Неко

Жена стоји на капији и гледа спровод.
Стеже ограду – умро је неко млад.

Девојка чека аутобус. Потребан јој је
туш да спере мамурлук и лаке пољупце.
Кроз опори ваздух чује мимоход.
Сећа се свога оца – умро је неко млад.

Мајка у пекари купује земичке за сина.
Дуго су га чекали, а нема ни годину дана
како је проходао.

Пролазе људи у црнини.
Не познаје ожалошћена лица,
али би најрадије да пљуне земичке, баци их и врисне.

Ауторка: Милица Милошевић

Scroll To Top