Male bele laži

Francuski reditelj Guillaume Canet, poznat po svojim filmskim ostvarenjima: Last night, Tell no one, The Beach, 2010. godine odlučuje da dotadašnji svet junaka u vrtlogu akcije, trauma i stresa prepusti čarima mora, lepote i iskrenosti. Priča koja se rađa na ekranu i prati ljudsku svakodnevicu na prividnom mirnom odmoru koje donosi leto i ponovno okupljanje starih prijatelja, donosi sa sobom osećaj rasterećenosti i istinu koja će dovesti junake do stvarnog ljudsko samoposmatranja. Urbana legenda kaže: Laž nije laž ukoliko je bela. Ipak, ljudska pronevera koliko god svetlo obojena, dovodi gledaoca do sopstvene zapitanosti u iskrenost i istinitost svojih postupaka. Koliko, kako i zašto čovek iz potrebe ušuškane i samostvorene harmonije, ograđuje sopstveni moral i od neistinitih tvrdnji kreira idilični svet u kojem odlično „pliva“, biće predmet ove nezaboravne drame. Naviknuti na glumačku zrelost François CluzetMarion Cotillard, Benoît Magimel, gledaoci će imati priliku da prepoznaju najpoznatiju glumačku ekipu francuske kinematografije i pored nezaboravnog smeha, uživaju u samoj činjenici da je film ne samo preslikana java, već i odgovor na pitanje: Da li smo uvek iskreni prema sebi i drugima?

Preispitujući naslov filma, da budem semantički korektan, mislim da film ne govori o lažima, već pre o tajnama i, konkretno, o svemu što krijemo od naših najbližih i najvoljenijih i kome verujemo kada govorimo. Naravno, to sa sobom povlači pitanje: koja je razlika između laži, tajne i poštenja uopšte?
Persephone M.

Konformista ili ne, idealista ili ne, realista ili pak sanjar, ovaj film je priča za svakoga i bela laž bi bila reći da se čovek u ovakvom ostvarenju ne može pronaći. Stoga vam KULT preporučuje dvočasovno lutanje kroz letnju oazu jedne iskrene družine.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *