Мартин Мекдона: Three Billboards

Three Billboards Outside Ebbing, Missouri

Мартин Мекдона (Martin McDonagh), режисер овог филма, познат је по свом раду у позоришту. У свет филма је крочио 2008. године са својим филмом „In Bruges“ који је убрзо постао модерни класик. Свој успех је наставио 2012. са филмом „Seven Psychopaths“. Оба филма су биле црне комедије, чувене по својим непредвидивим, оригиналним сценаријима и поставиле су га као једног од најинтригантнијих филмских стваралаца данашњице.

Ту долази и Мекдонино треће остварење, напета драма о мајци која тражи правду за убиство њене ћерке. Једног дана док се полицајац, ког савршено комично и забрињавајуће игра Сем Роквел (Sam Rockwell), вози по путу изван Ебинга (измишљеног градића у Мизурију) на ком види три велика билборда који прозивају локалног шефа полиције за некомпетентно истраживање убиства и силовања младе девојке.

Жена која је подигла те билборде је мајка девојке која је брутално убијена. Улогу тумачи чувена Френсис Мекдорманд (Francis McDormand) која у овом фиму даје незаборавног лика ког је Мартин написао искључиво за њу. Не може се замислити нико други ко би тој улози дао ту дозу озбиљности, хумора и искрености. Она је жена којој више ништа не може стати на путу како би пронашла убицу своје ћерке. У њеном градићу билборди направе сензацију због чега бива шиканирана од њених суграђана. Пребацују јој то што се усуђује да прозива полицајце који „раде свој посао“. Локални свештеник јој говори да престане са тражењем пажње и да свој спас пронађе у вери. Оно што сви други грађани тог места не знају, а тим и сама публика је колико јако она може да удари. Френсис је као разјарена лавица која без пардона гази по свима како би истерала правду. Није битно да ли су то свештеници, полицајци, зубари, деца или обични пролазници на улици. У њеним очима сви су одговорни за убиство њеног детета ако одбијају да реагују и игноришу шта је урађено. Филм је препун преокрета и никада не можете да предвидите куда вас филм води. Баш кад је једна ствар откривена, Мекдона убаци нешто сасвим лево, а кад се навикнемо на то, удари нас с десне стране. Може се рећи да је филм прави боксерски меч између режисера и публике. Сви ликови су аутентични и Мекдона у сваком од њих проналази нешто вредно посматрања. Прича иде својим органским током и завршава на непредвидив начин који је горак и сладак у исто време. Свака сцена је пуна динамике и енергије, чак и када се то најмање очекује. Филм је дрзак и приземан и никада се не стиче утисак да су емоције одглумљене. Свака реч је скројена да буде употребљена у савршеном тренутку. „Three Billboards“ је незаборавно искуство и још један је у низу Мекдониних филмова који ће постати култни класик.

Аутор: Гојко Димић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *