ALMASA

Almasa, tvoj Mesec je vodu uzeo Sahari

I to nije kazna, već milost prstiju svemira.

Znaj, pustinja je samo jedan način disanja

A takvom disanju, pluća nisu materica

I grlo nije kolevka u kojoj dete plače.

Pesak pod tvojim stopalima najlepše priča

Kada su ti stopala bosa i kada ti se hidžab

Odvoji od lica kao kora od drveta koje grli.

U daleku želju tuđeg oka tada te vetar uvije

I postojiš kao zahir, ovenčan kobnim usudom.

Kada si bila zrno, Almasa, tvoj otac ti je pevao

O senci koja te je dozvala sa presušenih izvora

Dok se lažno sunce u ustima slučajnog čoveka

Sa jezikom igralo Boga, čelika i dobrog vremena.

Almasa, nebo koje ne zna kako da stvori kišu

I Sunce će lako u oblak zakopati. Otrovati ptice.

Postoje svetovi u kojima si samo telo jednog imena Koje se nikada mleka sa majčine dojke nije napilo. Jednog dana, poželećeš da te je manje bilo

I dok se tvoji dlanovi budu opraštali od zrelog voća Prva reka u Sahari, poteći će iz tvojih zenica,

Dete u tvom naručju nazvaće te svojom boginjom

I shvatićeš da sva ona putena ljubav

Koja se dogodi u danu koji se zove Umiranje

Nikada neće skinuti Zemlju

Sa visokog plafona vasione.

Autor: Nemanja Dragaš

NUŠIĆ KAO POLITIČKA TRAVESTIJA

Koliko je Branislav Nušić bio ispred svog vremena i na koji način je njegov „humor koji ublažava surovost života” kroz istoriju postao karakteristika srpskog društva svedoči i nesvakidašnje izvođenje predstave „Gospođa ministarka” u novosadskom Pozorištu mladih. Glumci beogradskog teatra „Boško Buha” su ove nedelje Novosađanima predstavili najigraniju komediju u avangardnom duhu i kroz potpuno novi humorističan način oslikali tabu teme današnjice. Nastavite sa čitanjem NUŠIĆ KAO POLITIČKA TRAVESTIJA

TRAG

U početku beše reč

beše

osećam
svet je ostao
sam

bez lica
bez senke
izvan kruga
svetlost je slomila ruke
pružajući ih ka čoveku
pokušaj zagrljaja
krik očajno teži svom ehu
pradavni odjek.
Umoran svet
na leđima nosi mesec
oko vrata mu visi sunce.
Jedino još tragovi vode
u sebe.
U dnu munja sevne,
grom pocepa nebo
a gore zasija
pukotina.

Autor: Dušan Zaharijević

PAD CRNOG ANĐELA

„Nama, zapravo, nedostaje u svemu nešto što traje. Nešto u šta imaš poverenje da je prošlo iskušenje vremena“ – Magi EKV, mart-april 1990.

Negde ’82. godine, vreme je postalo teško breme koje pritiska i guši, razdire sve ono što je drugačije. Postalo je teško podnositinegiranje svega što jesi, svega što radiš. Samu sebe je poželela da ukloni na neko vreme, na sate, makar i na minute, pretvorila bi sebe u nestalni pesak pod tim nestalnim i usamljenim nebom. Nastavite sa čitanjem PAD CRNOG ANĐELA

UBIJMO PREJAKOM REČJU

22. 03. 2016. godine premijerno je na velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor održana predstava „Gogoland“ reditelja Andraša Urbana, po motivima mađarskog pisca Janoša Hercega. I ova rečenica bi bila sasvim dovoljna da odete i prisustvujete navedenom Delu. Delo, velikim slovom.
Andraš Urban, još jednom, pokazuje koliko je potrebno biti svestan čovek današnjeg društva i šta politička manipulacija teži da učini. Narodno pozorište Sombor oduvek ima dobar glas, glas koji ne ćuti. Nastavite sa čitanjem UBIJMO PREJAKOM REČJU

BORE U KOJIMA SE OGLEDA SVET

Potcenjenost običnog razgovora često je posledica precenjenosti ambijenta, šljaštećih predmeta i posebnih uslova u kojima se sagovornici nalaze. Kada se svi efekti zanemare, ostaje pojedinac  i njegova neispričana priča. Ovog puta  pojedinac  je mladi umetnik  Đorđe Ćorić, student četvrte godine Akademije umetnosti u Novom Sadu, na smeru grafika. Kroz jedan spontan razgovor, neprestane anegdote i fotografije koje su pratile sve opisane situacije saznalo se ne samo o jednoj umetnosti već i  o jednom zaboravljenom umeću življenja.

 Pa, eto malo od nezaboravnog razgovora za čitaoce: Nastavite sa čitanjem BORE U KOJIMA SE OGLEDA SVET

“POETSKI TEATAR” I ŽIVOT KROZ NJEGA – ANA VRBAŠKI

Ana Vrbaški, naša sagovornica, predstavnik je „Poetskog teatra“ – posebne vrste teatra koji pokazuje svu moć poezije i na gledaoce deluje na jedan drugačiji, vrlo ubedljiv način. U razgovoru sa njom saznajemo kako se to može živeti kroz teatar, ali delovanje ovog teatra dokazuje nam da se može živeti ne samo kroz njega, već i iz njega, u njemu – jedino se bez njega živeti ne može. Nezadrživa strast, nezaustavljiv muzički talenat, a pre svega ljubav prema istinskom svekolikom umetničkom izrazu ogleda se u „Poetskom teatru“ i njihovim projektima. Kako ta ljubav deluje na gledaoce,  šta je sve nastalo iz nje, koja je prvobitna ideja i poetika ovog teatra, koja je uloga muzike u njihovim predstavama i još ponešto  otkriva nam Ana Vrbaški… Nastavite sa čitanjem “POETSKI TEATAR” I ŽIVOT KROZ NJEGA – ANA VRBAŠKI

Scroll Up