SAMO ZA NJU NEMAM KIČMU, ZA DRUGE SVE GUTAM MOTKE

Prvi dio pjesme: “Nema od mene ništa, opet” iliti “Žensko me ponovo (od)vodi na lancu do vrata ludnice”

Ona me je dovela pred vrata ludnice
Još mi je rekla “Srećno!”
Tako je brižna, tako je pažljiva
Ona me je dovela pred vrata ludnice
Iznutra su me svi prepoznali
Dobrodošao sam na staro
Nema od mene ništa više Nastavite sa čitanjem SAMO ZA NJU NEMAM KIČMU, ZA DRUGE SVE GUTAM MOTKE

ZADOCNIJA SI/SUDBINA

ZADOCNIJA SI

U kafani „Nišlijska“ napisali: „ZADOCNIJA SI!“

Kad zadocniš, odocnija si zanavek,
Nema ti popravke, ručak otide drugom,
Devojka se udade, a život ti je čamotinja
I čekanje na novi voz, ako naiđe!

Kad ideš dockan, ne znaš što će zatekneš
Ni u kafani, a kamoli kući, bolje telefoniraj
Kaže mi komšija, da se ne iznenadiš
Od nepozvani gosti, biće ti dockan da se vr`ćaš,

A, i gde bi da se vr`ćaš, kad je tol`ko dockan za
Nikude si, kad razmisliš
Bolje je i dockan nego nikad, teši me žena
Da je ne pitam, koji gosje predi  men` beja?…

Odi toj zadocnuvanje mnozina nastradaja,
Nes`m samo ja, priča mi t`j komšija
Što ga dockan videli kod-i moje Jelke,
Da mu nesam ni kuče puštija, a kamoli

Loš zbor zborija, odi takoj reč ako kažeš
Neće mi više prozbori, ni gleda u avliju,
Će se varka ko zmija noge, potamće zamine
Sam da ne proodi poradi moje ulice i dvora;

Dockan će mi je ako se izlanem, pa zaćuta`, arno mi
Jelka zbori, nikad neje kasno salte da li `oću
Sas arno, da merak i njojzi dođe, da se ne karamo svaki
d`n i noč, kako Ciganji, i tepanje predi svaki merak!

Kude ti moje Jelke, dockan, nedockan – nikad neje kasno
Moš i nazoru i na ikindiju, d`n,  noč, neje dockan,
Poradi merak, a toj, jel ga imaš, jel ga nemaš,
Ne mož da ti se silom dadne, toj mi je sasvim jasno!

D`N`S, NA 21. JUN, 2016, GOD.
Tamsedoseti` dav`i
ovakoj zborim!

SUDBINA

Kad se popije poslednje vino iz čaše
Mesec se u nju useli, nada neka,
Na dnu se presijava, ljulja, ta prepreka
Mami da je popiješ bez ostatka,

Sa Mesecom, družeći se, ulice ravnaš,
Širiš, da kao zenice u strahu, ukočene
Tvoje telo podnesu,  nadu pijanu
Za stvarni susret sa njom,

Sudbinom, koju drugi dele dok si se čudom
Čudio i svašta radio da zvezdama nedohvatnim
I sobom neutešnim, poslednjim vinom
Iz čaše, sa Mesecom, zavedeš tom ulicom,

Pijanom, ko letva, dok joj serenade mumlaš,
U hodu smišljaš skladnu rimu:
Da na tu prevaru, njenom pojavom sebe prevariš,
I po starom običaju nastaviš…

Taj trik je i meni uspevao, više puta,
Sa njom sam se često sretao tako, i verujte
Praznik je to uvek, kad u čaši sa vinom poslednjim
Mesec i ONA zaigraju ulicama ovim…
O Sv. JOVANA, 2016.          

Autor: Dušan Đorđević Niški

RASCVETAK DUŠANA ĐORĐEVIĆA

Večiti pesnički nagon za obračunom sa ovozemaljskim ljudskim nepravdama nije mimoišao ni Dušana Đorđevića, koji u zbirci pesama pod naslovom ”Ponovljeno proleće” traga za odgovorima pravde za pravdu, ljubav ka ljubavi, dobro vavek dobru ili će se sve, kako stihuje pesnik, u bolničkom ambijentu nanizati erozijom ljudske duše, kao da nas savetom uči da sve u životu ima svoju cenu. Nastavite sa čitanjem ZADOCNIJA SI/SUDBINA

Kultura, Umetnost, Literatura, Teatar

Scroll Up