Dramaturške crtice

Javna čitanja drama studenata dramaturgije novina je na Sterijinom pozorju. Studenti četvrte godine dramaturgije Akademije umetnosti u Novom Sadu, uz mentorstvo prof. Marine Milivojević Mađarev pokazali su dramaturški dar, koji je deo zamisli o promeni domaćeg repertoara i rada na poboljšanju domaće srpske drame, koja jeste i biće temelj Sterijinog pozorja. Nakon zaokruženog dramskog ciklusa, o kojem se govorilo, iako nikako ne dovoljno, nameće se pitanje o kojem razmišljaju pozorišne škole i nekolicina profesora: kuda dalje? Na koji način Pozorje može da doprinese savremenom domaćem dramskom tekstu, radeći ne samo na istrajavanju Festivala, već opstanka srpske drame i domaćeg dramskog repertoara? O tome je bilo reči na Sterijinom pozorju i na radionicama koje je vodio Željko Hubač. Praktično, na tome su radili studenti Akademije umetnosti iz Novog Sada.

U javnim čitanjima čuli smo pet dramskih tekstova. Pisali su ih pripadnici iste generacije, iako je teško uočljiva zajednička nit. Tematski i stilski drame su heterogene, iako je kvalitet dramskih tekstova na istom nivou. Ove drame obuhvataju različite fenomene srpskog društva i teatra: savremene novosadske priče s početka 2017. godine (Zvezdani čovek Dragane Miljković), online potraga za srodnom dušom ili kvinta dejt na Tinderu (Love me, Tinder Divne Stojanov), stradanje i sazrevanje jedne od najintrigantnijih pesničkih i stvaralačkih figura u srpskoj književnosti – Drainca (Pesnik, apaš i  profet – ili San u ekstazi Rake Drainca Marije Pejin), fascinacija poniranja u ljudsku dušu, kao što je u svom delu Kundera činio (Oproštajni valcer Stefan Cokić), preispitivanje istorije i budućnosti odmotavanjem klupka o Aski Flajšman (Flajpman Stefana Tajbla). Interesovanja mladih dramskih pisaca kreću se od preispitivanja forme savremene drame i klasične dijaloške forme, preko komičnih zapleta, drame apsurda, redefinisanja poznate aristotelovske dramaturgije i postdramskog pozorišta.

U komadu Zvezdani čovek Dragana Miljković beleži niz susreta i zapletenih situacija, hvata situacije onako kako naviru u Novom Sadu 2017. godine, s proleća, iako ono nikada da se probije. Dramski vrlo tačno građene situacije između Bogdana, Jovana, Marije, Jelene i psihijatra odgovaraju na bitna pitanja o bračnim odnosima i prijateljstvu, o uticaju društvenih mreža i internet svetu na sociopolitička kretanja jednog društva, koje je sve aktuelnije i neposrednije. U potrazi za carstvom nebeskim pred Miletićevim spomenikom, junaci ove komične i gorke drame, podsećaju, godinu dana nakon smrti Bouvija, Princa, Umberta Eka i Fidel Kastra da je na ovom svetu „ostala velika praznina“ i da „to što su svi otišli zajedno znači da je potrebno dosta prostora za ono što predstoji“. Dramski zaključak Dragane Miljković, uz želju da se glasnije čuje, jeste da je to prazno mesto ostavljeno za nas i našu generaciju, koja ima mnogo toga da kaže. Ova drama govori o novom građanskom društvu, a snaga teksta je u duhovitim dijalozima, lepim poentama (npr. Jedino oslobođen um može da stvara) i realnog pogleda na svet. Javno čitanje ove drame režirali su Tamara Kostrešević, Matija Đedović, a dramu su čitali Aleksa Jovčić, Stefan Starčević, Sara Simović, Emilija Milosavljević i Una Beić.

Divna Stojanov napisala je uzbudljiv, potresan i moderan komad o komplikovanim odnosima među studentima, onda kada internet tj. Tinder upoznavanje uzima sve više maha, iako kompanija tvrdi da je verovatnoća za online susretanje ljubavi manja od 2%.  Love me, Tinder Divne Stojanov, baveći se sudbinom studenata između dva ispitna roka, pruža kvalitetne, duhovite dijaloge koji ukazuju da pisac dobro poznaje žargon i govornu strukturu ove grupe. U ovoj komediji u tri čina ukrštaju se elementi klasične dramaturgije sa karakteristikama drame sa ciljem da se govori o ljubavi koja kao revolucija ruši prepreke i predrasude. Dramu Love me, Tinder režirala je Milana Nikić, a dramu su čitali glumci Isidora Vlček, Ana Keserović, Igor Greksa, Stevan Uzelac i Vukašin Ranđelović.

Drama Marije Pejin Pesnik, apaš i profet (ili San u ekstazi Rake Drainca) komad je u kojem se poetsko-dramskim jezikom ispripoveda priča o Radojku Jovanoviću, poznatijem kao Banditu Raki Draincu. Pored njegovog oca, majke, strica, u dramskom svetu Marije Pejin pojavljuju se Stanislav Vinaver, Svetislav Stefanović, Sibe Miličić, Tin Ujević, Ivo Andrić, Milivoje Živanović i drugi, što ne samo da dramski svet bogati dokumentarističkim detaljima, već svedoči da je priča o kojoj je reč istina. Drainčeva poezija u ovom komadu uzvikuje ono što je Drainac pisao u Manifestu hipnizmu – „Dosta sa mrtvim linijama na papiru. (…) Dajte nam malo groze, malo svemira – užasa – malo više krvi, da se vidi bar jedan konac gole duše“. Dramski tekst Marije Pejin režirao je Ivan Vanja Alač, a dramu su čitali glumci Ana Rudakijević, Jelena Lončar, Darija Vučko, Nikola Knežević, Peđa Marjanović, Fedor Đorović, Stevan Šerbedžija, Miloš Lazić, Stefan Beronja, Aleksandar Sarapa, Stefan Tajbl. Violinista je bio Milan Milanović.

Drama Oproštajni valcer Stefana Cokića, po motivima istoimenog romana Milana Kundere, pripada onoj vrsti komada u kojoj autor kroz poetsko-realistički prosede u formi klasične drame iznosi različite stavove komunističkog režima u Češkoj, tj. u Pragu i okolini tokom leta 1976. godine. U Oproštajnom valceru Milana Kundere, a istovremeno i u celovečernjoj tragikomediji Stefana Cokića, ima nečeg burlesknog, ali i poznatog: medicinska sestra na klinici za lečenje plodnosti suočena sa neželjenom trudnoćom, ginekolog sa ambicijama da ostavi lični pečat na budućoj generaciji, buntovni automehaničar – ljudi su kakvi bi mogli biti mi ili neko koga poznajemo, mada sebi takve slike nipošto ne želimo da priznamo. Režiju Oproštajnog valcera uradio je Vladislav Velkovski, sterijanskoj publici poznat po režiji odlične Malograđanske svadbe B. Brehta. Dramu su čitali glumci Akademije umetnosti.

Stefan Tajbl komadom Flajšman, po motivima istinitih događaja, svoje junake smešta u dva perioda: u 1941. i 1942. godinu i pola veka kasnije u 2001. godinu. Slike se ređaju, a čitalac / slušalac prati događaje smeštene u Mitrovici na Savi / Hrvatskoj Mitrovici uoči i tokom prvih godina Drugog svetskog rata u kući jevrejske porodice Flajšman na Trgu Kralja Petra / Trgu Adolfa Hitlera i šezdesetak godina kasnije u Sremskoj Mitrovici, u istoj kući na Žitnom trgu, koja sada služi kao lokal. U ovom komadu svaka rečenica je ključna jer tek sve zajedno daju puno značenje ovom tekstu. Ispretletena priča o Aski Flajšman, njenoj porodici i mračnom podrumu njegove kuće čini ovu dramu intrigantnom dramskom pričom, sa gotovo filozofskim zaključcima i pitanjima – da li je istorija nedodirljiva? Dramu Stefana Tajbla režirao je Nemanja Leković, a dramu su čitali Jelena Lončar, Aleksandra Pejić, Uroš Mladenović, Nikola Janošević, Aleksadar Sarapa i David Mijatović, dok je producent Milica Milićević.

Ovakva javna čitanja drama važna su iz nekoliko razloga. To možemo, prvenstveno, shvatiti kao promociju domaće drame, imajući u vidu da tek po koja drama doživi prvo izvođenje, a onda u pozorišnom smislu utihne nakon prve praizvedbe. Važno je da o ovim dramskim tekstovima govorimo, kako bismo obnovili ili sagradili hram dramske umetnosti, koji počiva, hteli mi to da priznamo ili ne, na studentima dramaturgije i književnosti. Razloga je bezbroj, a jedno je sigurno: sa javnim čitanjima drame treba nastaviti, ne samo u okviru pozorišta Promena, već na jednom institucionalizovanom nivou. Stoga, možemo samo pohvaliti Sterijino pozorje, prof. Marinu Milivojević Mađarev i sjajne studente, koji su se pokazali ne samo kao odlični pisci, već kao samosvesni pozorišni poznavaoci.

Autorka: Milena Kulić

(tekst objavljen u Biltenu Sterijinog pozorja)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *