STEVE REICH

Steve Reich је рођен у Њујорку. Дипломирао је филозофију 1957. године, а касније је завршио и Mузичку академију. Значајан је представник минимализма, као и Philip Glass, Terry Riley, La Monte Young, John Adams и други. Године 1988. компоновао је Different trains за гудачки квартет. У ову композицију Reich уноси и снимљен глас уклопљен са музиком, а који се среће и у другим његовим композицијама. Састоји се од три става која обухватају период пре Другог светског рата (America-Before the War), за време рата (Europe-During the War) и након рата (After the War). Continue reading STEVE REICH

ФИЛОЗОФИЈА И УМЕТНОСТ: УВЕРТИРА ОБИЧНОГ ЧОВЕКА

*

Када уметник не разуме филозофа, уметник је тај који не разуме.. када филозоф не разуме уметника, уметник је, опет, тај који не разуме. Једна песма у себи садржи хиљаду филозофија живота, а хиљаду филозофија живота у себи једва садржи једну песму Песници пишу из живота, док филозофи пишу о животу. Видећете, стога, да су прави песници одани филозофији, а филозофи неверни поезији.

Сун Цу-ово дело се зове Уметност Ратовања, а не Филозофија Ратовања.. филозоф нема стомак за бој. Continue reading ФИЛОЗОФИЈА И УМЕТНОСТ: УВЕРТИРА ОБИЧНОГ ЧОВЕКА

ТЕКСТЏИНИЦА КОД АЛЕНА

(избор)

ЕНЦИ

Дани прескачу своју вијачу, вријеме им задаје
хулахоп,
и све је то хоп-цуп енци менци космоса.
Игра годишњих доба на моме лицу, представа годишњака
на
опалом лишћу, смјена генерација у темепературној
разлици. У декомпресији јутарње магле и вечерња
замагљеност
пред очима. Continue reading ТЕКСТЏИНИЦА КОД АЛЕНА

ПРОШЛОСТ КАО СВЕСТ О НУЖНОСТИМА ДАНАШЊИЦЕ – ДЕО ПРВИ

Дан први. Напољу студен. Сунце, једва видљиво, сакривено иза тешких и сивих облака, полако гасне, а над велеградом се ствара величанствен призор децембарске вечери. Првобитно сивило замењују лампиони најразличитијих боја који у дослуху са бојама семафора и новогодишњим мелодијама доприносе стварању узавреле претпразничке атмосфере. Continue reading ПРОШЛОСТ КАО СВЕСТ О НУЖНОСТИМА ДАНАШЊИЦЕ – ДЕО ПРВИ

ДА ЛИ ЈЕ НОВИ САД НАШЕ МЕСТО?

Представа „Наше место“ претходних месеци редовно се изводи у Културном центру у Новом Саду и наилази на одзив и реакције позоришне публике. Реализована је као копродукција са „Театром 34“, чији је оснивач управо Богдан Јанковић, редитељ овог занимљивог и посве специфичног и вредног пројекта. Ова представа чини битан догађај на новосадској позоришној сцени и без сумње заслужује да је свако види, како они из Новог Сада тако и они из других градова. Сам комад је толико жив, убедљив, садржајан, динамичан, идејан, толико пун драматичности и карактера, па је стога пригодан различитим добима и готово свим типовима гледаоца. Continue reading ДА ЛИ ЈЕ НОВИ САД НАШЕ МЕСТО?

AMADOU & MARIAM: WORLD МУЗИКА ТРАЖИ СВОЈ СВЕТ

Шта значи музичка етикета “World”? Да ли је то “светска” музика у смислу тиража и слушаности; или је намењена неком посебном свету; или потиче из неког јединственог света? Зар није сва музика из света и за свет? Реч је о уметности која је укорењена у регионима са дугом и богатом музичком традицијом, а то су по правилу економски сиромашне области: Куба, Африка, Латинска Америка. Намењена је јединственом, уједињеном свету, свету без подела и граница. Тиражи, ипак, нису светски.

Може ли музика да уједини свет? Amadou i Mariam smatraju да може. Ко су Amadou & Mariam? Continue reading AMADOU & MARIAM: WORLD МУЗИКА ТРАЖИ СВОЈ СВЕТ

БЕЛА ТРАКА: ИНТЕРАКТИВНА АНАЛИЗА ДРУШТВА

Да ли вам име Михаел Ханеке звучи познато? Ако је одговор не, дозволите ми да вам представим једног од најбољих светских режисера чији рад још нисте имали прилике да упознате, а сада је права прилика.

Ханеке је аустријски режисер који је своју каријеру у свету филма започео у 47. години живота. Можда се питате: зашто тако касно? Већина великих режисера попут Стенлија Кјубрика и Орсона Велса су у својим касним четрдесетим имали по десетак филмова иза сeбe. Па, за то постоји неколико разлога. Михаел је био син драмских уметника (отац му је био позоришни глумац и режисер, а мајка позоришна глумица). Након неколико неуспелих покушаја да упише глуму и музику (клавир), Ханеке уписује “Универзитет у Бечу” на коме учи филозофију, психологију и драму. Међутим, успех на универзитету му није био загарантован због тога што је своје слободно време проводио у биоскопу гледајући филмове Хичкока, Бресона и Бергмана. Тај период је на неки начин одредио пут по ком ће ходати остаткoм свог живота. Након факултета, радио је као филмски критичар и драматург на Немачкој телевизији све док 1989. године, након што је његов сценарио за телевизијску екранизацију одбијен, није снимио свој први филм “Седми континент”. Continue reading БЕЛА ТРАКА: ИНТЕРАКТИВНА АНАЛИЗА ДРУШТВА

Култура, Уметност, Литература, Театар

Scroll Up