ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МАРТИНА МЕКДОНЕ

Позориште „У Моста“ од свог оснивања 1988. године своју публику, позоришну критику и културну јавност Русије засењује својом мистичношћу и неугасивом енергијом која одржава традицију најбољег руског психолошког и екперименталног театра.  Највише заслуга, свакако, припада његовом оснивачу и уметничком директору – Сергеју Федотову, који је успео да сачини репертоар као комбинацију најбољих примера руских и европских класичних дела, док позоришне продукције досежу различите жанрове. Оно чему теже њихове представе јесте сигурно израз мистицизма, што нам показује и избор аутора по чијим делима се гради репертоар овог позоришта – Гогољ, Булгаков, Достојевски, Шекспир. Гогољева дела су, без сумње, постала својеврсни симбол пермског театра, попут Чехова својевремено у Московском Худежественом театру.

Оно што је посебно занимљиво и оно што овај театар издваја из руске позоришне школе јесте једна литерарно-позоришна чињеница. Позориште „У Моста“ је једино позориште чији се репертоар заснива на делима ирског писца Мартина Мекдоне. Мекдона, вишеструко награђивани драмски писац и филмски редитељ, светској позоришној сцени подарио је вишеструко културно наслеђе. Између осталог, ту су дела – Лепотица Линејна, Усамљени запад, Поручник са Инишмора, Сакати Били са Инишмана и други. Последњих година драматургија Мартина Мекдоне све више узима маха, инспирише позоришне и филмске ствараоце, па тако можемо закључити да је он један од водећих драмских писаца 21. века. Мекдона је својим драмским делима пожелео да „једнога дана буду препознате као праве ирске приче“. Позориште „У Моста“ је, у том смислу, поступило делотворно и од великог значаја. Отворили су сцену Мартину Мекдону и његовим делима. Слободно можемо рећи да је ово позориште постало светски центар за љубитеље и поштоваоце стваралаштва овог ирског писца, а истовремено центар који повезује руски и европски театар, спајајући њихове сензибилитете.

unnamed (1)Како сазнајем oрганизације Перм Театра, ово позориште јесте прво и једино позориште у свету које је организовало Међународни фестивал Мартина Мекдоне. Први фестивал реализован је у октобру 2014. године, где су се својим перформансима представила позоришта из Немачке, Аустрије, Велике Британије, Босне и Херцеговине, Азербејџана и Русије. Фестивал је поред позоришних представа, подразумевао и пратећи програм – семинаре, предавања великих уметника, дискусије и разговори. Започета је веома битна традиција која је водила до граница позоришне уметности и испитивала је моћ рецепције код пермске публике.

Ове године, од 1. до 7. октобра, позориште „У Моста“, постаће други пут центар модерне драматушке и позоришне речи. Други Међународни фестивал Мартина Мекдоне, одржаће се у Перму, са циљем да се дело овог ирског писца још више проучи и прихвати. На овом фестивалу своје учешће узеће позоришта из Русије, Ирана, Пољске, Србије, Чешке Републике, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Шкотске.

Србију ће на овом изузетно значајном фестивалу ове године представити два позоришта – Звездара театар из Београда и Народно позориште из Сомбора. Доминира утисак да ће Други Фестивал Мартина Мекдоне, без сумње, бити стециште посвећеника и љубитеља савременог позоришта.

Народно позориште из Сомбора своје тумачење Мекдоне представиће представом Јастучко у режији Нинослава Ђорђевића. Сомборска представа је добила овакав коначан резултат јер су „у овај процес ушли детиње невини, спремни да верују и да дају све од себе, да мраком призивају светлост“, како истиче редитељ и глумац Нинослав Ђорђевић. До српске публике ово дело доспело је преводом Бојане Ковачевић Петровић, а драмска инсценација припада, пре свега, глумцима – Саши Торлаковићу, Браниславу Јерковићу, Нинославу Ђорђевићу, Срђану Алексићу, Милијани Макевић и Ањи Таталовић. Уверљива игра ових глумаца, у сценографији Ерике Вујић и Нинослава Ђорђевића, представља највернији документ истргнут из живота онакав какав је у драми Мекдоне и какав је данас. Они тумаче са ретком искреношћу и природношћу, саживљавајући се са улогама тако да се увек има утисак да је драма само ради њих и писана. Дочарана је најстварнија и најпотпунија уметничка светковина. То је уметност коју сви разумеју и сви јој се диве, са неупоредивом подобношћу да сигурно и непосредно продире у душу гледалаца. Надамо се да ће такав пријем бити и на другом Међународном фестивали Мартина Мекдоне у Перму.

4
Јастучко, Народно позориште Сомбор

Друга представа из Србије која ће се представити на овом фестивалу потиче из друге позоришне куће – Звездара театра. Шака, редитеља Марка Сопића, рађена такође по тексту Мартина Мекдоне, налаже озбиљне задатке при савлађивању комплексног текста. Ефектна и  фунционална сценографија Илије Вишњића, пружила је довољно могућности да се реализује драмска идеја захваљујући убедљивој игри глумачке екипе – Драган Јовановић, Анђела Јовановић, Ненад Хераковић и Раде Ћосић. Овај комад се бави, како и сам редитељ Марко Сопић истиче, коренима и пореклом зла. Драма се догађа у једном простору и у реалном времену, што је заиста представљало велики редитељски изазов. Драган Јовановић, један од глумаца, истакао је да ће овом представом „покушати да објасне како се побеђује зло“. Текст ирског писца покушавају да унапреде у универзални, светски текст. Ова представа као позоришни догађај издваја приступ редитеља тематици, бављење људским животом, феноменом зла и његовим коренима у лошем васпитању и одређеним околностима, кроз обичну причу човека, без оптерећивања метафизиком и идеолошких преокупација.

šaka2
Шака, Звездара театар

Други Међународни фестивал Мартина Мекдоне долично је крунисан са две представе из Србије. Остаје нада да ће на следећем Фестивалу, публика у Перму имати прилику да погледа још неку представу из Србије која је рађена по тексту Мартина Мекдоне – рецимо Сакати Били са Инишмана, у извођењу академског позоришта Промене из Новог Сада. Публика ће на овом Фестивалу, без икакве сумње, имати прилику да искуси делић савремених позоришних тенденција и да присуствује занимљивим позоришним експериментима. Организацији Фестивала, позоришним ствараоцима из Србије, а свакако и другим земљама, желимо пуно среће и успешан позоришни догађај.

Ауторка: Милена Кулић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *