Francisco Tárrega

Малом Кикету није било више од шест година када је почео кришом да узима очеву гитару док је овај био на послу. Постао је један од најпознатијих шпанских гитариста и композитор класичне музике. Посветивши цео свој живот усавршавању технике свирања гитаре, утврдио је да од начина на који прсти десне руке додирују жицу у моменту произвођења тона, зависи његов квалитет (боја), јачина и носивост. Исекао је нокте на десној руци, свирао јагодицама прстију десне руке, а не ноктима, и тако добио посебан тон који ће остати особен за његову технику свирања. Дефинишући то као нов начин произвођења тона, положаја тела и руку извођача Тарега је написао читав систем вежби, скала, пасажа, компоновао низ етида, прелида и композиција да би демонстрирао ефикасност свог новог метода. Такав метод, у спомен великом мајстору, назван је Тарегина школа. После једног од успешнијих концерата у Валенсији, Тарега је упознао богату удовицу, госпођу Мартинез, која је постала његов покровитељ. Госпођа Мартинез је Франциска са женом и децом одвела у Гранаду где су остали неко време. Ту су настале најпознатије Тарегине композиције за гитару. По повратку, написао је најпознатије дело – Сећање на Алхамбру (Recuerdos de la Alhambra), и посветио га француском пријатељу, гитаристи Алфреду Котану.
Данас слушамо управо то величанствено Taрегино дело, изводи мајстор гитаре Andre Segovia.

Музичка препорука: Милена Кулић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *