МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – II ДИО

Кјубрикова Лолита (1962)

Како су уопште успјели да сниме филм по „Лолити“?

Горе поменута реченица (tagline за Кјубриков филм) поставља одлично питање, иако неки критичари нису могли а да не одговоре: „Па и нису.“ По Кјубриковом мишљењу, главни проблем у то вријеме била је цензура и, како је признао годинама касније, да је знао како ће велика ограничења бити, никада не би ни снимио филм.

animation

Продукцијски кодекс и католичка црква стварали су много притиска, тако да је Хамбертова сексуална опсесија у филму само наговијештена, што је опет навело публику да мисли како је он заљубљен у Лолиту. Други проблем био је главни предмет приповиједања, који се по Кјубрику своди на питање: Да ли ће Хамберт одвести Лолиту у кревет? И тврди да након тога опада интересовање за даљи ток радње. Како би то избјегли и како би публику држали у неизвијесности, Кјубрик и Набоков су се договорили да Хамберт Хамберт убије Квилтија одмах на почетку филма без икаквог објашњења.

Филм и почиње том сценом. Хамберт Хамберт долази на Квилтијево имање и тражи га дозивајући његово име. Улази у неуредну просторију, пуну празних боца и чаша, и очигледно је да је ту одржана нека забава ноћ прије. Виче поново: „Квилти!“ и Квилти се појављује испод бијелог чаршава. Хамберт Хамберт је фрустриран јер је Квилти очигледно још увијек пијан и нема појма ко је Хамберт, ни због чега је ту. Квилти му чак предлаже да одиграју партију столног тениса, кад се сто већ налази ту. Цијела сцена је комична и пародична. Квилти га не схвата озбиљно, чак ни кад извади пиштољ и упери у њега. Квилтију је све то смијешно и забавно, и што је он комичнији, Хамберт бива све фрустриранији. Врхунац сцене је кад Хамберт коначно убије Квилтија упуцавши га кроз портрет непознате жене. Затим се радња враћа у прошлост, 4 године прије, и ми видимо Хамберта како из Европе долази у Америку.

a-scene-from-lolita

На Кјубриков захтјев, сценарио за овај филм написао је Набоков, али га је Кјубрик касније измијенио и искористио само мали дио. Нигдје се не помиње име Анабел Ли, нити има било каквих сексуалних инсинуација због цензуре. Хамберт Хамберт је представљен више као смијешан и помало смотан лик, него као препреден и опасан. Лолита у филму има 14 година (морали су јој повећати године јер цензура није дозвољавала ништа ни близу наговјештаја педофилије), изгледа много старије него што је описана у књизи и чини се као да зна шта ради. Постоји чак и једна сцена у којој јој Хамберт лакира нокте на ногама (Лолита, 1:39:00). Она је типична тинејџерка која само што није постала жена, размишља о момцима, забавама и непрестано се свађа са мајком. Клер Квилти је у средишту радње, што није случај у књизи. Чак се и појављује неколико пута, сваки пут прерушен у некога другог, пратећи Лолиту и Хамберта на њиховом путовању, и и Лолита и њена мајка некако су повезане са њим од почетка филма. Лолита чак има и његов постер на зиду у својој соби.

Кјубрикови и Хамберт и Лолита далеко су од истоимених ликова из књиге и филм би се дјелимично могао окарактерисати као друштвена сатира, јер је први дио филма увелико посвећен комичном браку између Хамберта и Шарлоте Хејз. Заправо, у овом односу и видимо каква ништарија је уистину Хамберт. Постоје многе сцене које поткрепљују ту тврдњу, а једна од њих је када видимо Хамберта како наглас чита патетично љубавно писмо од Шарлоте и умире од смијеха (Лолита, 47:00). Следећа је сцена одмах након Шарлотине смрти, када видимо Хамберта како лежи у кади (Лолита, 1:06:42), опушта се и пијуцка – наздравља у име тога што сада више ништа не стоји између њега и Лолите. Затим улазе господин и госпођа Фарлоу, угледају пиштољ и одмах помисле како схрвани Хамберт жели да почини самоубиство, што није ни близу истине.

animation (2)

У посљедњој сцени (Лолита, 2:30:25), приликом посјете Лолити у њеном новом дому, Хамберт почиње плакати када она одбије да пође са њим и Лолита је та која нам дјелује супериорније и јаче, посебно када му говори ствари као што су: „Престани плакати!“, „Не прави сцену!“. А када јој да новац који је тражила у писму, извињава му се и говори: „Жао ми је. Покушај да ме разумијеш. Жао ми је што сам толико варала“ (Лолита, 2:31:33), као да је она главни кривац за све, као да је он тај који је повријеђен. Након тога, видимо Хамберта на Квилтијевом имању – у сцени са почетка филма, и филм се завршава тако што Хамберт виче Квилтијево име.

Ауторка: Тања Спасојевић Симеуновић (Crna ovca)

Први део текста можете прочитати овде.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *