ADRESA POŠILJAOCA: JASENOVAC

Mart 1943. g. Jasenovac

Zovem se Nadica Mlađenović, od oca Mitra i majke Ljubice Mlađenović. Rođena sam 21. maja 1925. g. u selu Orahova. Od petoro djece, u životu nas je ostalo samo troje. Miladin, najstariji od nas, ima 21 godinu. Ja, kao srednje dijete 18, i Slavko, najmlađi samo 9. U Jasenovcu sam već 10 dana. Bilo je hladno zimsko jutro kada su nas zarobili. Otac i Miladin su otišli da nahrane stoku, majka je pravila puru a ja sam učila Slavka da čita. Nakon što su Ustaše zarobile seoskog učitelja, niko nije mogao da školuje djecu pa su školu zatvorili, tako da sam ja morala da obrazujem brata. Sve je bilo normalno i uobičajeno, dok kroz vrata avlije nisu upale zvjeri (Ustaše). Nastavite sa čitanjem ADRESA POŠILJAOCA: JASENOVAC

U KNJIGAMA

Mislim:

Slovo, riječ, rečenica, tekst, završetak rada, početak bolesti, smrt. Ne može tako! Mora ići ispočetka. Dubok uzdah, ruka drhti, olovka na podu, mokra hartija, smrtonosni miris papira, bolest, odumiranje. Ne valja. Ne može. Opet. Ispočetka. Bolest i smrt, zaboravi, ne postoji. Onda će ići. Sunčan dan, knjige na ulici, knjige u mislima, knjige oko mene, knjige u meni. A u knjigama nestajem, kao da nikad ne postojah. U knjigama postajem bezimeni, bezvremeni niko. Teško je, teško sve to na papir prenijeti. Nastavite sa čitanjem U KNJIGAMA

SNOVIMA

Tu sam sposobna,
Sve mogu.
Mogu da promenim pravac vetra,
Da mi kosa uvek izgleda dobro.
Pravih se reči uvek na vreme setim
I to pogotovo na francuskom
Na latinskom pišem grafite
Razgovaram sa kućnim ljubimcima
Milujem zgrade i mostove
Uokvirim mesta gde poljupci sijaju
Mikelanđelovog Davida molim da siđe
I podeli sa mnom sladoled na poljima Toskane.
Van Gog nas uveče čeka i kaže:
Vreme je da se posluša nebo puno zvezda.
Jutro nikad ne dolazi
Jer nikad nije ni prošlo
Pozdravljam se sa jednom epohom
Vreme je da se diše pod vodom
Negde daleko, na španskom mediteranu
Po plažama se pleše tango, dodirima se razgovara.
Posle, naravno, bilo je i krovova Praga
Svih šesto i nešto mi smo obojali.
Divili se, pili pivo na obali Vltave,
Ona nam priča neke svoje snove.
Sve je to bio san.
Ili možda ne.
Sve se to može u našem svetu,
Sve dok se ne tuče duša.
I Hitler je jednom bio slikar.

Autorka: Gorica Radmilović

ANDRIĆEV SISTEM GLUME U „PROKLETOJ AVLIJI“

Proučavajući Andrića kao skrivenog dramatičara, Petar Zec u studiji „Andrićev teatar senki“ ističe da je u Andrićevom delu sve „dramski sučeljeno, suprotstavljeno i sukobljeno: mitsko u istorijskom, prošlo u sadašnjem, lično u opštem, univerzalno u individualnom, racionalno u iracionalnom, ništavno u vitalnom“.  Iako je Andrić prepoznatljiv i poznat kao pripovedač čije delo počiva na priči i pričanju, u njegovo delo nesumnjivo je utkana dramska nota, nekada izrazita i eksplicitna, a nekada samo naznačena. Uprkos činjenici da Andrić-hroničar često Andrića-dramatičara potiskuje u dublje pripovedačke slojeve, u samoj dubini proznog teksta ti dramski elementi daju snagu površinskom pripovedačkom toku.

Nastavite sa čitanjem ANDRIĆEV SISTEM GLUME U „PROKLETOJ AVLIJI“

GRAD NA PESNIKOVOJ RUCI

Najveća moć poezije se oseća u njenom hrabrom opstajanju bez obzira na nestajanje svih materijalnih dobara oko nas. Ostajemo bez država, gradova, pozorišta, biblioteka, ali poezija uspeva da se nadnese na svim i ostane večna. Vrbas, jedan mali grad na jugu Bačke već 48. put „Festivalom poezije mladih“ pokazuje ne samo da je verni pazitelj kulturološke higijene svojih posetilaca, već i prijatelj i podrška očuvanja dragocenog trajanja stihovane reči.

Nastavite sa čitanjem GRAD NA PESNIKOVOJ RUCI

„DOLI SITI“ – GRAD NEMIRA

Roman „Doli Siti“ autorke Orli Kastel-Blum iz 1992. godine ušao je na listu UNESKA u kategoriji reprezentativnih književnih dela. Godine 2007. nominovan je za listu deset najznačajnijih romana od osnivanja države Izrael.

Orli Kastel-Blum je rođena u Tel Avivu 1960. godine u porodici egipatskih Jevreja. Njen otac je, kao i otac protagonistkinje romana, radio kao službenik u avio kompaniji. Objavila je jedanaest knjiga proze i jednu knjigu za decu. Živi u Tel Avivu i predaje kreativno pisanje na Državnom univerzitetu. Godine 1999. proglašena je za jednu od pedeset najuticajnijih žena Izraela. Nastavite sa čitanjem „DOLI SITI“ – GRAD NEMIRA

Kultura, Umetnost, Literatura, Teatar

Scroll Up