Dve premijere na Filozofskom fakultetu

ili

Kuda s pozorištem danas?

Dramska sekcija Filozofskog fakulteta započela  je sa radom 2017. godine. Ono što je bitno istaći jeste da su članovi ove sekcije isključivo studenti, na čelu sa koordinatorkom Ninom Stokić, koja je takođe student četvrte godine srpske književnosti. Studenti su se sastali jer dele ljubav prema pozorištu, što se podrazumeva, ali bi to trebalo istaći, pogotovu u ovim vremenima. Prvenac sekcije, prošlogodišnja predstava, ,,Ožalošćena porodica” Branislava Nušića bio je logičan prvi korak za nas. Nušić je uvek aktuelan, a hteli smo da budemo i pomalo simbolični jer je Nušić neko ko stoji na samim počecima naše drame, i pored Jovana Sterije Popovića, može se smatrati i ocem srpskog dramskog stvaralaštva, pa smo mislili da bi bilo simpatično da bude i na početku našeg repertoara.

Ove godine odlučili smo se za nešto modernija dela, a bili smo i malo ambiciozniji, naime, spremili smo dve predstave – Brešanovu ,,Predstavu Hamleta u selu Mrduša Donja” i predstavu Dušana Kovačevića ,,Lari Tompson, tragedija jedne mladosti”. Ono što obe predstave povezuje jeste motiv ,,pozorišta u pozorištu”. Naime, dok seljani iz sela Mrduša Donja spremaju Šekspirovog ,,Hamleta”, u selu se odvija slična drama. Stanovnicima Mrduše Donje dešavaju se istovetne stvari kao u Šekspirovoj drami ,,Hamlet”. I u delu ,,Lari Tompson, tragedija jedne mladosti”, vidljivo je preplitanje života i pozorišta. U ovoj drami, tj. tragediji, kako je sam pisac odredio, Stefan Nos, koji u delu treba da glumi u Rostanovom „Siranu de Beržeraku” proživljava intimnu dramu, te pokušava da izvrši samoubistvo, tako da zapravo Kovačević piše dramu koja se nikada neće odigrati. Otvara se pitanje mesta pozorišta i umetnosti u životu, kao i preplitanje života i pozorišta. Seljani Mrduše Donje pripremaju ,,Hamleta”, razarajući ga, odnosno podređujući ga vladajućem režimu. Pitanje angažmana umetnosti značajno je pitanje ovog komada. Pozorište bi trebalo biti angažovano, ali kada je samo angažovano, ono prosto prerasta u grotesku. Ono što bi još trebalo istaći jeste verno oslikan mentalitet ljudi sa naših prostora, što ove dva dela povezuje sa Nušićem, koji je bio u tome neprikosnoven. To se posebno vidi u ,,Lariju Tompsonu” u kojem prepoznajemo sve one Nušićeve Sarke, Spirinice, Vide, tako da smo i tu pokušali napraviti sponu. Kod Iva Brešana kao da direktno iz života uskačemo u literaturu, a kod Kovačevića je to i tematski vidljivo. Umetnost uvek trpi pritiske sistema, ali, donekle i života. To je ono što je univerzalno u ovim delima. Međutim, život može i povoljno uticati na literaturu. To je ono Kišovo „Život, literatura”. Koliko umetnost trpi? Koja je uloga pozorišta danas? Na ova pitanja pokušali smo da odgovorimo, hajde da ne zvuči pretenciozno, našim iščitavanjem i postavkom ova dva dela.

Evo za kraj i ovo: dođite 29. i 31. maja u 19. 30 časova u kino salu Filozofskog fakulteta da zajedno pokušamo da odgovorimo na neka od ovih pitanja i da podržimo umetnost! Još za kraj da dodamo da su najbrojniji članovi dramske sekcije sa odseka za srpsku književnost, a uz njih tu su i studenti sa odseka za anglistiku, sociologije, srpskog jezika, žurnalistike, istorije i psihologije. Ulaz je slobodan. Nadamo se što većem broju posetilaca!

Autorka: Emilija Popović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *