Нестварне ствари

успављива доба, чај, ноћни дани, исти сан, врт, вртлог речи, прозор, огледала… Флуоресцентно, дубоко и тамно. ЛУНА. Свакако старији бенд, непостојећи заправо. Последњи пут виђен на Егзиту 2004. Иза себе само један албум Нестварне ствари.

Оснивача групе, Слободана Тишму, шири круг познаје по НИН-овој награди коју је 2012. добио за роман Бернардијева соба, нешто ужи по томе да је у часописима за књижевност објављивао текстове налик на лични дневник под називом Blues diary, а најужи и по његовом месту и бенду на домаћој музичкој сцени.

Наиме, Тишма је после распада његове раније групе Ла страда, окупио Зорана Булатовића Балета, Јасмину Матрушић Мину, Марка Вукомановића Марета и Ивана Фирчија. Тако је оформљена Луна. Нестварне ствари објавили су 1984. године. Недуго затим Фирчи је прешао у ЕКВ, а Тишма и Мина су покушали да обнове Ла страду. И ова група је издала само један албум, 1987.

Иако бенд који није покривао широк аудиторијум, Луна је имала своје слушаоце не само док је постојала. Многи су овај бенд открили дуго пошто се група угасила.

Има људи који просто не умеју да промовишу себе или им то заиста није толико битно. Битно је да стварне ствари док се слуша Луна почну да изгледају чудно, тупо, комично, свакако, само не онако како обично јесу. Артизам и јесте на граници акробатике и виртуозности која може да буде и само у осећају.

Има оних који Луну дефинишу као једини бенд екс Југославије који је стварао музику у дарк арт пост панк маниру. Постоје и они који кажу да је Луна, за разлику од многих ондашњих и данашњих извођача и група, остала међу реткима који текстом воде музику.  Какогод, на моменте јесте нестварно скроз.

Луна – Ла страда – Постоји музика која се слуша. 

По стаклу клизи кап
Из сенке гледа врач.
Твој лик се мења сам
У много боја.

Под косим капима плес
У врту ти и ја.
Разбијен крик на дну
У лифту сломљен мач.

Бал лежи млад и луд
У влажном лишћу.
Призор неки види
одсјај у њему брз…
Поноћног сунца
телу и душу ту.
Бал лежи млад и луд
У влажном лишћу сна.

Балдер на прозору                       

Ауторка: Тања Таубнер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *