Тицијан (Tiziano Vecelli или Tiziano Vecellio 14888/ 1490-1576) био је италијански сликар XVI века.  Био је један од најсвестранијих италијанских сликара, једнако вешт са портретима, пејзажима, панелима са митолошким и религијским темама. Његове методе сликања, нарочито у примени и коришћењу боја, су извршиле велики утицај не само на сликаре италијанске ренесансе већ и на потоње сликаре западне уметности. Ударио је темеље модерној портретној уметности, јер је сликајући Хабзбуршке владаре утемељио обрасце приказивања који су се поштовали све до XIX века. Један од тих Тицијанових образаца је коњанички портрет, затим ловачки портет, портрет владара у стојећем ставу и портерте у седећем ставу.

Тицијан је урадио први портрет Павла III (1534-1549). Променио је већ установљени формат портрета папа и високих прелата, које су раније сликали ренесансни сликари, попут Рафаела.

Папа Павле III (1468-1549; рођен Алесандро Фарнезе), дошао је до папског трона 1527, у време неизвесности у католичкој цркви. Био је значајан покровитељ уметности и уметника. Тежио је да унапреди моћ и судбину своје породице. Када је дошао на папски трон, суочио се са протестанизмом, те је сазвао девет угледних прелата ¹⁾, како би га обавештавали о процесу реформације. Цар Карло V је одлучио да максимално угуши протестантизам па је зато у Вормсу склопљен савез са папским изаслаником Алесандром Фарнесе. Папа је пристао да помогне у рату против немачких принчева, међутим нису могли да угуше протестантску реформацију. 1537 је издао папа три документа: The bulls Sublimus Dei , Altituda divini consolii, Pastorale officium. Continue reading ПОРТРЕТИ ПАПА КОД РАФАЕЛА И ТИЦИЈАНА (ДРУГИ ДЕО) →