PHILIP GLASS

Philip Glass je američki kompozitor rođen 1937. godine u Baltimoru. Njegova muzika je određena kao minimalizam, ali sam Glass ne voli ovaj termin, pa za sebe kaže da je kompozitor „muzike sa repetitivnim strukturama“. Komponovao je opere, simfonije, pisao muziku za eksperimentalni teatar i film. Godine 1988. Glass je kompomovao muziku za klavir od pet stavova pod nazivom Metamorphosis. Kasnije, 2006. godine u izdanju Muzičke Produkcije B92 izašao je CD Metamorphosis, na kome se nalaze pomenute Glass-ove kompozicije za klavir u izvođenju Branke Parlić.

Uživajte u sjajnoj muzici!

Preporuka: Dušan Zaharijević

OTROV(A)NA REČ

istina je zmijski otrov

ispod kraljičina pokrova
vri krv i bes

žile žubore
spajaju jezik i rep
ka vrtlogu peska

kiša i nož
spiraju zrna
jezik puca
voda nije crvena
epidermis gori
sve(t) dobija udove

vrištim na robove slomljenih krila
bez senzora za bol
na udarac magle,
na kišu,
na sunce,
đubrivo
i vrh zgrade što mami.

dno morala na dnu
Olimpom se zove

budi moćan
i padaćeš u mestu
budi tužno svoj
i letećeš duboko

u tišini.

Autorka: Mina Kulić

IMAJU LI EVROPSKE METROPOLE DUŠU?

Ponekad se zaista zapitam da li evropske metropole imaju dušu? Na prvi pogled Madrid je mravinjak. Kao svaka evropska metropola. Nigde ne možeš da makneš bez vremeplova sazdanog od tunela, poznatog kao metro. Bez prozora, bez vazduha, bez ideje gde se nalaziš. Nije ni bitno, jer u ovako velikom gradu si ionako potpuno bespomoćan i prepuštaš se onima koji vode. Nadaš se da oni znaju kuda treba. U stvari, ni ne nadaš se, samo ideš za masom. Besmisleno veliki centri sa još besmislenijim načinom trošenja novca zatvorili su ljude u hrčkov točak zvani “Radi od 8 do 4, da bi trošio od 4 do 8.” Kapitalizam u svom punom sjaju. Nastavite sa čitanjem IMAJU LI EVROPSKE METROPOLE DUŠU?

TRAGOVI SRPSKE POVESTI U GOTICI

(Balkan i Srbi u viđenju Brema Stokera)

Srpska prošlost možda jeste strava i užas – ali strava i užas onima koji takvu prošlost nemaju, pa svoju izmisle, a tuđu vremenom sakriju ili izmene.

U prethodnoj rečenici ne krije se nikakva teorija zavere niti izjava Jovana I. Deretića, nego je načinjen izvestan uvod u iščitavanje čuvenog irskog pisca Brema Stokera i njegovog romana… ne Drakule, već Gospe sa pokrovom. Nastavite sa čitanjem TRAGOVI SRPSKE POVESTI U GOTICI

DO “LUDILA” I NAZAD

Neumorni kulturni poslenik, pesnik i prozni pisac  Miroslav Mišo Bakrač obradovao nas je u 2014. novim romanom. Poznat je niškoj kulturnoj javnosti po romanu „Kazivanja  đeda Anta“, po „Pivskim pričama“, “Častoslovu“, „Mojim vojničkim danima“ i dr. Poznat je po zbirci pesama „Pjesma prizvana kišom“.  Predsednik je Udruženja pisaca „Čegar“. Urednik je časopisa tog udruženja „SRETANJA“ koji izlazi četiri puta godišnje. U 2013. i 2014. uređuje pet zbornika poezije pesnika iz Niša ali i iz celog regiona. Nastavite sa čitanjem DO “LUDILA” I NAZAD

NIČEOV KONCEPT APOLONSKOG I DIONISKOG U STVARALAŠTVU LEONA KOENA – II DEO

Umetnik kao ujedinitelj Dionisa i Apolona

Kao ubeđeni ateista i anti-moralista, Niče je odricao postojanje bilo kakvih natprirodnih oblika realnosti koja se staraju o “kosmičkoj pravdi” i daju smisao ljudskom životu. Nalik na Šopenhauera, čije je ideje u mladosti žedno upijao, on je svet posmatrao kao okrutno i haotično mesto koje nema nikakvo dublje značenje. Međutim, za razliku od šopenhauerovskog pesimizma, koji je izbavljenje video u što bržem oslobađanju od okova realnosti kroz stanje totalne indiferentnosti prema svetu, Niče je slavio sposobnost živih organizama da unutar haotičnog sveta stvore sopstvene sisteme, i oko njih razviju svrhu svog postojanja. Nastavite sa čitanjem NIČEOV KONCEPT APOLONSKOG I DIONISKOG U STVARALAŠTVU LEONA KOENA – II DEO

Kultura, Umetnost, Literatura, Teatar

Scroll Up