For Kill Bill, Mother! is a thrill

Ove jeseni, sudnje 2017. godine, zaradovala se ljudska vrsta na planeti Zemlji. Ponada se narod smrtni da će onaj koji to (kao) nije, naći odgovore, otvoriti tajne odaje (aj dobro, jednu otvori, mada ne znamo za šta služi) te otkriti najdublje tajne, pišući prstom po zemlji. Ovakav uvod nije uzaludan jer nam je reditelj i pisac scenarija, Daren Aronofski odlučio, nakon premijere svoga novog ostvarenja pod naslovom Mother! objasniti da je ipak reč o Majci Prirodi/ Inspiraciji, malo i o Bogu, malo i o Nama (ili nama). Naravno, kritičari i/ ili gledaoci su istu metaforu i sami primetili, ali i mnogo više. Takođe, publika je samosvesno zaključila da ovaj film može da se ili voli, ili mrzi. Daću sebi oduška te reći sasvim komotno – ne bih se složila.

Mnoge su pristalice stvaralaštva Darena Aronofskog očekivale ono što su do sada dobijale, a sad sasvim drugačije realizovano – izuzetna metaforička slika stvarnosti, alegorijski predstavljena emocija i problematika ljubavi. Takođe, očekivana je izvanredna glumačka postava, što smo i dobili, ali dobili smo i problem. Sa morem velikih imena (Dženifer Lorens, Havier Bardem, Ed Heris, Mišel Fajfer), sudario se okean problema koje muče današnju populaciju planete Zemlje, koja su virom glumu zahvatile, te pomalo i isisale važnost i veličinu glumca.

Već na samom početku filma shvatamo da će se situacija razvijati iz prostora koji je pre toga bio zahvaćen požarom. I sad mi gledaoci ubismo se protumačiti, a da se nismo ni komotno smestili, šta li je Aronofski spalio?! Dobro, budi nam se Dženifer Lorens, u filmu poznatija kao pomenuta Majka Priroda/ Inspiracija, ali mi to ne znamo, jer će ona svom izabraniku Pesniku ilti Njemu (Bardem), biti američka žena poznatija kao: honey, sweetheart, darling. Bezimeni likovi mogu tako predstavljati odnos božijeg stvaranja Zemlje. Takođe, On (Bardem) odlučuje u njihov zajednički dom uvesti prvo stranca (Ed Heris) koji bi tako predstavljao Adama, nakon čega se pojavljuje i njegova žena (Mišel Fajfer). Fajferova, pitajući svoga muža za problematično zdravlje, mahinalno se hvata za predeo rebara što direktno insinuira na Evu, a u toku filma dolazi i do dodirivanja i upotrebe zabranjenog predmeta. U spletu bizarnih situacija koje gledaocu stvaraju osećaje neprijatne nedoslednosti i iznenadnosti događaja, pojavljuju se sinovi nepoznatih gostiju te dolazi do obistinjavanja dobro poznate priče o Kainu i Avelju. Da je Aronofski ostao pri ovoj ideji, film bi bilo iole lakše ispratiti. I taman kada se publika navikne na jednu ideju, dolazi do preobrata i razvijanja situacije u potpuno drugom pravcu.

Daren Aronofski ostaje dosledan u jednom, a to je poimanje prostora. Iako film posmatramo sa velikog bioskopskog platna, hod Majke Inspiracije po kući, silazak niz ogromne stepenice (što može insinuirati silazak sa neba) obeležen je tonom, odnosno pucketanjem dasaka pod nogama. I dok sve to zvuči kao tek prijatna atmosfera pored kamina, Majka sagledava prostor koji je sama uredila te pritom, kojim i vlada, tražeći Pesnika. Umesto da Inspiracija bude ta koja će pesnika (prijatno) iznenaditi, Pesnik se vešto približava njoj te je svojim prisustvom plaši. Majčino korišćenje prostora vremenom degradira te to postaje prostor svih ostalih, onih koji su Pesniku potrebni da bi slavu održao, a tako i postojao. Problem nastaje onda kada celu situaciju možemo sagledati sa dva aspekta: onog biblijskog, kada Bog shvata da je ljudski rod preterao u zlobi te je potreban veliki potop1), ali i sa perspektive Pesnika, kome je idolopoklonstvo potrebno, jer jelte, svi su pesnici veliki egocentrici. U trenutku pretrpane kuće gde svako radi šta hoće, jer pesnik to dozvoljava, Majka počinje da se porađa. Porođajne muke će rezultirati rađanjem Dela koje će narod okrutno ubiti i pojesti. Ove scene preterano, brutalno i prekrvavo opisuju oduzimanje umetnosti od njihovih „roditelja“. Ove scene preterano, brutalno i prekrvavo opisuju oduzimanje od Majke, ali Majke Prirode, koja je čoveku dozvolila da se koristi njenim plodovima. I dok će milion moralista pokušati dokazati da je takvo poimanje sasvim na mestu, te da se od Umetnika/ Boga na najokrutniji način Delo oduzima, svi ćemo (pa i režiser) saosećajno zaboraviti da je upravo On to Delo oberučke nudio. Istini na volju, sve smo to mogli shvatiti bez odsecanja udova, lomljenja glave te razduvavanja lica eksplozivnim napravama. Dođe čoveku da se zapita: gde ti je, Aronofski, i poneka sablja?!

Bilo kako bilo, pred nama jeste ostvarenje Darena Aronofskog uokvireno zlatnim nijansama koje su slamka spasa, te cikličnom poimanju života, koji je spreman poput feniksa iznići iz najgoreg sagorevanja stvarnosti. Samo krvaviji no ikad. Samo beznadežniji no ikad, pun tuge, pun zaborava.

Autorka: Gorica Radmilović 

FUSNOTE:   [ + ]

1. Režiser se 2014. godine bavio ovom tematikom te režisirao  film pod naslovom Noah.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *