Ingrid Bergman – njenim rečima

Stig Bjorkmanov dokumentrac o čuvenoj glumici Ingrid Bergman prikazan je 4. dana “Beldocs festivala” u Domu omladine na zadovoljstvo svih sineasta i ljubitelja njenog rada.

Nakon slučajnog susreta na Berlinskom filmskom festivalu, švedski režiser Stig Bjorkman i glumica Izabela Roselini (ćerka Ingrid Bergman i italijanskog režisera Roberta Roselinija) su odlučili da snime film o čuvenoj holivudskoj divi. Izabela je Bjorkmanu dala kolekciju privatnih snimaka koju je njena majka čuvala svih ovih godina, kako bi verodostojno prikazao ženu koju je mali broj ljudi imao prilike da upozna. Film je snimljen na interesantan i fragmentisan način u kom se ne poštuje zakon kontinuiteta. Gledamo film iz perspektive nekoga ko se priseća svog života, često prelazeći iz njene starosti u mladost, kada živi sa decom, bez njih, kada živi slobodno i pod konstantnom pratnjom medija i fotografa.

Rođena u Stokholmu 1915. godine, gde je sa 3 godine izgubila majku, a kasnije i oca s kojim je bila jako bliska. Dok nikada nije imala nijedno sećanje na majku, njena sećanja na oca uvek su bila vezana za filmsku kameru. Od malih nogu otac ju je snimao i beležio njen život, zbog čega je zavolela kameru i stekla naviku da i sama beleži svaki trenutak njenog života kako bi sećanja uvek mogla da ima pored sebe.

Talenat za glumu je od malih nogu bio očigledan. Iako je karijeru započela kao pozorišna glumica, jedino je mogla da se totalno prepusti kada je glumila pred kamerom (nešto što je uvek povezivalo sa ocem). Njena priča je zaista priča o velikoj ribi u malom jezeru. Oduvek je želela veće i značajnije stvari za sebe. Zato je sledeći logičan korak zapravo bio Holivud (fabrika snova). U njemu je uz pomoć producenta Dejvida Selznika uspela da snimi najvažnije filmove njene karijere „Kazablanku“ i „Ozloglašena“! Njena ljubav prema filmu bila je tako snažna, da je njen privatni život često plaćao cenu zbog toga. Njeni muževi i deca su često bili odaljeni od nje jer ona nije mogla da zamisli život bez glume. Iako je mnogim ženama u to vreme život bio posvećen isključivo deci, muževima i kući, ona je svoju karijeru smatrala pravim životom bez koga ne bi mogla da nastavi normalan život. Zbog tog je pretrpela mnoge kritike i bila odbačena iz Holivuda. Iako za sebe nije govorila da je velika feministkinja, način na koji je živela svoj život govorio je suprotno. Bila je radikalna u načinu na koji je živela i radila. Retko je pravila kompromise a to je nešto što tadašnje žene nisu mogle da zamisle. Režiseri s kojima je radila (Viktor Fleming, Alfred Hičkok, Žan Renoar, Roberto Roselini i Ingmar Bergman) za nju su bili očinske figure uz koje je otkrivala sebe ne samo kao glumicu, već sebe kao ženu i majku. Ingrid Bergman je veliki deo istorije filma tako da kroz nju publika može da upozna svet i filmove koji su im do tad bili potpuno strani.U filmu je tražila sebe u ulogama raznovrsnih žena (kurvama, sveticama, tvrdoglavim ženama i pravim borcima), ali uloga kojoj se uvek vraćala bila je Jovanka Orleanka. Kako njeni saradnici kažu, oduvek ju je fascinirala mlada seljančica koja čuje glas koji joj govori da može da oslobodi svoju zemlju i postane simbol za sve koji žele da naprave nešto od sebe, uprkos preprekama.

Ingrid Bergman – njenim rečima

Naraciju filma prave upisi u njene dnevnike, koje je pisala od svoje 10. godine, i pisma koja je razmenjivala sa svojim najbližim prijateljima i porodicom. Njena deca o njoj pričaju sa velikim poštovanjem i divljenjem, priznajući doduše da im nije uvek bilo jasno zašto je radila neke stvari. Nakon njene smrti, kada su pregledali sva pisma koja je ona čuvala, otkrili su nešto što ih je iznenadilo. Njihova majka koja je ceo život bila posvećena svom radu i filmu, u svojim razmenama sa prijateljima pisala je samo o svojoj deci. Kako njena ćerka Izabela Roselini kaže, nadali su se da će pronaći neke dobre priče o svetu filma i o ljudima sa kojima je radila kako bi prikupili materijal za dobru knjigu, ali sve što su našli su njihova imena. Žena koja je bila enigma medijima, publici pa čak i svojoj deci i muževima, konačno je dobila priliku da se predstavi njenim rečima u formi Bjorkmanovog filma.

Autor: Gojko Dimić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *