Анатомија звука: Neuroleptic trio

Стварање у тренутку, у моменту овде и сада, без припреме, где је једини агенс или један од малобројних, тренутни вајб и тренутна атмосфера… По дифолту, импровизација настаје када се музика „ствара“ без претходног стваралачког плана и унапред креираног договора. Она подразумева специфичан однос између чланова бенда, као и посебну синергију са публиком и начином на који у одређеном моменту она реагује. Зато импровизација никада не може бити поновљена и иста, и у бити је управо ово, поред тог самог играња звуком, њена посебност.

Neuroleptic Trio, суботички бенд. Основан је 2007. године. Фронтмен Александар Петровић Мачак. Реч је о једној флуктуирајућој екипи која нема за циљ тек увођење нечег новог и ретко виђеног у нас, већ која у живим наступима креира специфичну, и само за тај тренутак, живу свирку.

Спонтани начин изражавања био би можда најтачнији израз када је о овом бенду реч.

Поред малобројних нумера у којима се чују и вокали, у већини доминира инструментална музика. У нумерама се од перкусионих инструмената могу чути бунањ и кахон, од дувачких кларинет, саксофон и труба. Ту је и бас, и виолина као специфични лајтмотив.

Зашто перкусије? – питали смо за КУЛТ фронмена групе Neuroleptic Trio. Зато што су најближе људском срцу, дају ритам, акцентују тренутак односно звучни доживљај који се у моменту ствара. Дувачки су ту да прелију и повезују акценте, да их спајају онако како тренутак захтева. Виолина уноси дозу сплина у целу причу, а бас, па бас је попут интерпукције у тексту: бас је тачка, три тачке, тачка зарез, узвичник, а, ако је моменат такав, и упитник, што да не.

Наступи: Нишвил џез фестивал, београдски Jazz фестивал, самостални концерти у Новом Саду, Сарајеву, Суботици, Београду, Нишу… Госповања по Хрватској и Словенији.

На сајту bandcamp.com складиштени су албуми овог бенда попут Pola-pola, Impro-Rozseta, Desperate Waiting for Spring, Life, Death and other Things, Somnambul…, као и албум са Петером Ференцом, глумцем Народног позоришта у Суботици, чије је снимање било јавно, такође импровизовано, у једном клубу са нарочитом публиком, погледајте већ.

У нумерама овог бенда се налазе елементи џеза, панка, као и фолклорни елементи попут ердејских и мађарских етно мотива. Полиритмични склопови и полифонија, нарочито интеракција међу извођачима, и реакција публике која засигурно утиче на импровизацију, представљају портрет у малом овог бенда.

Ово није ангаживана музика у овом смислу на који се у први мах помисли, али јесте илустрација личног и колективног, доживљава стварност. Речју, поента је на исказивању и креативном одговору на стварност у којој јесмо, а коју надасве карактерише глувило међу људима и поприлично отуђење.

То је музика паралелног света. Било каква другачија дефиниција, можда би била опак промашај.

Ауторка: Тања Таубнер

Фотографије: Neuroleptic Trio

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *