ПОЕТСКЕ РЕФЛЕКСИЈЕ О ЛЕМУРИЈИ И АТЛАНТИДИ

– Страдања Мале Атлантиђанке –

Пролом бујице Мајчиног умовања о једно острво, оставио је дубок отисак: – таблицу имена изгнаних духова, међу којима предводи она сâма, као заборавом пренесена у властиту Кћер. То је “она која више не зна ни свој сталеж ни своје место, али које се сан још сећа…”* (Сен-Џон Перс: Морекази). Continue reading ПОЕТСКЕ РЕФЛЕКСИЈЕ О ЛЕМУРИЈИ И АТЛАНТИДИ

БУЂЕЊЕ

Преко терасе: преко влажне и топле бетонске ограде чија је текстура остала утиснута на мојој кожи, стопалима и леђима као сећање, као тајна порука, несхватљива али блиска, између рубља које на том комаду жице на кратко осети дах ветра и поверује да на тај начин живи сан о слободи, испод фењерчића који никада нису засијали, преко цвећа, ког ове године нема и неће га бити… Сунце и месец се тискају до прозора – мед и млеко се сливају низ стакло, прскају по јастуку, воде у сан или изводе из њега, а између тога, ништа. Continue reading БУЂЕЊЕ

УМЈЕТНОСТ ИМИТАЦИЈЕ

На овогодишњем Стеријином позорју, на Позорју младих, стеријанској публици представила се Академија умјетности из Бања Луке, својом представом „Умјетност имитације“ (сценски колаж). Класа проф. Елене Трепетове Костић пружила је велики позоришни догађај, показавши нешто несвакидашње новосадској публици. Овим пројектом, Бања Лука је на овогодишњем Позорју младих, светковини студентске позоришне речи, показала раскошну енергију, сједињеност алтернативних елемената, оригиналност истраживачког рада и нове позоришне тенденције. Continue reading УМЈЕТНОСТ ИМИТАЦИЈЕ

РУПА

У девети месец сам била кад се упутих у манастир. Куд ћу, шта ћу, стомак до зуби, отац ме из кућу избацио, а овај мој опет неће ни да чује. Вели, ће се жени с другу. Његови договорили. Вели, неће своје село и фамилију да брука. Каже, копиле никоме не треба. Одједаред сумња да је уопште његово. А кад сам му ономад у њиву рекла да гу волим тад није сумњао. Није грдан смео све то ни у лице да ми каже него сестрића послао. Continue reading РУПА

КОНЦЕПТИ ИДЕАЛНОГ ГРАДА

На чувеној слици идеалног града, која се приписује Бартоломеу Корадинију, приказан је трг у зору, са пет грађевина које доминирају приказаним простором. У средишту је Римска тријумфална капија, која веома подсећа на ону Константинову у Риму, и чија позиција овде јасно предочава важност војног устројства и духа града. Амфитеатар моделован је по узору на римски Колосеум (Амфитеатар Флавијеваца) и симболизује значај разоноде и игара за добробит и задовољство народа. Једина грађевина која не одише Римским стилом јесте Фирентинска катедреала. С леве стране је објекат инспирисан такође палатама породице Медичи која има улогу дома владајуће касте. У средишту су четири скулптуре на пиједесталима које персонификују четири основне врлине: праведност, умереност, слободу и храброст. Док је у самом средишту фонтана, извор воде који симболише племенитост, с улогом ујединитеља свих четири. Continue reading КОНЦЕПТИ ИДЕАЛНОГ ГРАДА

ПОДРЖИ Б(Ј)ЕГУНЦЕ

Уредништво КУЛТ-а читаоцима овог пута предлаже један посебно занимљив пројекат, за чију нам је реализацију потребна ваша помоћ. Пројекат Б(ј)егунци је ушао у 40 пројеката на superste конкурсу. Уз вашу подршку, овај пројекат може да уђе у финале и да добије финансијску помоћ ове фондације.

Уколико вам се допада пројекат, уколико верујете у моћ позоришне уметности – подржите и помозите да се реализује идеја ових младих људи. Continue reading ПОДРЖИ Б(Ј)ЕГУНЦЕ

ЖИВОТ ОЦА ТОДОРА

Бањалучка позоришна публика има прилику  да 21. децембра погледа представу „Живот оца Тодора овог и оног света“, адаптацију приповетке Момчила Настасијевића – „Реч о животу оца Тодора овог и оног света“ у Студентском позоришту у Бања Луци (ПОДРУМ СЦЕНА у Господској улици). Ово позориште је отворило своју сцену за два глумца који својим деловањем показују чист професионализам и квалитет који их смешта међу најквалитетније глумце млађе генерације. Continue reading ЖИВОТ ОЦА ТОДОРА

Култура, Уметност, Литература, Театар

Scroll Up