Побратимство са Лорком

Легенда книнске музичке сцене с краја осамдесетих година прошлог вијека, Горан Марков Кнежевић, фотограф је, музичар (и пјесник, закључићемо читајући/слушајући његове стихове), коме дјеловање на више фронтова успјешно полази за руком. Можемо га чути како углазбљује стихове Славка Михалића у групи „Вели Јоже“, можемо послушати његове ране, гаражне радове са групом „Крчма код Ђуре Сељака“, али и пар његових соло албума. Иако с једнаким жаром, примјетиће се, овај умјетник ради на све три стране, његове најбоље радове пронаћи ћемо у опусу групе „Крчма код Ђуре Сељака“, чије је најбоље, завршене пјесме из раног периода ове групе, одлучио поново снимити у нешто другачијем аранжману. Тако се 2013. године, група окупља у Београду и (поново) снима десет пјесама. Међу тих десет пјесама налази се, несумњиво, најпознатија пјесма ове групе „Лорка“, која је у оригиналу, на демо материјалима носила назив „Ми нисмо стријељали никаквог пјесника“, алудирајући на цитат Франциска Франка („Ми нисмо стријељали никаквог пјесника. Откуд вам то!? Али, оно што би могла бити истина у овом случају, јесте то да је на почетку грађанског рата у Гранади ситуација била хаотична и да је могуће да је пјесник живот изгубио у тим нередима, што је нормално за сваки рат.“), поводом стријељања једног од најзначајнијих шпанских пјесника прошлог стољећа – Федерика Гарсије Лорке, чије мјесто вјечног почивања ни до данашњих дана није познато. Фашистичка влада тадашње Шпаније строго забрањује помињање Лоркиног имена, те се труди уништити и сва његова дјела, па се тако Лорка, као једна од првих и најславнијих жртава с почетка Шпанског грађанског рата, јавља као симбол тираније тамошњег фашистичког система. Како се прави сангрија без воћа и како се Горан Марков Кнежевић братими с Лорком послушајте у пјесми о каранфилима, црвеним цвјетовима на Лоркиној кошуљи…

Кнежевићева посвета гласи „за Лорку и све далеке, путоказне звијезде које нам се укажу за ведрога неба“.

Музичка препорука: Небојша Чандић

Извор насловне фотографије: Крчма код Ђуре Сељака

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *