O JEDNOJ SCENI IZ FILMA ,,KABARE” (1972)

Scena iz filma „Kabare“ (1972) u kojoj pripadnik Hitlerove omladine (Hitlerjugend) peva pesmu “Tomorrow Belongs to Me” („Sutrašnjica pripada meni“) jedna je od najupečatljivijih i najintenzivnijih koje sam imao prilike da vidim. Njom se na vrlo efektan način prikazuje postepeno jačanje ideologije i uticaja Nacističke partije u Nemačkoj ranih tridesetih godina dvadesetog veka (preciznije, radnja filma se odigrava 1931, dakle dve godine pre dolaska nacista na vlast, a u vreme veoma duboke političke krize u Vajmarskoj Republici). Upečatljivost i snaga scene su postignute vrlo efektnom upotrebom kontrastâ i gradacije koji postoje na više nivoa, a posebno u pesmi koja čini njen središnji deo.1) Nastavite sa čitanjem O JEDNOJ SCENI IZ FILMA ,,KABARE” (1972)

FUSNOTE:   [ + ]

1. Uprkos glasinama, “Tomorrow Belongs to Me” nije prerada stare narodne bavarske pesme, već originalna kompozicija Freda Eba i Džona Kendera napisana za mjuzikl „Kabare“ (1966), koji je služio i kao predložak za film. Njeni autori su se trudili da napišu pesmu koja bi zvučala poput autentične narodne pesme i pritom obavili tako dobar posao da ne samo da su bili optuživani za antisemitizam, jer je pesma navodno, kako su se neki kleli, zaista postojala ranije kao narodna pesma i bila jedna od himni nacista, već je nakon izlaska filma bila i na repertoaru nekih neonacističkih bendova (druge inkarnacije Skrewdriver-a, na primer), pri čemu je dodatni kuriozitet činjenica da su kompozitor i tekstopisac pesme obojica Jevreji.

TATJANA DEBELJAČKI: RAZGOVOR SA MILANOM B. POPOVIĆEM

  • Uopšteno govoreći, ono što savet bi nam Vi dali za iskušenje pisaca? Molimo navedite primer ’’šta ne treba raditi’’ ?

Ne treba književnom izdavaču davati novac iz svog svog džepa da bi Vam odštampao knjigu pesama. Ako Vam je baš stalo do toga da Vaša knjiga pesama ima neko zvučno ime/logo/etiketu izdavača, onda se potrudite i pronađite donatora, pa prikupite sredstva. Nisu to toliko velika sredstva, ukoliko želite da odštampate neku tehnički korektnu, ili uobičajenu, skromniju knjigu. Ne mora to biti tvrdi šiveni povez, ilustracije u boji itd. U najboljem slučaju, objavite knjigu kao “Autorsko izdanje”, sav tiraž je u vašim rukama, nikome ne polažete račune, Vi ste šef pesničke parade i sami odlučujete o sudbini i daljem usmeravanju Vaših pesama.

  • Izdali ste četiri knjige poezije, o svakoj po nešto što bi privuklo čitaoce?

Moja prva knjiga nosi naziv “Molitva tetoviranog srca”. Duboko je religijska, misaona, pravoslavna, ali i buntovno protestna knjiga. Po njoj sam i dao naziv svom zvaničnom sajtu www.molitvatetoviranogsrca.com , pa ga posetite. Njega je idejno osmislio umetnik Goran Kostić iz Beograda. Na tom sajtu možete skinuti u mp3 formatu sve pesme sa obe moje muzičke CD kompilacije. Druga moja knjiga pesama je “Vreme brutalnih dobronamernika”, sama po sebi je brutalnija, žešća, oštrija i dubokoskrozirajuća. Treća knjiga je završni deo pesničke trilogije, i zove se “Oka da ne ispustim dah”. Neobičan naslov. To je moja najmelanholičnija knjiga pesama. Par godina nakon nje, objavljena mi je knjiga pesama “Na kori integralnog hleba i olovci”, jedna duhovita, vrcava, pozitivna, vedra, samoironična i samosarkastična knjiga koja govori o hrani i mršavljenju, tačnije, hrani i gojenju. Ona je najviše pohvala zadobila jer su se mnogi čitaoci pronašli u njoj, za razliku od prethodne tri knjige, koje su bile duboko misaone, nekome neshvatljive, neuhvatljive, naporne… . Meni lično, potpuno jasne i jednostavne. Nastavite sa čitanjem TATJANA DEBELJAČKI: RAZGOVOR SA MILANOM B. POPOVIĆEM

DRUGI MEĐUNARODNI FESTIVAL MARTINA MEKDONE

Pozorište „U Mosta“ od svog osnivanja 1988. godine svoju publiku, pozorišnu kritiku i kulturnu javnost Rusije zasenjuje svojom mističnošću i neugasivom energijom koja održava tradiciju najboljeg ruskog psihološkog i ekperimentalnog teatra.  Najviše zasluga, svakako, pripada njegovom osnivaču i umetničkom direktoru – Sergeju Fedotovu, koji je uspeo da sačini repertoar kao kombinaciju najboljih primera ruskih i evropskih klasičnih dela, dok pozorišne produkcije dosežu različite žanrove. Ono čemu teže njihove predstave jeste sigurno izraz misticizma, što nam pokazuje i izbor autora po čijim delima se gradi repertoar ovog pozorišta – Gogolj, Bulgakov, Dostojevski, Šekspir. Gogoljeva dela su, bez sumnje, postala svojevrsni simbol permskog teatra, poput Čehova svojevremeno u Moskovskom Hudežestvenom teatru. Nastavite sa čitanjem DRUGI MEĐUNARODNI FESTIVAL MARTINA MEKDONE

THE SECOND INTERNATIONAL FESTIVAL OF MARTIN MCDONAGH

The Theatre “U Mosta” is overshadowing the audience, theater critic and cultural society of Russia with mysticism and inextinguishable energy that maintains a tradition of the best Russian psychological and experimental theater, ever since its foundation in 1998. Most credits go to Sergei Fedotov, the founder and the art director of this theater who managed to create repertoire as the combination of the best examples of Russian and European classical parts, while stage productions leap into various genres.Their performances aspire to complete expression of mysticism, which shows us their choice of authors whose works are the essence of the repertoire: Gogol, Bulgakov, Dostoevsky and Shakespeare. Gogol’s part undoubtedly became the symbol of the Perm theatre, like it was the case with Chekhov in Moscow Art Theatre School. Nastavite sa čitanjem THE SECOND INTERNATIONAL FESTIVAL OF MARTIN MCDONAGH

VTOROЙ MEŽDUNARODNЫЙ FESTIVALЬ MARTINA MEKDONAHA

Teatr „U Mosta“ s momenta svoego osnovaniя v 1988 godu zriteleй, teatralьnыh kritikov i kulьturnuю obщestvennostь Rossii osleplяet svoeй mističnostью i neugasaющeй energieй, hranящeй tradiciю lučšego russkogo psihologičeskogo i эksperimentalьnogo teatra. Osnovnыe zaslugi, bezuslovno, prinadležat ego osnovatelю i hudožestvennomu rukovoditelю Sergeю Fedotovu, kotoromu udaetsя sočetatь v repertuare obrazcы i russkoй, i evropeйskoй klassiki, v to vremя kak teatralьnыe postanovki ohvatыvaюt različnыe žanrы. V spektaklяh preobladaet mističeskaя tema, эto vidno po vыboru avtorov pri sostavlenii repertuara teatra: Gogolь, Bulgakov, Dostoevskiй, Šekspir. Proizvedeniя Gogolя, nesomenno, stali simvolom Permskogo teatra, kak stali kogda-to proizvedeniя Čehova v Moskovskom hudožestvennom teatre. Nastavite sa čitanjem VTOROЙ MEŽDUNARODNЫЙ FESTIVALЬ MARTINA MEKDONAHA

Scroll Up