UMETNOST KARAKTERISTIČNOG

(Tatjana Debeljački: Kuća od stakla, Poeta, Beograd, 2015)

Mašta u umetnosti sastoji se u sposobnosti da se nađe najpotpuniji izraz jedne postojeće stvari, ali nikada u tome da se sama ta stvar pretpostavi ili stvori. Lepota se, u stvarnosti, ukazuje u najrazličitijim formama i kao takva pripada umetnosti ili, tačnije rečeno, umetniku koji ume da je vidi i prepozna. Pojam lepog kao i istina nešto je što zavisi od vremena u kome živimo. Izraz lepoga je neposredno srazmeran sa sposobnošću percepcije koju je umetnik stekao. Jedina prava umetnost je umetnost karakterističnog. Nastavite sa čitanjem UMETNOST KARAKTERISTIČNOG

JOHN CAGE

John Cage (1912-1992) je jedan od uticajnijih američkih kompozitora 20. veka. U svom stvaralaštvu često se bavio tišinom. Poznata je njegova kompozicija 4’33” za vreme koje muzičari ne sviraju, a muzika je sve što se u tom trenutku čuje u okruženju. Može se shvatiti kao muzika okruženja. Takođe je vršio eksperimente sa klavirom puneći ga šrafovima i stavljajući razne predmete na čekiće ili žice klavira (Sonatas and interludes). Ovi eksperimenti i ne čude s obzirom da mu je jedan od učitelja bio Šenberg poznat po atonalnoj muzici. Možda je Cage najpoznatiji kao tvorac aleatorike – tehnike stvaranja muzičkog dela za koju je karakteristično da se izvođaču prepušta da osmisli kompoziciju. Kompozitor daje delove kompozicije koje izvođač može da kombinuje po svom nahođenju, kao i tempo, dinamiku itd.

Uživajte u muzici sjajnog virtuouza!

Muzička preporuka: Dušan Zaharijević

PROSTOR ČEKANJA

Paralelno ovom životu teče i jedan naš život koji ne bi bio onaj preudaljen svet ideja, nego svet odjeka nas i naših zbivanja u jednoj prefinjenijoj materiji. I ona je ta koja slaže ureze svedočanstava jedne više perspektive što, tek na tački postignute gustine, treba iznova da prečita čitav zemaljski život.

Prvi utisak nakon i u vezi mog rođenja jeste osećanje izvesnog unutrašnje proizvedenog pritiska, nemogućnost da se iznađe dovoljan prazan široko-udisajan prostor u kome bi se nastanila jedna grananjem uspinjuća, tropski prebogata slika-o-sebi: – mesto sažimanja, za koga bi se – kao za vrh kakvog u hitnji improvizovanog šatora – prikačilo oko mog još nemuštog samoposmatranja. Prag uslikovljavanja tog u-dalj-odaslatog oku-prednjačećeg zvuka sopstva beše i odviše tesan, tako da se kroz njega – kao kroz prozorče jedino preostale nade – moglo tek proviriti ali ne i nekamo pristupiti. Nastavite sa čitanjem PROSTOR ČEKANJA

ERIK DREJVEN – MODERNI BAJRONOVSKI JUNAK (PRVI DIO)

Erik Drejven je glavni lik u filmu „Vrana“ (1994) koji spada u žanr akcione fantastike. Film je zasnovan na istoimenom stripu Džejmsa O’bara iz 1989. godine. Priča prati Erika, rok muzičara vođenog bolom, koga vrana vraća u život godinu dana nakon što su njega i njegovu zaručnicu brutalno ubili članovi jedne Detroitske bande. Nastavite sa čitanjem ERIK DREJVEN – MODERNI BAJRONOVSKI JUNAK (PRVI DIO)

O JEDNOJ SCENI IZ FILMA ,,KABARE” (1972)

Scena iz filma „Kabare“ (1972) u kojoj pripadnik Hitlerove omladine (Hitlerjugend) peva pesmu “Tomorrow Belongs to Me” („Sutrašnjica pripada meni“) jedna je od najupečatljivijih i najintenzivnijih koje sam imao prilike da vidim. Njom se na vrlo efektan način prikazuje postepeno jačanje ideologije i uticaja Nacističke partije u Nemačkoj ranih tridesetih godina dvadesetog veka (preciznije, radnja filma se odigrava 1931, dakle dve godine pre dolaska nacista na vlast, a u vreme veoma duboke političke krize u Vajmarskoj Republici). Upečatljivost i snaga scene su postignute vrlo efektnom upotrebom kontrastâ i gradacije koji postoje na više nivoa, a posebno u pesmi koja čini njen središnji deo.1) Nastavite sa čitanjem O JEDNOJ SCENI IZ FILMA ,,KABARE” (1972)

