Tri boje Krzysztofa Kieślowskog

Jedan od svakako intrigantnih, gotovo začuđujićih i pomalo nedokučivih reditelja, je upravo Krzysztof KieślowskiU sopstvenoj potrazi za odgovorima na egzistencijalna pitanja i smisao ljudskog postojanja, reditelj je stvorio niz maestralnih, umetničkih, rediteljskih, filozofski važnih dokumentarnih ostvarenja, koja su postala nadnacionalni simbol i davala na značaju ne samo ostvarenjima poljske kinematografije, kojoj je inicijalno Kieślowski pripadao, već pre svega opštoj filmskoj svetskoj sceni. Danas, kratki, pre svega nemi film i dokumentarni film duguju mnogo upravo filmovima: The Face, The OfficeTramway, Concert of Requests, The Photograph.

Ipak, ovo rediteljko oko nije se zadržalo samo na dokumentovanju snažnih istorijskih priča, već i na jednoj gotovo filozofskoj kreaciji „opservacije” čoveka. Pitanja izbora, želja, mogućnosti, propuštenih prilika i potrage za srećom jesu osnovni pokretači i nevidljivi nemir junaka filmova Kieślowsk-og. Bilo da je Hegelova filozofija uticala na drugačiji pristup filmu, ili pak ličnost samog reditelja, poigravanje pojedinca, priče i života čini gledaoca konstantno vezanim za stvaralaštvo ovog reditelja.

Jedna od uspešnih saradnji Kieślowskog i francuske filmske kinematografije realizovana je čuvenom filmskom trilogijom Tri boje: „Plava” (1993), „Bela” (1994), „Crvena“(1994). Tri boje francuske zastave i tri politička ideala jedne zemlje: sloboda, jednakost, bratstvo protežu se kao tri zasebne priče.

Koliko su postupci, reakcije i emocije pojedinaca zasenile reči, a misao pojedinca postala glavna preokupacija filma, pogledajte u filmskoj preporuci, prvog u nizu trilogije, filma „Plava”, a dok iščekujete početak filma, glavna junakinja Juliette Binoche otkriva kako je to bilo sarađivati i stvarati jednu neverovatnu „priču.”

Uživajte u bojama Francuske!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *