Priče-atomi “Dvanaest zbirki” Zorana Živkovića

Pisac koji stvara književno delo i hemičar koji stvara novo jedinjenje imaju ponešto zajedničko. Logičko razmišljanje, intuiciju, kreativnost, znatiželju. Nailaze na niz prepreka, zatim pretpostavki, i možda talentom, možda igrom slučaja, možda veštinom, nabasaju na odgovarajući zaključak i rešenje. Ukoliko su dovoljno vešti, od toga naprave nešto novo i neočekivano, novu materiju ili novi književni svet. Nastavite sa čitanjem Priče-atomi “Dvanaest zbirki” Zorana Živkovića

“Čitateljka” Zorana Živkovića: Od čitalaca načinjena knjiga

Pisac, Knjiga, Biblioteka, šta još nedostaje? Ne, ne nedostaje, tu je: Čitateljka. Pojmovi u naslovima romana Zorana Živkovića ne mogu postojati jedan bez drugog, jer može li postojati pisac bez knjige, knjiga bez čitaoca, biblioteka bez knjiga i čitalac bez knjige? Pisac kroz svoje delo sebi produžava život, knjiga svojim postojanjem omogućava postojanje biblioteke, u ovom nizu možda je najmoćnija poslednja u nizu komponenta – čitalac. U romanu Čitateljka upoznajemo gospođicu Tamaru, zaljubljenicu u knjige i voće. Kroz sedam poglavlja naslovljenim imenom voćke i osmom Voćna salata susrećemo se sa problematikom smrtnosti i zaborava koji smrt nosi. Nastavite sa čitanjem “Čitateljka” Zorana Živkovića: Od čitalaca načinjena knjiga

Muzički multiverzum Zorana Živkovića: pseudokosmološka crtica

Paralelni svetovi su sveprisutan motiv u prozi Zorana Živkovića, od samih početaka sa Četvrtim krugom sve do najnovijih ostvarenja kao što su Zbornik mrtvih i Tumač fotografija, skoro četvrt veka kasnije. U pojedinim delima taj motiv je u prvom planu, u drugima figurira više kao deo pozadine ili objašnjenje nekog fantastičnog detalja. Nasuprot gotovo nametljivom prisustvu alternativnih realnosti u Četvrtom krugu, u potonjim ostvarenjima prisustvo tog motiva je suptilnije i manje motivisano samom radnjom, a više atmosferom nelagode pred i nostalgije za drugačijim stazama. Nastavite sa čitanjem Muzički multiverzum Zorana Živkovića: pseudokosmološka crtica

Taj mali bioskop u našim glavama: Felini i Živković

(Knjiga proze u izdanju “Prometej-a”, Novi Sad, 2011. “Snohvati o letenju” i jedna od proza, tekst “Taj mali bioskop u našim glavama: Felini i Živković, kod fotografa Manakija, objavljenog i u Kulturnom dodatku “Politike” 21. jula 2007. godine)

Usred jula, jednog popodneva 2007. sreli smo se u Galeriji O3ONE, u Beogradu, Zoran Živković, Nebojša Babić i ja. Povod je bio ne samo moj tekst o Živkovićevoj knjizi Amarkord, koja je tek izašla iz štampe. Nameravala sam da Babiću i Živkoviću izložim moju ideju o vizuelnom opažaju knjige; njenom odrazu na film. Nastavite sa čitanjem Taj mali bioskop u našim glavama: Felini i Živković

Obojene fotografije neobičnog objektiva

Zoran Živković, Tumač fotografija, roman, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2016.

Ako bi fotografije mogle da pričaju, onda bi kazivale mnogo više od zabilježenog trenutka. Ovako uhvaćeni momenat ćuti i pokazuje ono što je očigledno na fotografiji za sve. Ćuti, jer odsustvo riječi predstavlja savršenu artikulaciju. Pričaju boje i bude sjećanja, farbajući ih u šarenolika raspoloženja i emocije, ali samo za one koji razumiju kod boja. Nastavite sa čitanjem Obojene fotografije neobičnog objektiva

Ispovijest o “Sedam dodira muzike”

Kao da sam u trenutku zaboravio kako sam saznao i zainteresovao se za Zorana Živkovića, ishitreno sam u par dana uspio da pronađem njegovu knjigu Sedam dodira muzike, te počeo da je intenzivno čitam. Ređale su se stranice jedna za drugom, kao i dani, a moje interesovanje za sadržinom iste nije prestajalo. Priznajem, pomalo me nerviralo kada nisam mogao da nađem vremena za to, pogotovo jer sam htio da knjigu pročitam u kontinuitetu.  Znate ono, nakon kratkog vremena osjetite da vam se nešto ne čita. Možda taj problem imam samo ja? Ne znam, bilo kako bilo, u trenutku zaboravih i naslov knjige, a moja pažnja poče da se fokusira na likove i njihove sudbine. A, da, nisam se ja samo nervirao kada nisam imao vremena da čitam, već sam se nervirao i odmah nakon što sam pročitao prvi priču, Šapat. Nakon nje sam stao, zaustavio ishitrenost i zamislio se. Zamislite, osjetih neki bunt jer priča nije završila onako kako sam ja to očekivao. Do sada nisam imao problem sa tim, nije me čak ni potresalo, uglavnom je bivalo recipročno tome koliko sam se susretao sa takvim formama literarnog oblikovanja dramaturgije, nije da nisam. No, u tom trenutku nisam zaboravio kako sam saznao i zainteresovao se za stvaralaštvo Zorana Živkovića, a ishitreno je  bila riječ koja je sve skrivila. Nastavite sa čitanjem Ispovijest o “Sedam dodira muzike”

Svetle komore Živkovićevog dela

Zoran Živković, Tumač fotografija, roman, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2016.

U svojoj „belešci o fotografiji“, delu Svetla komora, Rolan Bart govori o fenomenu fotografije prvenstveno iz pozicije spectatora, onoga koji fotografiju gleda. Bart tako uočava elemenat koji čini da jedna fotografija nadvlada banalnost i zaborav. To je punctum.  Tako Bart naziva onaj ubod, malu mrlju, mali rez, koji pojedine fotografije uspeju da izazovu, a koji ih zadržava zauvek u njegovoj svesti, ne vezujući ih pritom za uobičajene asocijacije i značenja. Sposobnost da izazove punctum, ali ovoga puta pisanim rečima, poseduje i fantastika Zorana Živkovića. U svom najnovijem delu, Tumač fotografija, Živković se na specifičan način poigrava fenomenom fotografije, pri čemu punctum  ni ovog puta ne izostaje. Nastavite sa čitanjem Svetle komore Živkovićevog dela

Jednoprsti čarobnjak Zoran Živković

Pokušavala sam skratiti vrijeme čitajući. Ali, moje čitanje u autobusu naglo prekide glas našeg Vodiča koji reče: „Već je kasno i umorni smo, pa kada stignemo u Beograd, prvo ćemo otići do hotela, a onda ko hoće, može na Sajam knjiga!“ „Ali, ja moram odmah na Sajam! U protivnom neću stići na promociju!“, bile su rečenice koje sam ponavljala sve glasnije dok vodič i kolege nisu shvatili da neću odustati… Jer,  bitan razlog moje posjete 61. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu bila je želja da prisustvujem promociji nove knjige Zorana Živkovića. I stigla sam! Nastavite sa čitanjem Jednoprsti čarobnjak Zoran Živković

Scroll Up