UBIJMO PREJAKOM REČJU

22. 03. 2016. godine premijerno je na velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor održana predstava „Gogoland“ reditelja Andraša Urbana, po motivima madjarskog pisca Janoša Hercega. I ova rečenica bi bila sasvim dovoljna da odete i prisustvujete navedenom Delu. Delo, velikim slovom.
Andraš Urban, još jednom, pokazuje koliko je potrebno biti svestan čovek današnjeg društva i šta politička manipulacija teži da učini. Narodno pozorište Sombor oduvek ima dobar glas, glas koji ne ćuti. Ovo pozorište je takodje poznato po istančanom ukusu za odabir reditelja koji će u njemu stvarati, kao i glumaca koji će činiti ovaj neprevazidjeni ansambl. U odnosu na Urbanovu predstavu možemo posmatrati i to pozorište malog grada kao što je Sombor. Osim što govori o manipulativnoj političkoj sceni koja vlada našom državom, Andraš svoje Delo stvara i sa pitanjima današnje kulturne scene. Koliko je jedan umetnik spreman da trpi i ćuti zarad svoga uspeha? Kako publika vidi jedan ansambl? O čemu se priča posle predstave?

FOTO: Milan Djurdjević

Ova predstava je detaljno obuhvaćena umetnost, koja podrazumeva i detaljno uradjenu scenografiju, simbolično osvetljenje, simbolične statue. Ništa nije dovoljno dobro što nam se da. Ništa nije dovoljno sveto. Oko ne sme da propusti ni jedan segment ove predstave, a ni neće, jer ova predstava svakog iole razumnog čoveka dovešće i do suza, straha i želje za boljim. Ništa ne sme da se previdi. „Gogoland“ je antiutopijska država u kojoj vlada diktatura. Demokratija je ovde prikazana onakva kakvom se danas raspolaže. Scena je prazna, ispunjena dimom. Tek posle, popunjava se sredstvima koja opravdavaju dela. Urban ne preza od naturalističkih prikaza. I ne treba. Svega toga zaista ima, sve to pokušava da se sakrije od običnog čoveka koji prvi do kostiju oseća posledice delanja svoje države. Takodje, u predstavu su ubačene pesme. Zašto? Zato što je glasno, zato što se bolje pamti. Koristeći istu muzičku matricu odredjenih taktova i ponavljanjem istog teksta, Urban smisleno deluje na publiku i na moć ponavljanja, ne bi li narod čuo u čemu je zaista problem.

FOTO: Milan Djurdjević

Danas je pozorište „šekspirovsko“ – tamo može da se kaže svašta, a da te ne shvataju ozbiljno. Pritom to mesto je jedino koje govori stvari onakve kakve zaista jesu. I u vreme Šekspira vladala je borba za opstanak ovih institucija. Ove godine obeležava se 400 godina od smrti ovog velikog pisca, zaslužnog za razvoj pozorišta. 400 godina posle, Urban se pita – šta publika danas vidi u pozorištu? Direktno, sa još jednim simboličnim svetlosnim efektima, osvetljava se cela sala, fokus je postavljen kako na glumce, tako i na publiku. Glumci tokom cele predstave nose maske klovnova. Ljudi tokom celog života nose svoje maske. Šta ćemo kad se prospe svetlost po nama? Šta ćemo kad se gledamo u oči? Hoćemo li dozvoliti da ove godine „slavimo“ nestanak pozoršta, 400 godina posle smrti po nekima i začetnika istog? Kultura je ono što nas predstavlja, definiše i obogaćuje. Ne dozvolimo da se zaboravi. Ne dozvolimo da se zaboravimo.

FOTO: Milan Djurdjević

Posebno bih navela svakog glumca ponaosob koji ovu predstavu formira do pomenutog Dela, rekavši svoj stav, boreći se protiv svega što im smeta. Pasivan čovek je mrtav čovek. Reč je večan spomenik.

Glumci predstave ,,Gogoland“ su: Ivana V. Jovanović, Biljana Keskenović, Saša Torlaković, Nenad Pećinar, Milica Janevski, Branislav Jerković.
Muzičari za bubnjevima i klavirom su Nemanja Bubalo i Lazar Lazarević.

Autorka: Gorica Radmilović

One thought on “UBIJMO PREJAKOM REČJU”

  1. Sombor-mali grad, ali sa velikim snagama duhovnosti na čijem je čelu upravo sjajna glumačka ekipa. Čestitam! Volela bih da gostujete u Jagodini, mi to zaslužujemo…..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *