ŽENE – KRV I ISTORIJA

Oprostite mi na pomalo feminističkom naslovu, ali tako vam je kako vam je. Šalu na stranu, jer nije šala, četvrti dan pozorišnog maratona obeležila su ova tri pojma. U jednom trenutku, nismo čak ni sigurni, da li su to sinonimi, il’ jedno dovodi do drugog. Il’ zbog jednog nastaje drugo. I treće, dakako.

17.6.2016. ili četvrtog dana pozorišnog maratona imali smo „posla“ sa tri potpuno drugačije predstave, koje vode do gore pomenutog naslova. I u tome možemo da vidimo kvalitet ovogodišnjeg maratona i njegove jasne poruke.

Prva predstava pretposlednjeg dana jeste ,,Valjevska bolnica“, izneta od strane Kruševačkog pozorišta, u režiji Slavenka Saletovića, a po motivima treće knjige „Vreme smrti“ Dobrice Ćosića. Rat. Stradanja. Spora smrt. Pronevera novca zarad čuvanja samo sopstvene glave. Žene, kao jedini spas. Ne, nije reč samo o današnjem vremenu.

Reč je, tačnije, o Prvom svetskom ratu i Valjevskoj bolnici. Teške sudbine vojnika, lekara i bolničarki prate likove kroz celu predstavu, nadvijaju se nad njima kao obaveza, kao crni oblak smrti. Ne postoji neizvesnost, postoji smrt. U smrt nas vodi naša krv, sa svim svojim epitetima: hrabrost, odanost, borbenost, želja za slobodom. U smrt smo odvedeni kad lišimo druge slobode i sa njima zarobimo bolest, koju nasledimo kada njihova krv dospe do naših ruku… Čovek čoveka tek u bolesti spozna, tek onda kada je od njega oduzeto ono najveće, ono sveto – zdravlje, tek bi onda sve! Ne čekajmo konačan trenutak. Terajmo crne oblake u glavi.

Spektar sudbina prikazali: Marko Živić, Biljana Nikolić, Milica Tomašević, Nebojša Vranić, Dejan Cicmilović, Nenad Stanojević, Bojan Veljović, Milan Popović, Uroš Milojević, Matija Ristić, Nikola Rakić, Jelena Orlović, Marija Vidaković, Nikola Pantović, Marija Knežević, Milija Vuković, Predraag Milenković, Bogdan Milojević i Momčilo Radosavljević.

Sa jednog klasika na druge klasike na najneobičniji način: autorski projekat glumca Nebojše Milovanovića pod nazivom Stand Down doprinosi našoj literaturi, kako žanrovski, tako i obnavljanjem gradiva. Stand Down jeste kombinovanje humorističnih skečeva i poezije, dok u pozadini imamo priliku da vidimo slikarstvo, simbole, fotografiju sa porukom. Ovaj projekat jeste priča o životu, životu jednog glumca, supruga, oca, građanina, pre svega, usudiću se reći, jednog Slovena, u čijoj krvi je da kroz pesmu kaže sve lepo i ružno što ga čini. Sve to je rečeno kroz poeziju istih takvih ljudi, ljudi koji su drugačiji od svakodnevnog. Hvala Nebojši Milovanoviću za kazane reči velikana i Milanu Neškoviću za režiju ove ideje.

Doslovno, šlag na tortu današnjeg dana jeste predstava „Aveti“ čiju režiju potpisuje Andrej Nasov rađenu po motivima istoimene drame Henrika Ibzena.

Henrik Ibzen radnju smešta u početak dvadesetog veka, ali ovo delo je nešto mnogo više od ograničenja na jednu deceniju. Da li je Henrik Ibzen bio feminista? Poprilično sam sigurna, jer glavni ženski lik, kako ove, tako i svake drame ovog norveškog pisca nije svako. I ne može svako ovaj ženski lik nositi na sceni. Zato su reditelj Nesov i dramaturg Vuk Božković odabrali jednistvenu Mirjanu Karanović da iznese ulogu gospođe Alving. Gospođa Alving jeste glava građanske kuće. Nakon smrti svoga muža, ona preuzima posao u svoje ruke. Tako bar drugi pričaju. Takođe, gospođa Alving i gospodin Alving imaju jedno dete, sina Osvalda. I to drugi pričaju.

Priča se ovde o jednoj ženi koja je pokušala da dosegne slobodu, ali su je okovi građanstva i „onoga što je pravilno“ sputali i osudili na dužnost večno nesrećne žene. Da bi sinovljeve oči sakrila od očevog greha, ona jedinca šalje u beli svet i tako pokazuje svoju najveću hrabrost i požrtvovanost. Ali, sin jedinac, Osvald, sad je kod kuće. Osvald se vraća na obeležavanje desetogodišnjice smrti svoga oca i podizanje spomenika. Šta spomenik predstavlja? Okamenjen greh i zataškane glasine. I sve bi bilo u redu, da možemo krv okameniti. Da možemo sprečiti da ikad postanemo grešni kao naši roditelji. Istorija i krv data je od majke i oca, ali žena nas je osudila na ovaj život, život koji nismo birali. Kako graditi novu istoriju ako nas u korak prati trag greha? Kako od krvi pobeći? Majčino krilo će nas dočekati. Kao večni, kameni spomenik.

Aveti_04

Pored navedene Mirjane Karanović (a dužnost mi je da je naglasim još makar jednom), u predstavi igraju: Branko Cvejić, Slobodan Beštić, Marko Grabež i Jovana Gavrilović.

Prestava je rađena u koprodukciji Heartefact-a, Bitef teatra, Grand Theatre City Budva i Internacionalnog teatarskog festivala MESS.

Autorka: Gorica Radmilović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *