Мирјана Маћаш и искорењивање предрасуда

Истоветност мишљења о једној појави у већини случајева не потврђује истинитост, већ алудира на затворен круг немислећих у којем је основни мотив: створити моћ незнањем. Моћ, посебно створена у таквим условима, рађа нетрпељивост, неосетљивост и негостољубивост. Зар није чудно да ми, нација којој је једна од највећих врлина отварање сопственог простора другоме, нисмо усавршили гостољубивост створивши, како нас Дерида саветује, безусловну срдачност? Зар није чудно да ми ипак питамо “за исправе, за име, за контекст, или за пасош”?

У жељи да изађемо из затвореног круга разговарамо са Мирјаном Маћаш, уметницом чији смо фотографски рад могли видети на недавно одржаној Недељи поноса. Отворили смо врата хомосексуалности, феминизму, заборављенима, осврћући се на статус ЛГБТ уметника у прошлости и сагледавајући статус ЛГБТ уметника данас. Наставите са читањем Мирјана Маћаш и искорењивање предрасуда

РАЗГОВОР С ТУГОМ/ПОТРАГА

Разговор с тугом

Понекада тишина зазвони
као хиљаде црквених звона
туга ми се унесе у лице
бездушно пита:

Гдје је она?

У беспућу живота нестао траг
свака успомена рану дира
само да сретнем поглед благ
и умирим хиљаду немира.

Лако је кад пада киша
кишне капи скривају сузе
туга се надвила изнад огњишта
злокобно пита:

Гдје ти је љубав
ко ти је узе? Наставите са читањем РАЗГОВОР С ТУГОМ/ПОТРАГА

Пол Гоген – разбијање табуа

 „Оно за чим највише жудим јесте да одем из Париза,
 који је права џунгла за сиромашног човека.
 Углед мог уметничког имена расте сваког дана али
 ја и даље остајем који пут по три дана да не једем,
 што не уништава само моје здравље већ и моју енергију.
 Ово последње хоћу да повратим и одлазим у Панаму да живим као дивљак.
 Носим боје и четкице и прекалићу се далеко од свих људи.
 Једнако ћу патити због одсуства породице,
 али ћу се ослободити тог просјаштва ког се гадим."

(Без датума, почетак априла 1887. Париз)

Пол Гоген овим речима, у писму својој жени Мети, преноси из дубине своје душе незаустављиву жељу да оде далеко из цивилизације. Та жеља у њему није настала случајно. Као и Пол Сезан, Ван Гог и Пол Гоген је осећао стеге имресионизма, а нарочито академизма, како спутавају његово виђење природе. Ова три представника постимпресионизма више нису желела да буду само „оруђе“ које бележи визуелне сензације. Тежили су да својим сликама дају нове методе ликовног изражавања којима ће саопштавати њихове личне доживљаје света око себе. Наставите са читањем Пол Гоген – разбијање табуа

ТАБУ У УМЕТНОСТИ

Опште је познато да уметници имају способност да у свему пронађу инспирацију, и претворе стечене утиске у дела. Многа уметничка дела су настала из уметникових тежњи да овековечи тренутно друштвено стање, државно уређење, или једноставно субјективне емоције, људе или догађаје које су за њега од личне важности. Са друге стране, имамо и оне уметнике који одлазе мало даље у трагању за темом својих дела, па се дотичу ТАБУА као централне јединице стварања. Наставите са читањем ТАБУ У УМЕТНОСТИ

GREAT TRAIN ROBBERY OF 1963.

                            (for Ronald “Ronnie” Biggs )

Ne znam brate zašto,
al’ neukrotivi behu moja raja!
Sacco e Vanzetti,
brothers James &Younger,
Marlon Brando i Jimmy Dean
Geronimo and Crazy Horse,
anđeli garava lica, usamljeni jahači,
fajteri koji nisu jebali nikog ni 2%…

A evo i ti pade u nepovrat,
Roonie Biggs, veliki putniče,
on the roud, kada stiže te
trideset i deveti stepenik,
i Hitchcock sa olakšanjem premota
traku na kojoj ličiš na čilca
koga je sustigao davno opljačkani voz Наставите са читањем GREAT TRAIN ROBBERY OF 1963.

Култура, Уметност, Литература, Театар

Scroll Up