FUSNOTE:   [ + ]

1. Uprkos glasinama, “Tomorrow Belongs to Me” nije prerada stare narodne bavarske pesme, već originalna kompozicija Freda Eba i Džona Kendera napisana za mjuzikl „Kabare“ (1966), koji je služio i kao predložak za film. Njeni autori su se trudili da napišu pesmu koja bi zvučala poput autentične narodne pesme i pritom obavili tako dobar posao da ne samo da su bili optuživani za antisemitizam, jer je pesma navodno, kako su se neki kleli, zaista postojala ranije kao narodna pesma i bila jedna od himni nacista, već je nakon izlaska filma bila i na repertoaru nekih neonacističkih bendova (druge inkarnacije Skrewdriver-a, na primer), pri čemu je dodatni kuriozitet činjenica da su kompozitor i tekstopisac pesme obojica Jevreji.

TATJANA DEBELJAČKI: RAZGOVOR SA MILANOM B. POPOVIĆEM

  • Uopšteno govoreći, ono što savet bi nam Vi dali za iskušenje pisaca? Molimo navedite primer ’’šta ne treba raditi’’ ?

Ne treba književnom izdavaču davati novac iz svog svog džepa da bi Vam odštampao knjigu pesama. Ako Vam je baš stalo do toga da Vaša knjiga pesama ima neko zvučno ime/logo/etiketu izdavača, onda se potrudite i pronađite donatora, pa prikupite sredstva. Nisu to toliko velika sredstva, ukoliko želite da odštampate neku tehnički korektnu, ili uobičajenu, skromniju knjigu. Ne mora to biti tvrdi šiveni povez, ilustracije u boji itd. U najboljem slučaju, objavite knjigu kao “Autorsko izdanje”, sav tiraž je u vašim rukama, nikome ne polažete račune, Vi ste šef pesničke parade i sami odlučujete o sudbini i daljem usmeravanju Vaših pesama.

  • Izdali ste četiri knjige poezije, o svakoj po nešto što bi privuklo čitaoce?

Moja prva knjiga nosi naziv “Molitva tetoviranog srca”. Duboko je religijska, misaona, pravoslavna, ali i buntovno protestna knjiga. Po njoj sam i dao naziv svom zvaničnom sajtu www.molitvatetoviranogsrca.com , pa ga posetite. Njega je idejno osmislio umetnik Goran Kostić iz Beograda. Na tom sajtu možete skinuti u mp3 formatu sve pesme sa obe moje muzičke CD kompilacije. Druga moja knjiga pesama je “Vreme brutalnih dobronamernika”, sama po sebi je brutalnija, žešća, oštrija i dubokoskrozirajuća. Treća knjiga je završni deo pesničke trilogije, i zove se “Oka da ne ispustim dah”. Neobičan naslov. To je moja najmelanholičnija knjiga pesama. Par godina nakon nje, objavljena mi je knjiga pesama “Na kori integralnog hleba i olovci”, jedna duhovita, vrcava, pozitivna, vedra, samoironična i samosarkastična knjiga koja govori o hrani i mršavljenju, tačnije, hrani i gojenju. Ona je najviše pohvala zadobila jer su se mnogi čitaoci pronašli u njoj, za razliku od prethodne tri knjige, koje su bile duboko misaone, nekome neshvatljive, neuhvatljive, naporne… . Meni lično, potpuno jasne i jednostavne. Nastavite sa čitanjem TATJANA DEBELJAČKI: RAZGOVOR SA MILANOM B. POPOVIĆEM

DRUGI MEĐUNARODNI FESTIVAL MARTINA MEKDONE

Pozorište „U Mosta“ od svog osnivanja 1988. godine svoju publiku, pozorišnu kritiku i kulturnu javnost Rusije zasenjuje svojom mističnošću i neugasivom energijom koja održava tradiciju najboljeg ruskog psihološkog i ekperimentalnog teatra.  Najviše zasluga, svakako, pripada njegovom osnivaču i umetničkom direktoru – Sergeju Fedotovu, koji je uspeo da sačini repertoar kao kombinaciju najboljih primera ruskih i evropskih klasičnih dela, dok pozorišne produkcije dosežu različite žanrove. Ono čemu teže njihove predstave jeste sigurno izraz misticizma, što nam pokazuje i izbor autora po čijim delima se gradi repertoar ovog pozorišta – Gogolj, Bulgakov, Dostojevski, Šekspir. Gogoljeva dela su, bez sumnje, postala svojevrsni simbol permskog teatra, poput Čehova svojevremeno u Moskovskom Hudežestvenom teatru. Nastavite sa čitanjem DRUGI MEĐUNARODNI FESTIVAL MARTINA MEKDONE

Scroll Up