МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – III ДИО

Лајнова Лолита (1997)

За разлику од Кјубрикове бизарне комедије, у Лајновој мелодрами готово да и нема хумора. Филм почиње сценом у којој видимо Хамберта како се вози кроз простране америчке сеоске предјеле. Видимо његове крваве руке на волану и пиштољ на сједишту поред. Видимо схрвану и растресену особу којој као да се управо цијели свијет срушио – особу коју је стварност одаламила по њушци и која је на рубу суза. Лајнов сценариста, Стивен Шиф, много је слободније користио Набоковљеве реченице из романа, тако да нам Хамберт одмах на почетку говори својим тихим, носталгичним и сањивим гласом: Наставите са читањем МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – III ДИО

КРАЉ ЧАЧКА

            Краљ Чачка је један од представника андерграунд сцене који има веома занимљиву и карактеристичну поетику. У песмама овог бенда могу се препознати мелодије дечијих песама са текстовима који описују савремени свет и стање у њему. Певање о свету који је на рубу егзистенције, изопачен и хаотичан, кроз веселу и безбрижну мелодију дечијих песама ствара гротескну слику тог света. Отуда се и његова слика гради разарањем постојећих и устаљених представа. То наводи на помисао да је музика Краља Чачка инфантилно озбиљна. Поред тога, музика овог бенда креће се у оквирима блуза и џеза, мада се могу чути и етно и други елементи.

Краља Чачка можете чути и овде – Аудио снимак са фестивала Поезика!

Музичка препорука: Душан Захаријевић

РЕКРЕАЦИЈА ПРЕ ПАКЛА

ИЗБОР

Полуотворени прозор у стану твојих родитеља
хлади ти прву јутарњу кафу
децембар је али још није зима

врелина шољe изазива ти узнемиреност
као поподневна свађа у згради
као непрегледно поље опушака
које затичеш у градском парку Наставите са читањем РЕКРЕАЦИЈА ПРЕ ПАКЛА

“ЈЕДАН ЧОВЕК: КЛАУС КЛАМП”

Роман Један човек: Клаус Кламп део је тетралогије Гонсала М. Тавареша, назване и „црне књиге“, које је код нас објавио Трећи Трг, у преводу Тамине Шоп и Јасмине Нешковић. То је прича о рату. О којем рату је реч, у којој земљи, аутор нам не говори. Пре него што започнем изношење својих утисака, позваћу у помоћ Данила Киша, и начин на који је он започео једну од својих књига:

„Прича која следи, прича која се рађа у сумњи и недоумици, има једну несрећу (неки то зову срећом) што је истинита: она је записана руком часних људи и поузданих сведока. Али да би била истинита на начин о којем њен аутор сања, морала би бити испричана на румунском, мађарском, украјинском или јидишу; или, понајпре, на мешавини свих тих језика. Тада би, по логици случаја и мутних, дубоких и несвесних збивања, блеснула у свести приповедачевој, и по која руска реч, час нежна као тељатина, час тврда као кинџал. Када би, дакле, приповедач могао да досегне недостижни и стравични час вавилонске пометње, чуле би се понизне молбе и ужасна проклињања…” Наставите са читањем “ЈЕДАН ЧОВЕК: КЛАУС КЛАМП”

ИДЕНТИТЕТ

38198

На врху аналитичке психологије налази се чувени Швајцарац Карл Густав Јунг. Комплексна психологија дугује много њеном творцу и једном од најзначајнијих психијатара и мислилаца 20. века. Након обостраног поштовања и пријатељства Карл Густав Јунг и тадашњи чувени психоаналитичар Сигмунд Фројд, кренули су различитим токовима модерне психологије. Јунгов искорак из природнонаучног модела тумачења психичких феномена постаје зачетак једног револуционарног развоја психоанализе. Наставите са читањем ИДЕНТИТЕТ

ЗЛОУПОТРЕБА СЛАБОСТИ

Чињеница је да данас, уколико желимо да погледамо неки филм, прво што ћемо урадити јесте да посетимо познате интернет сајтове попут IMDB-a и Rotten Tomatoes-a. Наравно, водимо се и препоруком пријатеља, али ипак, ако желимо одређени жанр, управо на овим „местима“ завршимо. И шта се онда дешава? Нађемо филм, видимо оцену испод 7 и аутоматски искључимо. Мање-више, сви то радимо и грешимо. И то је злоупотреба наше слабости (да се поиграм са насловом), јер као да сами од себе стварамо инвалиде и дозвољавамо да други мисле за нас. После овог ниско оцењеног филма (IMDB: 5.8, Rotten Tomatoes: 87), можда и научимо бар иоле мислити својом главом. Наставите са читањем ЗЛОУПОТРЕБА СЛАБОСТИ

ПЕЈЗАЖ И МУЗИКА

“Музика је једини дар у коме човек ужива сам; сви остали дарови траже сведоке”. (Мармонтел: Приче о манирима)
 “...Али пало човечанство има могућност да се служи још једним задовољством – можда једним јединим – које се још више него музика, најбоље остварује у друговању са осећањем изолованости, са осамом. Мислим на задовољство и контемплацију доживљену приликом посматрања пејзажа у природи...” (Едгар По: Вилино острво)

Може се рећи да постоји сасвим извесна веза између све велике створене музике и светлосних струна одређеног предела: “архитектонска” слика пресека на-себи-засталих геолошких струјања и из-несвесног-изронели, обрисни запис музичке композиције стоје у присној вези. Наставите са читањем ПЕЈЗАЖ И МУЗИКА

Култура, Уметност, Литература, Театар

Scroll Up