Да ли је Промена спремна на промене? II део

Уметност је по својој природи чулна, али своју функцију испуњава  једино ако успе да остави утисак на чулни и осећајни свет публике. Позориште Промена, осим што мења устаљене границе конвенционалног позоришта – како институције, тако и у истраживању театарске форме, ставља фокус управо на уметност као такву; покреће, оплемењује, и својим садржајем, буди свест код свог, не малог, гледалишта. Развој естетичке мисли гледалаца, дефакто утиче и на развој театра, а ово позориште, свакако позитивно делује управо на развој естетичке мисли публике. Самим тим, њихови поштоваоци, са њима самима, заједно расту и међусобно се допуњују. У том смислу, позориште Промена је одличан пример ангажованог позоришта, чији би пример требало да следе и многе веће институције; јер чим позориште престане да буде ангажовано, престане да буде позориште, а постаје средство манипулације. Стога, Промена је део друштва, његов гласноговорник и коректив.

Један од многих доказа ангажованости овог позоришта, је и представа За шта бисте дали свој живот, у сарадњи са сарајевским East West-ом под менторством Хариса Пашовића, и један је од најзачајнијих копродукцијских пројеката позоришта Промена. Ова представа, са називом у форми питања, обраћа се свима нама, али и оживљава сећања на историјске ликове и хероје који су жртвовали живот зарад идеје. У обестрашћеном друштву у каквом живимо, ова представа, коју ћемо имати прилике поново да гледамо на Стеријином позорју,  директан је позив на индивидуално преиспитивање исправности наших поступака и одређивања животних приоритета.

Сцена из представе: За шта бисте дали свој живот?

Група стваралаца, што млади људи који чине Промену свакако јесу, и многим другим пројектима, успевају да допру до сржи својим ангажовањем, превазилазе критеријум подобности, поново успостављају принцип знања и талента и одржавају примарни циљ позоришта, враћају се коренима стваралаштва и уметности, иако су искрени аплаузи су једина мотивација и награда коју за то добијају.

Буре барута, Осећај браде, Бура, Лизистрата, Трећи светски рат, Злочин на Козјем острву, Елинг и Кјел Барне, Шест лица тражи писца, Ручни рад или тајна једног писма, Она, Чеховљеве приповетке, Чернодрински се враћа кући, Обзирна блудница; концерти; читања текстова студената драматургије, само су неки од пројеката који чине Промену, и који у потпуности оправдавају интелектуална и уметничка улагања која су уложена у њихов настанак.

Сигурна сам да се, од свих наредних представа и перформанса, може очекивати управо она врста ангажованости која доказује да Позориште Промена сведочи многим позитивним променама.

ШТА ЗА ВАС ЗНАЧИ ПОЗОРИШТЕ ПРОМЕНА И ЗАШТО ЈЕ ОНО ВАЖНО?

Весна Ждрња, професорка сценског говора на Академији уметности и некадашња глумица позоришта Промена:

„Када размишљам о феномену позоришта Промена и о томе шта он за мене значи, не могу да дам једноставан одговор. Јер, Промена за мене има два јасно одвојена значења. Прво је везано за Промену у којој сам била активни члан док сам и сама студирала глуму на Академији уметности у Новом Саду. Та Промена је представљала огроман простор слободе за уметнички експеримент, неку врсту лабораторије, или школе у школи, прилику да се, у исто време док се на другој страни испуњавају школски задаци, ради нешто потпуно другачије од наставног процеса, да се развија сопствена естетика и истражују границе сопственог глумачког и сценског израза.. Та Промена је значила и уживање у плодовима свог веома напорног рада, које се очитавало у гостовањима на најзначајнијим позоришним фестивалима ондашње државе. У том смислу, Промена ће за мене увек остати непоновљиво уметничко искуство, огроман корак на путу сазревања и разумевања сопствене уметности, незаобилазни део мог уметничког образовања.

