Одлазећи повратак

Ти увек одлазиш не окрећући се
И имаш корак који пратим
Усудим се тако некад
На потиљак ти себе спустити
Нежно, маштом, кроз дугу ноћ
Друго је кад си крај мене
Па тако станеш, као да је за заувек
Сваки нам је поглед плес
Очи су нам голе Душе
А тело нам трне од присуства
Руке су нам ноћне луталице
Уморне и жељне
Да заувек утихну на белим кожама.
Ми не умемо да заборавимо тренутак
И у међусобном одсуству га славимо
Кад долазиш, увек си од туђег осмеха
Где храброст и самоћа настају.
И умеш ти то дуго тако
Све до једном
Све до мене
Онда смо на крају испочетка
Одлази ми још дуго
Ја ћу ти у кораку спавати
Отиђи
Молим те
Јер враћањем те имам заувек.

Ауторка: Горица Радмиловић

Scroll To Top