„JEDAN ČOVEK: KLAUS KLAMP“

Roman Jedan čovek: Klaus Klamp deo je tetralogije Gonsala M. Tavareša, nazvane i „crne knjige“, koje je kod nas objavio Treći Trg, u prevodu Tamine Šop i Jasmine Nešković. To je priča o ratu. O kojem ratu je reč, u kojoj zemlji, autor nam ne govori. Pre nego što započnem iznošenje svojih utisaka, pozvaću u pomoć Danila Kiša, i način na koji je on započeo jednu od svojih knjiga:

„Priča koja sledi, priča koja se rađa u sumnji i nedoumici, ima jednu nesreću (neki to zovu srećom) što je istinita: ona je zapisana rukom časnih ljudi i pouzdanih svedoka. Ali da bi bila istinita na način o kojem njen autor sanja, morala bi biti ispričana na rumunskom, mađarskom, ukrajinskom ili jidišu; ili, ponajpre, na mešavini svih tih jezika. Tada bi, po logici slučaja i mutnih, dubokih i nesvesnih zbivanja, blesnula u svesti pripovedačevoj, i po koja ruska reč, čas nežna kao teljatina, čas tvrda kao kindžal. Kada bi, dakle, pripovedač mogao da dosegne nedostižni i stravični čas vavilonske pometnje, čule bi se ponizne molbe i užasna proklinjanja…“ Nastavite sa čitanjem „JEDAN ČOVEK: KLAUS KLAMP“

IDENTITET

38198

Na vrhu analitičke psihologije nalazi se čuveni Švajcarac Karl Gustav Jung. Kompleksna psihologija duguje mnogo njenom tvorcu i jednom od najznačajnijih psihijatara i mislilaca 20. veka. Nakon obostranog poštovanja i prijateljstva Karl Gustav Jung i tadašnji čuveni psihoanalitičar Sigmund Frojd, krenuli su različitim tokovima moderne psihologije. Jungov iskorak iz prirodnonaučnog modela tumačenja psihičkih fenomena postaje začetak jednog revolucionarnog razvoja psihoanalize. Nastavite sa čitanjem IDENTITET

ZLOUPOTREBA SLABOSTI

Činjenica je da danas, ukoliko želimo da pogledamo neki film, prvo što ćemo uraditi jeste da posetimo poznate internet sajtove poput IMDB-a i Rotten Tomatoes-a. Naravno, vodimo se i preporukom prijatelja, ali ipak, ako želimo određeni žanr, upravo na ovim „mestima“ završimo. I šta se onda dešava? Nađemo film, vidimo ocenu ispod 7 i automatski isključimo. Manje-više, svi to radimo i grešimo. I to je zloupotreba naše slabosti (da se poigram sa naslovom), jer kao da sami od sebe stvaramo invalide i dozvoljavamo da drugi misle za nas. Posle ovog nisko ocenjenog filma (IMDB: 5.8, Rotten Tomatoes: 87), možda i naučimo bar iole misliti svojom glavom. Nastavite sa čitanjem ZLOUPOTREBA SLABOSTI

PEJZAŽ I MUZIKA

“Muzika je jedini dar u kome čovek uživa sam; svi ostali darovi traže svedoke”. (Marmontel: Priče o manirima)
 “...Ali palo čovečanstvo ima mogućnost da se služi još jednim zadovoljstvom – možda jednim jedinim – koje se još više nego muzika, najbolje ostvaruje u drugovanju sa osećanjem izolovanosti, sa osamom. Mislim na zadovoljstvo i kontemplaciju doživljenu prilikom posmatranja pejzaža u prirodi...” (Edgar Po: Vilino ostrvo)

Može se reći da postoji sasvim izvesna veza između sve velike stvorene muzike i svetlosnih struna određenog predela: “arhitektonska” slika preseka na-sebi-zastalih geoloških strujanja i iz-nesvesnog-izroneli, obrisni zapis muzičke kompozicije stoje u prisnoj vezi. Nastavite sa čitanjem PEJZAŽ I MUZIKA

ISPOD MASKE MILANA ĆURČINA

Milan Ćurčin je jedan od najnapadnutijih pesnika srpske moderne. Njegova poezija izaziva. On se suprostavlja ustaljenim normama i teži direktnosti, iskrenosti i zanemarivanju pravila. Stav koji je Ćurčin izneo u jednoj prepisci sa Miloradom M. Petrovićem glasi: „skromnost ne cenim visoko, ali ponos ne dam ni za što na svetu.“ Nedostatak prve pomenute osobine i izražena druga učinile su njegove pesme pesmama pred kojima se ne ćuti. Međutim, od nastale buke, ne čuje se suština koja nastaje tek onda kada pesnik zaćuti. Nastavite sa čitanjem ISPOD MASKE MILANA ĆURČINA

MNOGA LICA HAMBERTA HAMBERTA – II DIO

Kjubrikova Lolita (1962)

Kako su uopšte uspjeli da snime film po „Loliti“?

Gore pomenuta rečenica (tagline za Kjubrikov film) postavlja odlično pitanje, iako neki kritičari nisu mogli a da ne odgovore: „Pa i nisu.“ Po Kjubrikovom mišljenju, glavni problem u to vrijeme bila je cenzura i, kako je priznao godinama kasnije, da je znao kako će velika ograničenja biti, nikada ne bi ni snimio film. Nastavite sa čitanjem MNOGA LICA HAMBERTA HAMBERTA – II DIO

JONI MITCHELL

„Snovi, Amelija, snovi i lažne uzbune“

Džoni Mičel kanadska je kantautorka i slikarka. Karijeru počinje tokom burnih šezdesetih godina prošlog vijeka, kada se uputila u SAD, ne bi li se pridružila tamošnjoj, taa izuzetno jakoj folk sceni. Prvi album izdaje 1968. godine.
Pjesma koju slušamo – „Amelija“, je sa njenog albuma „Hidžra“ iz 1976. godine, koji joj je bio osmi po redu. To govori o njenom predanom radu na samom početku karijere, kada je objavljivala nova izdanja na godišnjem nivou. Kasnije je usporila tempo, pričalo se da čak i bojkotuje izdavačke kuće. No, najbitnije je ono što „Allmusic“ za nju ističe: „Kada se prašina slegne, Džoni Mičel može ostati kao najvažnija i najuticajnija muzičarka dvadesetog stoljeća.“

Muzička preporuka: Nebojša Čandić

Kultura, Umetnost, Literatura, Teatar

Scroll Up