Данашња Промена је, међутим, за мене нешто сасвим друго. Она је потврда да су се, после низа година тоталне неактивности и неспремности за суочавање са стварношћу, на Академији уметности појавиле генерације младих глумаца које су спремне да преузму иницијативу, да се самоорганизују, да на неки начин узму у своје руке почетак своје каријере и да се суоче са светом. Они су не само у стању да раде све могуће послове да би своје представе одиграли успешно, већ су доказали и да су у стању да створе и одржавају сопствену публику, публику која долази само њих да гледа, верну публику која их прати, подржава и расте са њима. Ја волим да ласкам себи и да кажем да је непрекидно „звоцање”  моје и других професора, препричавање прича из наше младости и охрабривање које смо се трудили да им пружимо, допринело томе. Али, рећи то значило би бити превише самољубив. Јер, све смо то ми радили и пре, можда и читаву деценију, без престанка, а ништа се није догађало. Једноставно, појавиле су се нове генерације, са новим погледом на свет и новим очекивањима од себе самих и оне су прихватиле и измениле идеју Промене тако да она сада одговара њиховом времену и њиховом сензибилитету. Мене то веома радује и искрено уживам у њиховом успеху, а при том не осећам ни трунку носталгије за сопственом младошћу. Данашња Промена у мени буди неке сасвим друге емоције, што је и нормално, кад се нешто зове – Промена.

Дијана Козарски, професорка сценских игара на Академији уметности

„Постојање позоришта Промена је значајно на обострано задовољство чланова и публике. Чланови имају прилику да започну професионални живот, наставе даљи рад на себи и развијају стечена знања, а публика да се упозна са младим неафирмисаним уметницима, као и прилику да гледају представе којих нема на репертоарима професионалних позоришта.”

Александра Мрђен, студент драматургије у класи Угљеше Шајтинца:

„За мене је Промена најбоља ствар која ми се десила у току студирања, чак не могу ни да се сетим како ми је студирање раније протицало, вероватно је било досадно.  Ми смо створили место на којем сви заједно упознајемо своје професије, једни друге и сами себе. Промена ти дозволи да  погрешиш али те научи како да до грешака више не дође.

Најважнија ствар у позоришту је поштовање свог и поштовање рада других људи. Мене је Промена научила да једнако поштујем све сегменте који чине једну представу и који су потребни да би се представа извела. Позориште Промена је важно колико за нас, толико и за публику која га посећује. Људи имају прилику да гледају квалитетне представе у извођењу ансамбла који и даље верује да позориште може да промени, било шта. Публика воли позориште без дрес кода, нељубазних продаваца карата и наснимљеног умилног женског гласа који их подсећа да искључе мобилне телефоне. У Промени им се сваки пут обрати човек (или жена), лицем у лице јер, у самој суштини, то је оно што је у позоришту најбитније – жив човек са свим својим (говорним) врлинама и манама.“

Сташа Блечић, студент глуме у класи Јасне Ђуричић

“Да се направи велико позориште не треба много дрангулија“ – Љубомир Симовић.

Позориште Промена је доказ да се са врло мало средстава, а уз много воље и рада могу постићи значајни резултати. Промена је место које нас је окупило око исте идеје-идеје о промени, место које нас мотивише и даје нам потврду да је све могуће уз труд, рад, храброст и добру енергију у екипи. У овом изопаченом систему вредности, Промена ме стално подсећа шта су то праве вредности и за шта се вреди борити. Важно је имати овакво позориште у сваком граду, важно је да се слика културе у нашој земљи бар мало поправи, важно је имати младе људе који имају нешто да поруче и људе који то желе да чују, важно је подићи свест људи, зближити човека са собом и човека са човеком, важно је мењати ствари у сваком смислу, а Позориште Промена нам даје прилику за то.”

Текст написала и разговоре водила: Невена Ковачевић
Да ли је Промена спремна на промене? I део

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *