CURI LI VAM KRV I ZNOJ… OVAJ, MED I MLEKO?

Vreva, uzbuđenje, euforičnost ljudi, gužva, sreća… Ne, ne biste verovali, ali nije reč o opisu početka koncerta neke od mnogobrojnih „aktuelnih estradnih zvezda“ današnjice. 14.6.2016. u Somboru je počeo 24. po redu Pozorišni maraton, a Somborci s ponosom mogu da se kreću kroz svoj grad, jer retke su, nažalost, kulturne manifestacije koje upravo opisanu situaciju izazivaju. U foajeu pozorišta mnogobrojnu publiku dočekala je izložba grafika Henrija Mura nastala inspirisana “Hamletom“. Narodno pozorište Sombor je na ovaj način obeležilo 400 godina od smrti Vilijama Šekspira. Grafike iz ove izložbe su vlasništvo galerije Visconti fine Art iz Ljubljane. Ovo je tek prvi u nizu prikazan kontakt našeg i slovenačkog pozorišta, ali ta saradnja nije jedina koju ovo pozorište ostvaruje na ovogodišnjem maratonu. Naime, u narednih pet dana, možemo da gledamo čak tri predstave iz Ruske Federacije, dve predstave iz Bosne i Hercegovine, predstavu iz Slovenije, kao i predstave pozorišta sa teritorije Republike Srbije i to: Narodnog pozorišta u Beogradu, Agencije „Tri za groš“ iz Beograda, Zvedara teatra, Pozorišta mladih iz Novog Sada, Kruševačkog pozorišta, kao i saradnju Heartefact-a, Bitef teatra, Grand Theatre City iz Budve i Festivala MESS.

Posle izložbe, na velikoj sceni pozorišta upravnik je poželeo dobrodošlicu svim pridošlicama, a otvaranje maratona prepustio je jednoj od najznačajnijih glumica na našim prostorima, Jasni Đuričić, koja je i sama istakla važnost ove manifestacije kao i važnost činjenice da ne smemo da zaboravimo koliko maraton znači, kako za grad, tako i za celokupnu umetnost i kulturni život naše države.

I tako, već puni utisaka, pred nama se pojavljuje scena „Rodoljubaca“ čija režija se pripisuje Andrašu Urbanu, koja je rađena po motivima istoimene komedije Jovana Sterije Popovića. Naziv ovogodišnjeg pozorišnog maratona je „Med i mleko“. Navodim ovo sad, jer će nam predstava pokazati kako jedino što može da potekne od nas samih, ukoliko ne promenimo pristup, prvo prema sebi, a onda i prema drugima, može poteći samo krv i znoj. Za događaj o kome će pisati, Sterija uzima revoluciju lažnih srpskih rodoljubaca iz 1848. godine.

Mi, gledaoci, kritičari, Mađari, Srbi, patriote (uostalom, kako god hoće da nas definiše društvo, jer MI to dozvolimo), možemo da se zapitamo: zašto posle skoro 170 godina i dalje imamo problem? Kakav problem? Problem sa ljudima oko nas, problem sa drugačijim, problem u porodici, problem sa prijateljima, problem sa sobom. Krug se sužava oko naših nogu, sve dok nas ne proguta. Sami sebi podmećemo noge, težimo idealima koji po svojim rukama imaju više krvi no u sebi. Ko smo mi? I zašto sve treba da nam se otpeva da bismo razumeli? I to ne jednom, već u više navrata, glasno, bolno, haotično. Andraš Urban je ovom predstavom pokazao, ne samo poznavanje istorije, već duboko i detaljno poznavanje mentaliteta, kako srpskog (naročito srpskog), a tako i mađarskog naroda. Jer, šta je ono što definiše jedan narod? Uporno pokušavamo da se označimo simbolima, materijalizujemo se kokardama, bojamo se da bi se prepoznali „među svojima“ i onda se desi nešto najstrašnije: mi ne znamo naš jezik. Mi ne znamo ni našu istoriju valjano, jer da je znamo, znali bi i koga da slavimo, odnosno, znali bi koji segment prošlosti za nas je vredan podizanja glave, a šta nas zakopava na samu pomisao. Raznovrsnim ansamblom ,,Rodoljupci“ su nam postali bliži no ikad, vičući, umirujući, povlačeći nas sa njima. Govoriti promišljeno, prihvatiti drugoga, boriti se samo protiv rata – jasna poruka fantastične režije Andraša Urbana, muzike Irene Popović, ansambla koji čine: Slobodan Beštić, Anastasia Mandić, Suzana Lukić, Nela Mihailoivić, Nenad Maričić, Nikola Vujović, Predrag Ejdus, Branko Jerinić, Bojan Krivokapić, ali i svih onih hrabrih i stručnih ljudi koji se nalaze, nečujno, iza scene.

15-kul-rodoljubci

Posle Urbanove kritike društva, na maloj sceni Studio 99, prikazana je predstava ruskog dramskog teatra Joškar-Ola pod naslovom ,,Ubica“ čiju režiju potpisuje Aleksej Jamaev, a predstava je rađena po motivima drame Aleksandra Molčanova.

U ovoj dvočasovnoj predstavi suočićemo se sa veoma čestim problemima današnjih mladih ljudi. Prinuđen da pozajmljuje novac, Andrej (Jaroslav Efermov) to čini nesmotreno, upuštajući se u saradnju sa mafijašem Sekom (Damir Safulin). Andrej svoj dug, naravno, ne može da otplati, te je prinuđen da ubije čoveka koji je Seki dužan mnogo više no on. I već tu kao da priča počinje da se formira u kružnicu iz koje, do samog kraja, ne znamo ishod. Ne mogavši da izvrši naredbu svog nadređenog, Andrej odlazi u pratnji Sekine verenice, Oksane (Nadežda Belobordova) u svoj rodni kraj da traži pare od majke (Nadežda Repnjeva). Jedan dečko, koji nije stasao za život, i dalje je osuđen na zavisnost od, kasnije će se videti, majke koja ima čvrstu ruku, ali slabo srce na svog sina. Oksana je Andrejev kontrast. Ona je oduvek željna grada, dok Andrej pati za seoskim ambijentom. Uradiće sve da dođe do novca, dok on ne može ništa bez svojih roditelja. Ali, i ona je mlada, neuka, neformiranog mišljenja. Ni ona, kao ni Andrej, ne zna u šta da veruje, što je reditelj prikazao kroz celu predstavu, u kome se glumci obraćaju, kako bogu, tako i svemiru za pomoć, da bi na kraju jedni drugima bili spas. Aleksej Jamaev približio je somborskoj publici živote mladih ljudi koji nisu imali toliko sreće, već su podlegli mnogobrojnim grehovima da spasu krov nad glavom.

57496d991cc81

Tek je prvi dan, a već možemo da osetimo da ćemo ovogodišnji maraton osetiti po celom telu. Narodno pozorište Sombor još četiri dana ima na raspolaganju da nas poduči šta je potrebno da nam, zaista, poteče med i mleko.

Autorka: Gorica Radmilović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *