ИНТРОНАУТИ ПАДАЈУ ПО НЕБУ

ГОДИНЕ ДРВЕЋА, ПЕСМА Ј. Д. АНДЕРСОНА

Више не пишем. Сада се сливају богови
по нашим топлим кожама.
(Водом се препричава меланхолија,
тражи утапање, тражи нежност.) Наставите са читањем ИНТРОНАУТИ ПАДАЈУ ПО НЕБУ

АДРЕСА ПОШИЉАОЦА: ЈАСЕНОВАЦ

Март 1943. г. Јасеновац

Зовем се Надица Млађеновић, од оца Митра и мајке Љубице Млађеновић. Рођена сам 21. маја 1925. г. у селу Орахова. Од петоро дјеце, у животу нас је остало само троје. Миладин, најстарији од нас, има 21 годину. Ја, као средње дијете 18, и Славко, најмлађи само 9. У Јасеновцу сам већ 10 дана. Било је хладно зимско јутро када су нас заробили. Отац и Миладин су отишли да нахране стоку, мајка је правила пуру а ја сам учила Славка да чита. Након што су Усташе заробиле сеоског учитеља, нико није могао да школује дјецу па су школу затворили, тако да сам ја морала да образујем брата. Све је било нормално и уобичајено, док кроз врата авлије нису упале звјери (Усташе). Наставите са читањем АДРЕСА ПОШИЉАОЦА: ЈАСЕНОВАЦ

У КЊИГАМА

Мислим:

Слово, ријеч, реченица, текст, завршетак рада, почетак болести, смрт. Не може тако! Мора ићи испочетка. Дубок уздах, рука дрхти, оловка на поду, мокра хартија, смртоносни мирис папира, болест, одумирање. Не ваља. Не може. Опет. Испочетка. Болест и смрт, заборави, не постоји. Онда ће ићи. Сунчан дан, књиге на улици, књиге у мислима, књиге око мене, књиге у мени. А у књигама нестајем, као да никад не постојах. У књигама постајем безимени, безвремени нико. Тешко је, тешко све то на папир пренијети. Наставите са читањем У КЊИГАМА

СНОВИМА

Ту сам способна,
Све могу.
Могу да променим правац ветра,
Да ми коса увек изгледа добро.
Правих се речи увек на време сетим
И то поготово на француском
На латинском пишем графите
Разговарам са кућним љубимцима
Милујем зграде и мостове
Уоквирим места где пољупци сијају
Микеланђеловог Давида молим да сиђе
И подели са мном сладолед на пољима Тоскане.
Ван Гог нас увече чека и каже:
Време је да се послуша небо пуно звезда.
Јутро никад не долази
Јер никад није ни прошло
Поздрављам се са једном епохом
Време је да се дише под водом
Негде далеко, на шпанском медитерану
По плажама се плеше танго, додирима се разговара.
После, наравно, било је и кровова Прага
Свих шесто и нешто ми смо обојали.
Дивили се, пили пиво на обали Влтаве,
Она нам прича неке своје снове.
Све је то био сан.
Или можда не.
Све се то може у нашем свету,
Све док се не туче душа.
И Хитлер је једном био сликар.

Aуторка: Горица Радмиловић

АНДРИЋЕВ СИСТЕМ ГЛУМЕ У „ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ“

Проучавајући Андрића као скривеног драматичара, Петар Зец у студији „Андрићев театар сенки“ истиче да је у Андрићевом делу све „драмски сучељено, супротстављено и сукобљено: митско у историјском, прошло у садашњем, лично у општем, универзално у индивидуалном, рационално у ирационалном, ништавно у виталном“.  Иако је Андрић препознатљив и познат као приповедач чије дело почива на причи и причању, у његово дело несумњиво је уткана драмска нота, некада изразита и експлицитна, а некада само назначена. Упркос чињеници да Андрић-хроничар често Андрића-драматичара потискује у дубље приповедачке слојеве, у самој дубини прозног текста ти драмски елементи дају снагу површинском приповедачком току.

Наставите са читањем АНДРИЋЕВ СИСТЕМ ГЛУМЕ У „ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ“

БОГИЊА

Ти си саздана од муње и ветра
од брезове коре од шапата природе од пурпура зоре

Учинићу нешто а да то ни не знаш
саркофаг скројићу од сувог злата и меда
комадићима неба засути гробницу фараонску
и од истог песка подићи ти статуу
не би ли била моја
богиња у Деир – ел – Бахрију Наставите са читањем БОГИЊА

ГРАД НА ПЕСНИКОВОЈ РУЦИ

Највећа моћ поезије се осећа у њеном храбром опстајању без обзира на нестајање свих материјалних добара око нас. Остајемо без држава, градова, позоришта, библиотека, али поезија успева да се наднесе на свим и остане вечна. Врбас, један мали град на југу Бачке већ 48. пут „Фестивалом поезије младих“ показује не само да је верни пазитељ културолошке хигијене својих посетилаца, већ и пријатељ и подршка очувања драгоценог трајања стиховане речи.

Наставите са читањем ГРАД НА ПЕСНИКОВОЈ РУЦИ

„ДОЛИ СИТИ“ – ГРАД НЕМИРА

Роман „Доли Сити“ ауторке Орли Кастел-Блум из 1992. године ушао је на листу УНЕСКА у категорији репрезентативних књижевних дела. Године 2007. номинован је за листу десет најзначајнијих романа од оснивања државе Израел.

Орли Кастел-Блум је рођена у Тел Авиву 1960. године у породици египатских Јевреја. Њен отац је, као и отац протагонисткиње романа, радио као службеник у авио компанији. Објавила је једанаест књига прозе и једну књигу за децу. Живи у Тел Авиву и предаје креативно писање на Државном универзитету. Године 1999. проглашена је за једну од педесет најутицајнијих жена Израела. Наставите са читањем „ДОЛИ СИТИ“ – ГРАД НЕМИРА

Култура, Уметност, Литература, Театар

Scroll Up