Sibirski berberin Nikite Mihalkova

Ako bi se vremenski kalendar ikada prilagođavao „filmskom kalendaru” i prema njemu određivao svoj značaj, u ruskoj kinematografiji 1998godina, bila bi godina Sibirskog berberina. Većina filmskih kritičara će se složiti da je jedan od najcenjenijih i svakako smelih ruskih režisera i glumaca, Nikita Mihalkov, svoje prvo krunsko ostvarenje dostigao upravo filmom Varljivo sunce, ipak film Sibirski berberin, predstavlja neverovatan izazov i „Olimp” filmske režije i glume kako u Rusiji, ali i šire.

Priroda i lepota zemlje, ruske zemlje, njegove raznorodnosti i pre svega nepresušna snaga prostora i ljudi, jesu veličina i nastup kamere kojom je Mihalkov uspešno vraćao zaboravljenu snagu i identitet jedne zemlje. Sibirski berberin, bio je prvi pravi otpor niskobudžetnim, pretencioznim filmovima, koji su jedan narod predstavljali u degradiranim, izmenjenim okolnostima, sa gorkim ukusom koju je donosio mračni svet mafije i prostitucije. Izlazak ovakvog filmskog ostvarenja na scenu 1998. predstavljalo je ideološki povratak snage, kulture i ideala prostora, uspešnim oživljavanjem zaboravljene 1885. godine i hladne ruske zime u Sibiru. Ipak, iako su sami junaci ove drame mladi ruski pukovnik Andrej Tolstoj (Oleg Menshikov), i Džejn (Julia Ormond), predstavnici različitih nacionalnosti, a odnos Istoka i Zapada očigledno jasno konfrontiran, Mihalkov je uspeo da razliku „dva sveta” predstavi apostrofirajući Rusiju i jednog njenog vojnika, ne i političku pozadinu kojom vreme tada odiše.

I dok se gledalac prepušta neverovatnoj prirodi glavnog junaka, mladog oficira Alekseja, muzika koja u filmu prati najlepše i najtragičnije scene, čini ovu filmsku magiju izvanvremenskom. Sa kakvom snagom duha i umetničkom lakoćom priča nastaje, uverite se i sami!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *