Belly Dance Fusion

Да ли поред чула мириса, укуса, слуха… постоји нешто што би могло да се назове чулом покрета? Свакако да. И то је најскривеније чуло. Оно мора да се пробуди да би било признато и видело се на неком. То јесте могуће – видети покрете произведене нечим за шта се обично сумња да би се могло назвати чулом.

Ослушкивањем свога тела гради се поверење у њега. И лепи часови среће.Готово да је уврежено мишљење како је оријентални плес намењен искључиво забави публике. Кажемо оријентални, а не трбушни, јер се изводи не само стомаком и куковима већ целим телом. Плесачице (и плесачи, мада у мањини) изолују одређене делове тела и, контролишући сваки, своју игру уједињују у целину. Музика, декор и костим свакако су битни али оно што је неопходно и важи за императив, а намеће се само од себе, јесте да свако открије своју игру, манир и стил и да то негује.

Tribal fusion belly dance је најмлађи стил оријенталног плеса и привлачи највише оне који свој доживљај, кроз дефинисане покрете, желе да представе и кроз модерну музику, не само ону која долази из Египта, Турске, Персије. Овај плес се може изводити уз хип-хоп, електро, дабстеп, џез, класичну музику, уз танго или латино. Изазов је када се измешају неки од ових елемената са позадинским оријентоми тако „напише“ кратка прича. Ако је кратка прича по могућој дефиницији сам нерв новеле или приповетке, онда се, у циљу креирања и извођења исте, има у виду и то. Fusion belly dance не подразумева завођење погледом. Он се изводи и повезом преко очију, са маском на лицу или лица потпуно откривеног, а осмех, који је приоритетан у класичном оријенталном плесу, овде зависи од теме и не мора га уопште бити. Када се спомене оријентални плес обично су прве асоцијације исток, завесе, оријентална музика, шљокичави костими иеротизовани покрети који опонашају завођење. Еротичност је један од елемената ове врсте игре (кажемо врсте иако постоји више облика овог плеса) али у софистицираном, уметничком belly dance-у та еротичност долази кроз буђење женствености, а буђење женствености кроз упознавање себе и стицање одважности да се оно што лако може да клизне у меку порнографију, подигне на ниво дражесности, грациозности и виртуозности. Стога овај плес захтева пуну концентрацију, јасан осећај за простор, за ритам и музику, са дефинисаном кореографијом која прича причу. Прича може бити са љубавном тематиком, може је осмислити епско-фантастично надахнуће или пак нешто треће. Ускладити све ово, као и сцену, светло и костим, далеко је од једноставног. Извести тако нешто захтева свакодневну вежбу која оспособљава да се покрети изводе апсолутно правилно, а да се од надахнућа не изгуби ништа. Тачније – да се оно осећа, види, акцентује, усмери понекад, а некад помало и уразуми.

Покрет може да звони, да произведе пригушен тон, да зазвецка, да уздахне, да задрхти, може да одсвира вибратом, да се појача и да се утиша.

Опчињеност је посебна врста дражи. И није исто што и неговање лепог. Поштовати себе значи умети спознати и препознати разлике.Fusion belly dance је нарочит начин приповедања кроз кретње, као уосталом и онај класичан. Кретње су фабуле, речи су ритам. Ритам је скелет музике. И срце овога плеса. Има плесачица које се уплаше да ће пробуђено чуло тек тако да ишчезне и да ће усхит да се умори. То се догађа све док се не открије битна особина покрета, а то је да их тело памти или да их се тело сетило. Пошто је тело видело колико му може бити лепо, у часовима евентуалног страха да се не деси тако нешто, помоћ се тражи на сваком месту, као загубљен ситни предмет у мору крша. Да је жив и да жели о томе да пише, Бела Хамваш би дао разумевање овоме свему, тај мислилац који је медитирао сопственим ритмом, приповедао о Стоунхенџу – екстази стене, Психологији брања цвећа, Метафизици музике („Чар је снага жене, као што је снага чар мушкарца.“)

Сенка се креће иза мараме коју држе руке, тачније прсти.
 Сабљом се расеца ваздух у коме је остао мирис мараме.
 Обезоружана,
 Почиње телом да криче.

Ауторка: Тања Таубнер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *