Kad se slabost pretoči u silu, a život živi u zabavnom posvećenju

Nikolo Paganini (1782-1840)

Nagla priroda, nestalan duh, nepristajanje na osrednjost, ljubavna lutanja, sifilis, premnogo impresija ograničenih telom i jedini izlaz – muzikom će se one sortirati, uobličavati i izvoditi. Nikolo Paganini. Žene su ga obožavale, slavni savremenici ga često osporavali i optuživali za sumnjivo druženje sa mračnim i onostranim! Bio je muzičar-akrobata, prvi izvođač Nacionalnog republikanskog orkestra i drugi violinista na dvoru Elize Bonaparte, vladarke kneževine Luke. Predraga Eliza će se, poput mnogih žena, zaljubiti u Paganinija i sa njim imati čudesnu, strasnu i brižljivo skrivanu vezu. Veza se okončava 1809. godine, kada Paganini napušta dvor i povlači se iz javnog života na neko vreme. Nakon te pauze, njegova karijera doživljava vrtoglav uspeh, a uporedo sa njom nad njegovim životom počinju da vladaju dve silovite pojave: prva prava i jedina ljubav kojoj se Paganini ceo davao – ljubav prema sinu Akilu, iz veze sa pevačicom Antonijom Bjankom sa kojom takođe neće uspeti da ostvari trajno zajedništvo i druga – razarajuća bolest koja će ga urušavati i odvesti u smrt.

Zašto Paganinija i danas svet slavi kao virtuoza i šta je to što je, pored nespornog talenta, uticalo na njega i muziku? Bolest, ali ona sa kojom se rodio, veoma retka, još pre rođenja zapisana u njemu kao genetski poremećaj, a koja se zove marfanov sindrom. Specifičnost ovog sindroma je izvesni poremećaj u vezivnom tkivu određene osobe, te ona ima ili natprosečnu visinu, ili izrazito duge udove ili prste. Upravo je ova bolest povećala tehničke mogućnosti njegovog izvođenja na violini. Postoje dokumenti u kojima njegov lični lekar objašnjava da Paganinijeva ruka nije bila veća od ruke prosečnog čoveka, ali zbog toga što su njeni delovi bili toliko rastegljivi Paganini je uspevao da duplira svoj opseg. Ili, drugačije rečeno, on je mogao bez promene pozicije leve ruke, sa lakoćom, sigurnošću i neverovatnom brzinom, da odsvira odjednom ono što drugi izvođači sviraju menjajući ugao i pokrećući ruku. Njegova bolest je samo pojačala njegov prirodni talenat zahvaljujući kome je postao jedan od najvećih svetskih instrumentalista. Njegova umetnost je zasnovana na njegovom fizičkom deformitetu koji je muzičar očigledno prepoznao, razvijao, praktikovao i time uvećavao.

Zbog Paganinijevih izvođačkih veština, neuobičajenog bledila i mršavosti, zvali su ga detetom veštice The Witch’s child“. Spekulisalo se kako je sklopio pakt sa đavolom na šta je Paganini reagovao potpuno u skladu sa onim kakav je bio – zabavljao se. Tako je neretko imao običaj da se, obučen sav u crno, doveze na koncert u crnim kočijama koju bi vukla četiri crna konja.

Poznata je priča o Nikolu Paganiniju i njegovom sviranju na jednoj žici. Naime, negde stoji podatak da se na jednom od njegovih koncerata dogodilo da su jedna po jedna žica počele da pucaju, te da je on celokupnu izvedbu odsvirao na samo jednoj žici. Drugde imamo priču kako mu je bogati gospodin naručio serenadu za svoju dragu. U to vreme žice na gudačkim instrumentima pravljene su drugačije nego danas, lako su se raštimavale i još lakše pucale, pogotovo tokom izvođenja na otvorenom. I tako, pukoše žice, prvo E, pa žica A, pa žica D. Uspaničeni gospodin je bespomoćno pratio prizor, ali kada je video čaroliju odsviranu na jedinoj preostaloj žici G, verovatno je pomislio kako je, upravo ovim sviračkim „incidentom“ koji se desio unajmljenom muzičaru, zauvek zarobio srce svoje gospe, poklonivši joj melodiju virtuoza koji na jednoj violinskoj žici izvodi čuda.

Nikolo Paganini prvenstveno je poznat kao sjajan izvođač, ali deo svoga rada posvetio je komponovanju. Moses Fantasy on G – String Paganini je komponovao za na jednu žicu koje je intonativno i tehnički jedno od najzahtevnijih izvedbi na violini. KULT danas bira za vas izvođenje Mojsijevu fantaziju u izvođenju Stefana Milenkovića.

Autorka: Tanja Taubner

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *