#UKRATKO: NA PLATNU MEĐU ZVEZDAMA

Pre tri godine grupa kreativnih vizionara odlučila je da na jedinstven način spoji prirodu, film i muziku i tako je nastao Bašta fest. Jedinstven, zato što su članovi Bašta tima otišli ne jedan, nego mnogo koraka ispred ranijih pokušaja da se nađe način da se kratkom filmu kao bitnoj formi pokloni više pažnje i prostora. Kada je 2014. godine Nikola Rakočević povukao vrpcu sa platna, otkrivši ga, i proglasio festival otvorenim, zbog stare izreke da sve što je lepo kratko traje, retko ko je mogao da poveruje da će jedino kratko ovde biti film. Međutim, prve nedelje jula 2015. godine Slaven Došlo je ponovio reči svog kolege glumca, što je godinu dana nakon njega uradio i Marko Janketić.

PicMonkey Collagebf
FOTO: Bašta fest

Bašta fest se po svim parametrima razlikuje od standardnih festivala. Ovde akcenat nije na takmičenju iako je Bašta fest kompetitivnog karaktera, gledaoci nisu uslovljeni poštovanjem propisa bioskopa jer se projekcije odigravaju u prirodi. U svakom trenutku se može porazgovarati sa nekim od glumaca ili članova filmskog tima, jer se i oni nalaze u gledalištu, a kasnije i na muzičkim dešavanjima pokraj Drine. Pozicioniranje čitavog programa u otvoren prostor ima svoje prednosti. Da nije tako, ne bi bilo moguće izvoditi kreativne marifetluke na otvaranjima, poput onog prošle godine kada se u zvezdano nebo vinulo mnoštvo lampiona želja. Niti bi se pored platna mogao montirati vazduhoplovni balon koji je za vreme otvaranja neke od poklonika sedme umetnosti održavao u vazduhu. Ili, kada bi nam inače za vreme bioskopske projekcije društvo pravila jata svitaca?

1-25
FOTO: Bašta fest

Odlukom da se sve vezano za festival odvija u prirodi, odvažni osnivači (Jovan Jelisavčić, Maja Šuša) i organizatori[1] na sebe su preuzeli veliki zadatak i ogroman rizik. Sada je po prvi put vreme ugrozilo tu odluku, i to na samom koncu Bašta festa. Naime, svečanom zatvaranju je promenjena lokacija (na radost publike), i od prošlog leta se održava na pontonima jezera Perućac. A kako je ove godine vetar pretio da sruši platno i prateću konstrukciju, Bašta tim je odlučio da projekciju filma „Vlažnost“ odgodi za neku drugu priliku. Tradicionalno, svečano zatvaranje sastoji se od nekoliko ugođaja: najpre, to je dodeljivanje nagrada (Zlatna imaginacija – najbolji film u celini, Zlatna indikacija – najbolja režija, Zlatna interpretacija – najbolja muška/ženska uloga, Zlatna inspiracija – najbolji scenario i, od ove godine, Zlatna vizualizacija – najbolji snimateljski rad), zatim projekcija kratkog filma koji su u okviru radionice edukativnog programa osmislili osnovci iz Bajine Bašte (uz pomoć Maše Seničić i Raška Miljkovića), vatromet „iz jezera“ i prikazivanje domaćeg filma koji je na neki način obeležio prethodnu godinu[2]. Osim regularnog žirija koji sačinjavaju ljudi iz sveta filma (ove godine to su bili Miša Radivojević, Mina Đukić i Amila Terzimehić), svoj sud donosi i Žiri mladih sastavljen od polaznika bajinobaštanske gimnazije.

Na ovogodišnjem Bašta festu ustanovljena je nova nagrada, „Baš ta ličnost“ koja će se nadalje dodeljivati pojedincu koji svojim radom i zalaganjem doprinosi promociji Bajine Bašte i regiona, a ove godine to priznanje pripalo je Nenadu Mariću.
bf (2)
FOTO: Bašta fest

Svako ko komentariše Bašta fest obavezno se dotakne „decentralizacije kulture“ i pomene izuzetnost pozicioniranja ovakvog događaja daleko od metropolisne vreve. Bajina Bašta na taj način dobija ulogu utočišta za umetnost, a njena svrhovitost očitava se u rastu i sve većem broju zainteresovanih učesnika i posetilaca. Osim toga, Bašta fest sav je u znaku spontanosti i za učesnike ispunjen dnevnim sadržajima koji podrazumevaju upoznavanje okoline, kao i međusobno zbližavanje i kreativnu interakciju. Svi koji su upitani da navedu šta je to što ovu manifestaciju razlikuje od drugih dešavanja sličnog tipa, pomenuli su upravo taj momenat zbližavanja koji je učesnicima omogućen u rasterećenoj atmosferi i prelepom ambijentu (što se može videti na video snimcima koji se nalaze u arhivi oficijalne stranice Bašta festa). Da je spontanost bitna komponenta festivala, može se primetiti kada se svetla utule, a filmovi isprovociraju gledaoce. U bioskopu bismo se verovatno kontrolisali, ali ovde, dok pijemo svoje piće i posmatramo vrhove borova kako se njišu iza platna, osećamo da bez ustručavanja možemo naglas da odreagujemo. Na publiku prvovečernjeg dela utisak su ostavili komentari muškarca koji je iz publike vikao na glavnog lika iz filma „Herostrat“, govoreći mu kako da postupi, a na predstavljanju članova filmske ekipe se ispostavilo da je to bio Dejan Čančarević, glumac koji je protagonista u pomenutom filmu.

Takmičarski program Bašta festa traje tri večeri u toku kojih su posetioci u mogućnosti da pogledaju oko 25 filmova iz zemalja širom sveta, što je samo dvadesetina u odnosu na broj snimaka koji pristigne na odabir[3]. Zanimljiva stvar se dešava kada za vreme filma domaće produkcije čitamo prevod na engleskom koji teče uporedo sa odvijanjem radnje. Koliko samo emocija stane u jednu neobičnu psovku ili pogrdu, koja će u prevodu na engleski zvučati sasvim isprazno, kao i druge sličnog karaktera a koje se prevode isto, standardno. I onda shvatimo koliko je naš jezik neverovatan i bremenit neprevodivim izrazima. U takvim situacijama obavezno se setim maestralnog Stanislava Vinavera koji je sa ogromnom pažnjom prevodio i prilagođavao strane pisce, poput Rablea ili Tvena, i koji je, primera radi, rečenicu „So you don’t say?“ preveo kao „Ta nemojte kaz’ti?“.

bf (3)
FOTO: Bašta fest

Bašta fest omogućava filmovima kratkog metra da jednom godišnje, barem tri dana, budu dominanta oko koje će se lomiti utisci i mišljenja publike i žirija. Sam po sebi, ovaj format je skrajnut, a ne bi trebalo, jer može da bude efektniji od dugometražnog. Isto kao što novela može biti u odnosu na roman. Veliko interesovanje publike izazvali su upravo filmovi sa neverovatnim zaokretima poput „Miliona“ Aleksa Rodriga i „Cvijeća“ Judite Gamulin. Kada se stav koji posmatrač postepeno gradi kako vreme u filmu odmiče na kraju potpuno izneverava i dovodi u pitanje, gledalac doživljava erupciju iznenađenja. Veliki broj filmova koji predstavljaju rezultat ovogodišnje selekcije, svojevrsne su paradigme vremena u kojem živimo. To su filmovi sa minimalno izgovorenog, filmovi koji simbolizuju otuđivanje. Psihološka pozadina prestaje da bude pozadina već prelazi u prvi plan, koju prati krupni kadar lica protagoniste koji shvata da je sam. Dijaloga ima, da se poslužimo kovačevićevskim jezikom, „depresivno malo“.

Bašta fest se ne završava filmskim projekcijama u parku „Borići“. Nakon  programa slede obavezni muzički performansi na plaži Rača ukraj Drine, koji su neka vrsta poligona za oslobađanje kumulisane energije. Za tri godine, Bajinobaštani su ugostili mnoštvo didžejeva, i grupe Ničim Izazvan, Darkwood Dub, Irie FM, Kanda Kodža i Nebojša, VIS Limunada itd. Ipak, tradicionalno održavanje Čola večeri predstavlja najveći užitak, i treću godinu zaredom je najposećenije. Zajedničkim provodom publika sačinjena od filmadžija i posetilaca festivala pokazuje kako se može pevati „lepo kao Zdravko Čolić“, čime se još jednom potcrtava značaj nekonvencionalnosti ovog festivala.

bf (4)
FOTO: Bašta fest

Lepo je posmatrati Bašta fest kako raste. Ono što je nastalo kao zamisao dvoje prijatelja zaljubljenika u sedmu umetnost i prirodu, dobilo je krila angažovanjem velikog broja ljudi koji su prepoznali lepotu ideje. Bitna činjenica je da je svaka pomoć zapravo volonterske prirode i da ovaj festival živi od sponozora, dakako, ali i od ljudi koji bez novčane nadoknade, iz godine u godinu, žele da doprinesu postojanju i opstajanju Bašta festa. Upravo zbog toga ovaj „internacionalni festival kratkog igranog filma“ ima mogućnost da se širi i da, pored tradicionalnih dešavanja, uvede i nove prigode. Ove godine ustanovljene su dve nove nagrade, postavljena izložba „Galerije Prozor“ i održan je „Memorijalni program“ posvećen nedavno preminulim velikanima srpske glumačke scene. Svake večeri pre početka takmičarskog dela prikazivani su filmovi u čast Draganu Nikoliću („Mlad i zdrav kao ruža“), Velimiru Bati Živojinoviću („Valter brani Sarajevo“), Miloradu Mandiću Mandi[4] („Lepa sela lepo gore“) i Marinku Madžgalju („Crni Gruja i kamen mudrosti“). Na ovaj način simbolično je odata pošta našim vrhunskim glumcima.

U govoru prilikom dodele nagrade za najbolju žensku ulogu u filmu „Torba“, Vesna Trivalić je rekla: „Nadam se da će Bašta fest oduvek i zauvek biti rasadnik vrlo važnih umetničkih ostvarenja“. 

Takođe je, kao i mnogi drugi, osnivačima i organizatorima poručila da čuvaju ovaj festival. A očuvanje je važno, jer je ovako nešto retko, a samim tim i dragoceno. Bajina Bašta, mala varošica na obali Drine, jednom godišnje u trajanju četiri julska dana, postaje oaza: za mlade stvaraoce obećavajući im afirmaciju, za poklonike filma obećavajući im uživanje i zabavu, za organizatore… Njima ide obećanje da se trud isplati i da nisu usamljeni u svojim zamislima i maštanjima, jer prepun park svake večeri potvrđuje da umetnost živi, i da kratki film napokon dobija mesto koje mu pripada. Na platnu među zvezdama.

[1] http://www.bastafest.com/basta-tim/

[2] 2014. to je bila „Tmina“ Luke Bursaća, 2015. „Ničije dete“ Vuka Ršumovića, a 2016. „Vlažnost“ Nikole Ljuce.

[3] Ovogodišnja selekcija poverena je rediteljima Ognjenu Glavoniću i Luki Bursaću.

[4] Manda je bio počasni gost prvog Bašta festa.

Autorka: Marijana Jelisavčić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *