О лавовима, слоновима и којечему још

„Карневал животиња“ је музичко дело, а од оних који причају приче. Иако све, у музици и ван ње, говори, опонаша, осликава, препричава и пресликава, ова композиција познатог Камија Сен Санса је све то и нешто мало више.

„Карневал животиња“ је заснован на старозаветној причи о Ноју и барци. Оркестрацијски моменти уједно су најаве свечаног уласка животиња по врстама. У предивну лађу, која је уједно и манифестована Божја нарав – увек ће чувати праведне, зато ће ову породицу потпуно да збрине и заштити – животиње, које ће им у долазећим временима бити од користи или тек улепшавати живот, ступају по нарочитом реду. И баш као на карневалу, свака има своју ролу. Први наступају краљеви свих животиња – лавови. Након њих, као по нарочитој етикецији, улазе остале врсте.  После лавова, у другом ставу појављују се кокошке и петлови, затим у трећем магарци, затим корњаче, слон, кенгури, акваријум, карактери са дугим ушима, кукавица у дубини шуме. Десети је Велики кавез за птице, затим пијанисти, фосили, лабуд и четрнаести, завршни став. Сваки улазак је нова сцена, поглавље или секвенца те тако и свака за себе звучи.

Камиј Сен Санс је написао дело 1886. године. Реч је о дескриптивној композицији која садржи широк опсег музичких описа конструисаних на тријумфалан, или крајње сведен, хумористичан или, опет, сатиричан начин. Управо по томе, дело је изузетак у Сен Сансовом стваралаштву. Занимљиво је још нешто – једини став Карневала животиња који је био извођен за време Сен Сансовог живота, био је тринаести, Лабуд. Написан је за чело уз пратњу два клавира. Како се музика на виолончелу већином изводи са много вибрата, писац је добио могућност да представи ову предивну птицу како плови водом коју ми такође чујемо.

Ауторка: Тања Таубнер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *