Igra kao izazov

O Beogradskom festivalu igre

Kada je pre šesnaest godina hrabro zakoračila u neizvesnost sa idejom za novi festival čija je tema savremena igra, Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre, nije ni slutila da će ova manifestacija postati čudo u regionu pa i u svetu. Mnogobrojna priznanja njoj i Festivalu potvrda su da je hrabrost i upornost odlika koja se traži i kojoj su sve teškoće i prepreke samo logičan put ka uspehu. Savremena igra je pre deceniju i po na ovim prostorima bila tek pokušaj, eksperiment kome domaća javnost i mediji nisu poklanjali mnogo pažnje. Moguće zato što je ova vrsta umetnosti posle svog vrhunca, a reč je o „belom“ baletu šezdestih i sedamdesetih godina prošlog veka, bivala pomalo zaboravljena, skrajnuta, zapuštena. Moguće i zato što umetnost baleta, a pogotovu moderne igre nije bila na bolji način prezentovana pa je samim tim ostala i neshvaćena.

Tek, slabi pokušaji da se ona oživi i predstavi u novom ruhu, nalazili su sledbenike samo u vernim poklonicima savršenog pokreta i eleganciji figura koje su osmišljavle poznatu priču na nov način ili pak apstraktan vid osećajnosti i duboke promišljenosti života i sveta oko nas.

Izvor: belgradefilmfestival.com; Naslovna: Eastman, Fractus V

Taj prvi festival održan već davne 2004. godine ugostio je sedam kompanija iz regiona ali i iz Rusije, Italije, Izraela i Grčke. Predstave i igrački ansambli, sa nekad izuzetno zahtevnim i obimnim scenografijama i rasvetom, iznenadili su i zasenili publiku koja je i došla na festival u iščekivanju nečeg svežeg, neobičnog i malo viđenog na ovim prostorima. Upravo tako – to što su očekivali, to se i dogodilo. Moguće da je neke u prvi mah novitet i svežina ovih scenskih događaja zaista ostavila u nedoumici i zabuni, jer je sve odudaralo od već viđenog, ali je upravo taj dah novog i savremenog probudio znatiželju i potrebu za sledećim iznenađenjima.

I njih je bilo. Iz godine u godinu na beogradskim scenama predstavljali su se novi igrači, nove trupe i kompanije iz celog sveta. Neke predstave oduzimale su dah. Neke čak izazivale buru smeha i radosti. Poneke, duboku zamišljenost nad svetom u kome živimo i našim sudbinama. Ocene festivala koji je propratila i strana štampa i mediji bile su pozivnica i za najtraženije trupe i koreografe sveta da se pojave u glavnom gradu Srbije i predstave svoje najnovije produkcije. Više puta to su bile i svetske premijere. U jednom momentu, javnost je shvatila da je tokom tih dana ranog proleća u Beogradu boravio ceo svet.

Ponajviše su Festival posećivali mladi, zainteresovani za nove trendove u svetu koji im do tada još uvek nisu bili lako dostupni. Oni koji su se profesionalno usmerili ka igri imali su čak i mogućnost da se, na mnogobrojnim master class-ovima koji su se održavali tokom proteklih petnaestak godina, upoznaju sa znamenitim autorima i igračima, kao i novim igračkim tehnikama i koreografijama. Sklapala su se poznanstva, dogovarala saradnja i razmenjivale ideje. Festival je postigao svoj cilj.

Ove godine, u svom punom sjaju, Festival igre po šesnaesti put predstavlja program dešavanja u Beogradu, Novom Sadu i Vršcu. Šesanest kompanija za 16. festival, i 21 dan uživanja u novim produkcijama, najboljim izvođačima i izazovima koje pruža savremena igra.

Autorka: Vera Arsenović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *