Društvena kritika u simfonik metalu

Deo drugi – kritika religije

U prethodnom delu, bilo je reči o pesmi Consign to Oblivion, benda Epica, odnosno analizirali smo tekst pesme kroz sociološku prizmu. U najkraćim crtama smo objasnili i mali deo istorijata samog podžanra.

Mnogo je onih koji se bore protiv vladajućeg društvenog poretka društvenim aktivizmom. Neki ga zagovaraju i smatraju čistim demokratskim poretkom, a s druge strane, neki ga kritikuju. Kritiku vladajućeg sistema vrednosti ćemo danas često pronaći na raznim platformama, uključujući društvene mreže i podkaste. Naći ćemo je u intelektualnim krugovima, čak i u najnižim slojevima društva koji se protiv toga bune na sopstvene načine. Bunt protiv nametnutih vrednosti pronalazi se u različitim sadržajima, kako u medijima, tako i u umetnosti. Umetnošću prenosimo sopstvene emocije posrednom interakcijom sa širom javnošću. Kada su te emocije posledica jednog šireg društvenog sistema, dobijamo poruke umetnika kroz zaista cenjena i nesvakidašnja umetnička dela.

Bend Epica formirao je Mark Jansen, nakon svog izlaska iz benda After Forever. Prvobitan naziv benda Epica je bio Sahara Dust, ali se taj naziv nije dugo zadržao, s obzirom da se i inicijalna postava benda poprilično brzo promenila. Inspiracija za novo ime benda pronađena je u nazivu jednog od albuma benda Kamelot, sa kojim je Epica imala veoma blisku saradnju.

Kao osoba čije je polje interesovanja bila psihologija, sasvim je očekivano da je Mark Jansen percipirao današnji poredak na drugačiji način, te da je uspeo da kritikuje današnje društvo i društvene odnose kroz tekstove pesama benda Epica. Uspeo je da prenese melanholične i buntovne emocije koje kritikuju današnje društvo i direktna su posledica sistema u kome živimo. Svojim tekstovima i muzikom, Epica je pridobila veliku pažnju ljubitelja metal potkulture, te može da podstakne svakoga na neko dublje razmišljanje i na samokritiku. Svi pojedinci koji uživaju određeni umetnički sadržaj, imaju priliku da ga interpretiraju na sopstveni način, da izvuku neku pouku iz njega, te da njime budu inspirisani. Time, umetnost ima i proaktivnu dimenziju.

Pesma počinje horskim izvođenjem, koje kao da daje dogmatske naredbe slušaocima. Naređivački pristup je ovde upotrebljen satirično i poziva na korišćenje zdravog razuma.

Tekst sugeriše i na količinu licemerja koju nasilno usađivanje ideje nosi sa sobom. Mark Jansen u svojoj vokalnoj deonici pokušava da podseti da je ključ u delanju, a ne slepom verovanju u bajke koje nam se plasiraju. Deo pesme koji izvodi on, vokalno je prenesen muškim, grubim, buntovnim vokalnim izvođenjem. Ovaj glas kao da se bori za sebe direktno protiv ubeđivanja u božije poruke, lažne osude i poziva na samokritiku kroz metaforu koja je u pesmi predstavljena kao samokritika odraza u ogledalu. S druge strane, kao kontrast Markovom vokalu, Simonin nežni vokal objašnjava koliko humanosti nedostaje u vladajućem sistemu vrednosti, te da oproštaj nije na prodaju, što je jasna kritika institucije ispovedanja. Može se reći da je psihoterapija zamenila, odnosno podigla na naučni nivo instituciju ispovedanja. Ranije, bog je bio taj koga je trebalo moliti za oproštaj. Danas se oproštaj smatra kao lična stvar i zavisi od naše sopstvene odluke da oprostimo sebi ili društvu koje nas okružuje. Tekst kritikuje društva u kojima se humanost i oproštaj vrednuju novcem, a nisu sastavni deo društvenih interakcija. Kombinacija horskog pevanja koje naređuje, Simoninog nežnog, operskog vokala, koji se kroz setu trudi da opravda Markov bunt, te Markovog grubog, dubokog glasa koji se buni, u slušaocu budi pomešane emocije koje, kada se sklope u jednu celinu, motivišu pojedinca da ovaj tekst sluša sa dozom kritičnosti prema društvu.

Ova pesma je direktna kritika vladajućeg društvenog poretka, ali s obzirom na motive iz Biblije, može se protumačiti i kao kritika religijskog poretka. Religijski motivi se vrlo lako mogu shvatiti i kao metafora za bilo koju drugu vrstu nasilnog usađivanja mišljenja, počevši od društvenog, pa do političkog. Korišćenje zdravog razuma, na koje ova pesma poziva, jeste u korenu kritičkog mišljenja, koje je uvek korak bliže otkrivanju istine.

Autorka: Isidora Pejakov

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *