Koncert hora „Lučinuška“ na Filološkom fakultetu u Beogradu

Sala heroja na Filološkom fakultetu u Beogradu nikada nije bila tako ispunjena kao u sredu 6. decembra. Veliki jubilej je bio posredi, hor „Lučinuška“ je slavio 45 godina svog postojanja i svim ljubiteljima narodnih pesama slovenskih naroda darovao je jedan nezaboravan, skoro dvosatni koncert.

Osnivač ovog ženskog hora prof. Andrej Tarasjev obratio se slušaocima rečima: „Hvala vam svima što ste došli! Mi nismo hor – mi smo jedna velika raspevana porodica. (…) To treba uneti u enciklopediju – hor može biti ovakav ili onakav, ali mora da ima ljubav.“

Pre 45 godina, kada je prof. Tarasjev predavao svojim studentima književnost, primetio je kako neke studentkinje pevuše po hodnicima fakulteta. Onda mu je sinula jedna ideja: možda bi mogao da ih okupi i nauči da pevaju i ruske pesme. Tako je nastao Hor studenata Slavistike Filološkog fakulteta, kasnije nazvan „Lučinuška“, koji je, po rečima konferansjea prof. Branislave Marković nastupao po selima i gradovima širom Srbije i Rusije, od Vlaškog Dola, do Moskve i tadašnjeg Lenjingrada, i uvek je dobijao pozitivne komentare pune podrške i bratske ljubavi.

Veliki ženski hor, sa vrlo zavidnim vokalnim sposobnostima, bio je poređan u sali u čak četiri reda. Sve učesnice su bile jednako obučene – u dugim crnim suknjama, belim košuljama i crvenim detaljima na grudima. Pratile su ih dve gitare (Jovica Miljković i Gradimir Spasić), tri harmonike (Miloš Dobrić, Mina Đurić i Branimir Vulić), a imali su i tri dirigenta (Milka Rodić Pajević, Mirjana Nikolić i Andrej Tarasjev).

Svaka pesma je imala neku priču, koja je ganula u srce svoje slušaoce. Bile su zastupljene srpske pesme (Ječam žela, Ko je srce u te dirno), ruske (Lučinuška, Katюša, Večer na reйde i dr.), ali i po jedna beloruska, ukrajinska, gruzinska, poljska, češka i slovačka pesma. Naučnice i profesorke slavujskih glasova su se trudile da ne zapostave nikog od naše slovenske braće. Suliko – gruzinsku narodnu pesmu otpevala je sa velikom emocijom Nedeljka Ložajić. Solistički nastup imala je i prof. Vukosava Đapa Ivetić, koja je samostalno pevala strofe iz beloruske narodne pesme Bяrozanьka, pokazavši pritom svoj čisti i zreli ženski vokal, koji je dočarao čežnju. Prof. Branislava Marković je pomenula i pet Ruskinja, članica hora, a naročito mladu doktorandkinju Katarinu Pekhovu, našalivši se s njom, da je došla u Beograd zbog nauke, „a mi joj želimo da ostane i zbog ljubavi.“ Katarina je otpevala Solnce nizenьko – ukrajinsku narodnu pesmu, ostavivši slušaoce bez daha.

Vrlo lep trenutak je bila posveta pesama profesorima i kolegama iz hora, koji više nisu sa njima. „Dogovorili smo se da ne tugujemo za njima, već da se radujemo i sećamo divnih trenutaka koje su oni proveli sa nama“, bila je poruka, koja je propraćena gromoglasnim aplauzom.

Koncert su pratile i kratke brošure, sa istorijatom hora i nazivima pesama koje izvode. Brošure je štampala Ruska crkva u Beogradu, a hor se setio i oca Vitalija, koji je kao student svirao mandolinu, prateći njihove pesme.

Bilo je osmeha, bilo je i suza. Aplauzi su pljuštali sa svih strana. Kaćušu je publika pevala zajedno sa horom, a i najtvrđa srca je pogodila pesma Večer na reйde (Veče u luci) kojom su porodice ispraćale vojnike u rat, mašući im plavim maramicama. I članice hora su, odjednom, počele da mašu maramicama. Neki istorijski momenti su na čas oživeli i sam prizor je bio neverovatan.

Hor „Lučinuška“ je hor koji širi ljubav. Reč luč u svim slovenskim jezicima označava baklju, vatru, svetlost. Ta vatra je ideja da smo braća, da smo bliski, da nas veže toliko sličnosti. Ta vatra je borba kojom smo se branili od neprijatelja i stiskali srca da naše najvoljenije ispratimo u rat. Ta vatra je naša moć da pevamo i da verujemo u dobrotu, u bolju budućnost. Ta vatra je naša borba za porodicu, za kućni prag, za život.

I ta vatra je ljubav, koja oplemenjuje život, koja pokreće svet i bez koje ne bi bilo nas. Tu ljubav nam je „Lučinuška“ pokazala jedne divne večeri. Ta ljubav nas je oplemenila, osnažila i učvrstila našu veru. I zato hvala ovom neverovatnom ženskom horu i njihovom osnivaču prof. Tarasjevu, uz želju da još mnogo, mnogo jubileja proslavimo zajedno.

Autorka: Dajana Lazarević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *