceniji prisutnija i u pozorištu i u filmografiji (setimo se samo Birdman-a i sličnih ostvarenja). Glavni lik je veliki ruski reditelj Mejerholjd koji putuje u svom fantastičnom delirijumu u kojem doživljava realne ili imaginarne konflikte i borbe sa svojom porodicom, glavnim likovima svojih režija, moći, unutrašnjim zakonima, ljubavima, kolegama. Nastavite sa čitanjem ,,POZORIŠTE NIJE OGLEDALO, ALI JE LUPA KROZ KOJU SVE POSTAJE VEĆE“

FRULA SVIRA VLAŠKO KOLO

(Nikola Teofilović, Strelci u magli, Studentski kulturni centar, Kragujevac 2016)

Ne zovem te kroz ovu granu trske, zapaliću te čežnjom i bolom da ne možeš da sediš, da ne možeš da stojiš, da ne možeš da piješ, da ne možeš da jedeš, da ne možeš da spavaš. Iz kreveta skoči, dođi kod mene! Ptičjim kljunom te kljucam, sa krilima te udaram, ka meni te gonim.Ti ne možeš živeti bez mene, k’o ni što jagnje ne može bez ovce, k’o što ni ždrebe ne može bez kobile,tako ni ti ne možeš živeti bez mene. Kada se senka razdvoji od mene, tada se ja i ti rastali.

(Vlaška bajalica)

Nikola Teofilović, zanimljiv pripovedački glas srpske književnosti (zbirka pripovedaka Jeste li čitali Zaratustru u originalu, roman Strelci u magli), zanimljiv lirski glas (autorove pevačke sklonosti), ali nije ni bez zanimljivosti u dramskom pogledu (jedan od pokretača radio-pozorišta DŽrtle frtle za Srbiju). Nastavite sa čitanjem FRULA SVIRA VLAŠKO KOLO

Kultura, Umetnost, Literatura, Teatar

Scroll Up