Rimski-Korsakov: Svita od reči

Mistika noći, miris palate i tišina iz koje se izvijaju priče, hiljadu i jedna priča. Priče pričaju o Aladinu, daljinama, otmicama, gusarima, prevarama, ljubavima, smrti… Šeherezada ih priča. I svaku prekida pred zoru kako bi je nastavila sledeće večeri. To znači da će živeti još jedan dan!

Okvirna priča ove bogate zbirke govori o Šeherezadinoj sudbini i njenoj mudrosti koja na sudbinu utiče. Tačnije – utiče na cara koji je gospodar svih sudbina, pa i njene. I to je ono što je kompozitor Rimski-Korsakov opevao u sviti Arapske noći. Iako bez „arabesknih“ ukrasa, orijentalnih instrumenata i tirkiznih nanosa na koje „zvuči“ taj, za nas tako često tajanstveni, deo sveta, Rimski-Korsakov nas odvodi daleko na istok i šapuće ono što, uprkos tolikim pričama, Šeherezada nije uspela, ili umela, ili smela da kaže i pokaže – sebe iznutra. Muzika je nadopunila njenu prefinjenu elokvenciju. Gde reči stanu – počnu tonovi, višezvuci, akordi i orkestracije. I svite. Tako se, u svetu isprepletanih umetnosti, dogodilo i ovog puta.

Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov (1844-1908), ruski kompozitor; jedno vreme profesor na Sankt Peterburškom konzervatorijumu; suprug Nadežde Nikolajevne Rimski-Korsakov, pijanistkinje i kompozitorke; otac sedmoro dece; autor brojnih opera, orkestarskih i kamernih dela. Iz njegove naklonosti prema narodnim i bajkovitim temama, nastala je i svita Šeherezada – muzički zapis i snažno delo koje jezikom nota prevodi svet junakinje što na oltar stavlja dar koji joj je dat – pričanje priča.

„’Elem, čim je došao kući, on obavesti majku o svemu, pa se žurno povuče u svoju odaju, da bi se osamio. I on uze čarobnu lampu, pa je protrlja kao i obično i… U tome času svoga pripovedanja Šeherezada vide zoru gde se pomalja, i ona zaćuta zazorljiva.

ALI KAD NASTADE NOĆ SEDAMSTO NOĆ SEDAMSTO I ŠEZDESETA

ona reče…'”

Uživajte u muzici koju za KULT preporučuje:

Tanja Taubner Gajić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *