Sumnja i ostala golicanja

Hrišćansko tumačenje filma Sumnja

Film Sumnja može se posmatrati i tumačiti na više načina zbog kompleksnosti samog dela i gotovo savršenog scenarija nekadašnje predstave nagrađene Pulicerovom nagradom. Neki od mogućih tumačenja mogu podrazumevati istorijski pristup rasne diskriminacije u Bronksu, filozofiju moći i hijerarhije društva i crkve uslovljene rodom, rasom i titulom, pravni pristup slučaju moguće pedofilije i počinjenog krivičnog dela i mnoge druge aspekte društvenog sistema. Ovaj rad će proučavati očekivan, ali ne tako očigledan hrišćanski pogled na dešavanja u katoličkoj školi Svetog Nikole u Bronksu u kojoj se dešava konflikt između sestre Alojzije (Meryl Streep) i oca Brendana Flina (Philip Seymour Hoffman), zbog sumnje sestre Alojzije da otac Flin neprikladno iskorišćava jedinog crnog dečaka u školi – Donalda Fostera (Joseph Foster). Za radnju su ključne i dobrodušna sestra Džejms (Amy Adams), kao i majka dečaka, gospođa Miler (Viola Davis). Ključni motiv proučavanja biće sumnja prema ispravnosti tvrdnje da je otac Flin zaista zgrešio, ali i kontradiktoran odnos sumnje prema veri, naizgled čvrstoj, ali prećutno narušenoj. Kroz portret likova i njihovu motivisanost, kao i kroz hrišćansko tumačenje jezičkih, nejezičkih i scenografskih pojava, pokušaćemo da spoznamo istinu koja je ambivalentna i takoreći nedokaziva.

Sestra Alojzija je izvor zapleta. Njen nemir se javlja na početku  filma, za vreme održavanja mise oca Flina koji govori: „Neki od vas danas u crkvi znaju tačno šta je kriza vere koju opisujem. Želim da vam kažem: sumnja može povezivati jednako snažno kao izvesnost. Kada si izgubljen, nisi sam.“ Za  Alojziju ne postoji mogućnost krize vere. Strogost, utvrđena doktrina ponašanja, sigurnost u izrazu, reči i kretanju davaju joj čvrstinu i temelj nepokolebivosti. Njena unutrašnja odlučnost utemeljena je i načinom života – tamo gde sestre ručaju obrok odlikuje urednost, tišina, smernost, skromnost, dok muški deo katoličke škole ručak provodi u galami, jedući svinjetinu punu krvi (nečista hrana u Starom zavetu). Fizički nagon, u ovom slučaju odnos prema hrani nam biblijski ukazuje na odnos koji imamo prema duši. Ukoliko nismo sposobni da utolimo glad pristojno ili da tu glad zanemarimo, kako ćemo uspeti da utolimo požudu, bes ili pohlepu?  Zbog toga, nije ni čudno što je spomen krize vere bio dovoljan da se postavi pitanje: „Da li otac Flin sumnja? Da li je zabrinut da neko drugi sumnja?“ Da bismo razumeli u potpunosti odlučnost i istrajnost odluke sestre Alojzije, neophodno je pronaći uzrok toga. Meril Strip je jednom prilikom izjavila da svojim ulogama unosi zamišljenu prošlost, pravdajući na taj način lik koji glumi i dajući mu veću dubinu. U slučaju sestre Alojzije, otkriveno nam je jedino da je sestra počinila smrtni greh, da se potom ispovedila, što je po ocu Flinu, čini jednakom sa njim. Međutim, sama glumica nam otkriva da se zamišljena prošlost sestre Alojzije krije u tajni da je sestra imala sličnog iskustva sa identičnom situacijom. Naša pretpostavka može biti da je ona, u prošlosti bila žrtva sličnog zločina i da zato ima istančan osećaj za prepoznavanje zločinca. Još dublja pretpostavka jeste da je sestra Alojzija imala dete kao plod nasilnog odnosa, a njen smrtni greh može ležati upravo u čedomorstvu, odnosno ubijanju deteta. Ovakav zaključak donosimo samo zbog načina na koji sestra Alojzija drži svoj crni, ispleteni šal dok vodi težak i dug razgovor sa ocem, pokušavajući da iz njega izvuče priznanje. Šal je sklopljen i jednom rukom glumica drži siluetu kao da nam ukazuje na izvor njenog besa, bola i snage za iznuđivanje istine. Kako bismo drugačije mogli objasniti nepresušnu želju da dokaže nešto što je samo sebi dokazala i to ne opipljivošću, već pretpostavkom, odnosno verom u postojanje greha?

38 Tada mu odgovoriše neki od književnika i fariseja: učitelju, želimo da vidimo od tebe znak. 39 A on im odgovori i reče: zli i preljubotvorni naraštaj traži znak, i neće mu se dati znak osim znaka proroka Jone 40 Jer kao što je Jona bio u utrobi morske nemani tri dana i tri noći, tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.1)

Sestri Alojziji znak za krivicu nije bio potreban, kao što joj nije bio potreban znak za postojanje Boga. Međutim, onog momenta kada oličenje svetosti postaje „zli naraštaj“ kome dokaz treba, javlja se i Božija pokolebanost. Pre svega, treba obratiti pažnju na motivisanost lika. Sama potreba da se pravda ostvari prema sopstvenom nahođenju, a ne prema Božijem, postavlja nam pitanje koliko se sestra udaljava od Boga. Kako i sama ističe, ona se udaljava jedan korak od Boga zbog svoje potrebe da pronađe grešnika, ali, kako kaže, to čini u Njegovoj službi. Međutim, nismo sigurni da li i ona sama veruje u to. Njen postupak može biti udaljavanje od Boga i zbog činjenice da su svi njeni postupci želja da se osveti. Osveta može biti upućena nekome iz njene nepoznate prošlosti ili može biti upućena samom ocu Flinu koji je antipod verujućeg sistema kojem je ona priklonjena. U dvanaestoj glavi Poslanice Rimljanima piše: „A nikome ne vraćajte zla za zlo; promišljajte o tome šta je dobro pred svim ljudima. Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima. Ne osvećujte se za sebe, ljubazni, nego podajte mesto gnevu, jer stoji napisano: moja je osveta, ja ću vratiti, govori Gospod.2) Možemo reći da je sestra Džejms primer apsolutnog verujućeg koja prašta, veruje i dopušta razrešenje Svevišnjem, ali sestra Alojzija to prestaje da bude iako nam se čini suprotno do samog kraja filma.

Otac Flin, prikazan fenomenalnom glumom Filipa Simora Hofmana, kod gledalaca uliva poverenje svojom iskrenom odlučnošću da negira krivicu jer je svestan da dokazi ne postoje. Po njegovim rečima on je samo brinuo o dečaku. Najupečatljiviji izvor njegove krivice, ne leži toliko ni u njegovim rečima ili postupcima, koliko u njegovim dugim noktima i potrebom za čistoćom – simboličkom Pilatovskom pranju ruku. Otac Flin jednom prilikom govori razredu: “U redu, sednite sada. Svi. Primetio sam da nekoliko dečaka ima prljave nokte. U redu, ne želim to da vidim. Ne pričam o dužini noktiju, pričam o čistoći. Vidite? Pogledajte moje nokte. U redu, jesu dugi, volim da su malo dugi, ali pogledajte kako su čisti.”

Dužina noktiju nesumnjivo ukazuje na zverstvo, potragu za plenom i lov. Kada bi isekao nokte, kao što ga je sestra Alojzija i savetovala, izgubio bi moć, postao bi primer tradicionalne predstave škole i crkve čiji su osnovni elementi red i disciplina. Svestan svoga zverstva, morao je da insistira na čistoći da bi isprao svoj greh. „A Pilat videvši da ništa ne pomaže, nego buka sve veća biva, uze vodu pa opra ruke pred narodom i reče: ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika; vi ćete se brinuti.“3)Poput Pilata, otac Flin nije svestan da čini zlodelo, pranjem sopstvenih ruku izbegava krivicu okrivljujući druge za sve što mu se dešava. Treba se prisetiti i činjenice da ni njegova prošlost nije čista, iako nam je poznato samo da je zaštićena i tajnovita. Za tako nešto, bilo je potrebno da sestra naizgled prekrši pravila crkvene hijerarhije razgovorom sa sestrom preskačući razgovor sa ocem. Nama je samo nekoliko gotovo neprimetnih detalja bilo potrebno da shvatimo koga otac Flin pokušava da okrivi. Reč je o nestašnom dečaku Vilijamu Londonu koji je ključni razlog zašto je njegova krivica sigurna. Sestra Alojzija je potvrdila da je postala sigurna očeve krivice onog momenta kada je kroz prozor videla kako je dečak naglo otrgnuo ruku pod očevim dodirom. Sestri je to bilo dovoljno iako nije čula tačan razgovor koji su njih dvojica vodili:

„Jesi oprao tvoje ruke danas, gospodine London?
Oprao sam ih, oče.
Ne znam, imaju drugačiju boju nego tvoj vrat.“

Druga prilika za isticanje pranja ruku odnosila se i na spomenuti govor oca Flina o bitnosti čistoće i na nemo, ali agresivno ukazivanje na istog dečaka. U ovom slučaju Pontije Pilat, odnosno otac Flin želi da okrivi narod, odnosno dečaka Vilijama Londona. Dečak zna, dečak ga je otkrio i dečak je taj koji treba da plati.  U Jevanđelju po Mateju saznajemo da „ako imate veru i ne posumnjate, učinićete ne samo što se dogodilo sa smokvom, nego ako i ovoj gori kažete: digni se i baci se u more, biće.“4) Isti slučaj je i sa verom oca Flina. Ako poveruje u to da zaista štiti dečaka, njegov konačni počinak biće Raj, ako izbriše istinu iz očiju dečaka Vilijama, istinu će moći da oblikuje prema svom nahođenju. Greh postaje dobro delo, on Isus Hrist, a ne krivac koji je mogao da utiče na promenu.

Sestra Alojzija i gospođa Miler (Meryl Streep, Viola Davis); izvor: simplysteep.com

Jedini lik koji ni u jednom momentu ne sumnja u odlučnost svojih reči, pa ni u veru prema Bogu jeste Donaldova majka, gospođa Miler, iako je ona ta koja najviše gubi. Njoj dokaz nije potreban, iako ga je tražila. Njena najveća tragedija je u tome što mora da bira između dva zla – izbacivanje dečaka iz škole i uništavanje njegove budućnosti ili uništavanje oca Flina, a samim tim i sopstvenog sina, jer je otac Flin, na kakav god način, Donaldu podrška. Iako na početku razgovora sa sestrom ističe kako Donalda tuče otac zbog vina, na kraju saznajemo da ga tuče zbog njegove prirode. “Pa, možda neki dečaci žele da budu uhvaćeni. Zato ga njegov otac tuče. Ne zbog vina. Govorim o dečakovoj prirodi sada, ne nečemu što je učinio. Ne možete dete kriviti za nešto što mu je Bog dao.”

Gospođa Miler je jedina koja nema mogućnost izbora, iako se čini da nije tako. Ukoliko se odluči za pravdu, postoji velika mogućnost da će njenog sina neko ubiti, ako ne njegov otac, onda društvo ili škola. Godina je 1964. Gospođa Miler ne može da se razvede, ne može da pronađe bolji posao, ne može da pomogne sinu da preživi u rasističkom društvu. Jedino što može da uradi jeste da ga podrži i da veruje. Gospođa Miler veruje, iako se hrišćansko verovanje sukobi sa Donaldovom prirodom, što nam potvrđuje i Poslanica Pavla apostola Rimljanima:

24 Bog ih je zato sa prohtevima njihovih srca predao u nečistotu, da međusobno obeščašćuju svoja telesa 25 – oni koji su lažju zamenili Božiju istinu, poštovali i klanjali se tvorevini umesto tvorcu, koji je blagosloven doveka, amin. 26 Zato ih je Bog prepustio sramnim strastima; njihove žene zameniše prirodno opštenje neprirodni, 27 a isto tako i ljudi ostaviše prirodno opštenje sa ženom i u svojoj požudi raspališe se jedan na drugoga, tako da ljudi s ljudima čine sram i na sebi primaju zasluženu platu za svoju zabludu. 5)

Sestra Alojzija je postepeno izdavala svoju veru koristeći se prevarama i lažima, otac Flin je izdavao svoju veru prejedanjem, ako ne dokazanom pedofilijom, dok je gospođa Miler izdala svoju veru pridodavši joj plemenitost jer je njena motivacija najčistija u svojoj bezuslovnosti.

Scena iz filma; izvor: simplystreep.com

Kroz ceo film prisutan je lajt motiv vetra koji donosi sa sobom izazovna iskušenja svakog lika. Vetar je peripatetičan, kako kaže glavna junakinja. On navodi, pomaže, ali i zbunjuje, izaziva lutanja vida i sluha, sumnje i nesigurnost. Prašina koju stvara koleba utemeljene misli i stvara haos. Gubi se sistem, gubi se vera u sve postojeće i ljudi počinju da lutaju i pate. Likovi i sami zaključuju da se vetar promenio. Iznenada, sve je postalo tesno, sestra Alojzija oseća svoju odoru sa lica, tek tako da vidimo da je nešto nepodnošljivo golica. Golicanje je jednako Nurudinovom iznenadnom osećanju hladnoće u prostoriji u kojoj hladnoća nikada nije bila upitna. Svet počinje da se ruši. Vera počinje da se ruši i znak je rušenje grane na sestru koja počinje da slepi i tako, čini se opominje da niko više ne vidi jasno. Priznanje sumnje u poslednjim sekundama filma nam donosi nadu da likovi postaju svesni vetra koji ih nosi i sumnje koja nekada ponovo može postati dogma.

30 Ali gledajući jak vetar poboja se, poče da tone i povika govoreći: Gospode, spasi me. 31 A Isus pruži odmah ruku, uhvati ga i reče mu: maloverni, zašto si posumnjao? 32 I kada uđoše u čamac, presta vetar.6)

Literatura:

  1. John Patrick Shanley, Doubt, A screeplay based on stage play
  2. Rudin, S. (Producer), & Shanley, J. P. (Director). (2008). Doubt [Motion picture]. USA: Miramax
  3. Novi Zavet, preveo dr Emilijan M. Čarnić, Beograd: Izdanje biblijskog društva

Autorka: Mina Kulić 

FUSNOTE:   [ + ]

1. Po Mateju 12: 38-40
2. Poslanica Rimljanima 12: 17-19
3. Po Mateju, 27: 24
4. Po Mateju 21: 21
5. Rimljanima 1: 24-27
6. Po Mateju, 14: 30-32

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *