Fargo: Може ли Android Minsky помоћи?

Након прве две сезоне серије Фарго, аутора Noah Hawleya, адаптација истоименог филма браће Coen (1996), сезона број три обрадовала је и изненадила све љубитеље овог серијала. Показало се као врло важно да се истакне улога и смисао женских ликова, те смо у првој сезони гледали Molly Solverson (Allison Tolman) – представницу закона из Бемиђија, која је решила случај Малво&Најгард. Наредна сезона окренула је страницу феминистичког дискурса, представљајући Peggy Blumquist (Kirsten Dunst) – фризерку која је фокусирана на циљеве и трезоре неиспуњености у животу, а испуњавањем истих себи мрси конце животне судбине. Трећа сезона је, сходно томе, понудила слику супериорне жене, која упркос женским атрибутима и особинама, успева да одржава смисао и динамику самог серијала. Жена, у овом случају Gloria Burgle (Carrie Coon) постаје јака Личност, носилац свих етичких вредности, мистериозне духовности и храбрости.

Један од најзагонетнијих детаља треће сезоне серије Фарго, управо је трећа епизода под именом The Law of Non-Contradiction, фокусирана на интересантну причу Ениса Стасија (Ennis Stussy), односно Тадеуса Моблија (Thaddeus Mobley), коју покушава да разреши управо Глорија, истакнута Жена ове сезоне. Ништа у овој серији није случајно, како је писано о првој сезони, те можемо закључити да није случајно ни што је овај јунак, жртва из прве епизоде, а покретач целе сезоне, заправо писац – добитник награда и аутор познатих бестселера научне фантастике. Жртва је случајна, као и у претходним сезонама, тај првобитни злочиначки неспоразум постепено развија заплетену и неизмрсиву трагичну баладу. Обичан човек постаје жртва, обичан човек покреће клупко незаустављивих догађаја који бујају, попут квасца, из епизоде у епизоду. Клупко више не помаже да се убије Минотаур, нити да се изађе из лавиринта, већ представља само нит која магнетски привлачи трагичне неспоразуме. Аријадна у серији Фарго нема више могућност да спасе некога, али има могућност да открије истину. Истину која је, наметнута или не, основни циљ овог серијала од његових почетака.

Дакле, прва жртва ове сезоне је  Ennis Stussy (или Thaddeus Mobley), писац чији је роман The Planet Wyh награђен и врло познат. У једном тренутку он, у уверењу да између спокоја и награде/славе стоји знак једнакости, док пије безалкохолно пиће у рукама држи прави пехар за најчитанији роман године. Није ли и Lester Nygaard (из прве сезоне) у једном тренутку поседовао сличан такав пехар за успешног продавца/бизнисмена, а у следећем тренутку Lorne Malvo је био тај који је преокренуо његову сторију. Након што писцу из треће сезоне Howard Zimmerman понуди да сними филм по награђеној књизи, ствари почињу да се мењају, незаустављив пад низ литицу живота. Оба ова случаја показују да се са врха најлакше и најбрже лети на дно (адаптација онога по српски ко високо лети ниско пада), без уочљиве узрочно-последичне везе судбина се сурвава у ништавило, мртвило и смрт. Вез клупка које може спречити Минотаура да те збрише заувек.

Gloria Burgle (Carrie Coon) покушава да открије шта је то избрисало њеног очуха из живота, па као полицајка из Eden Valley-а покушава да открије узрок тог чина. Открива кутију сакривену у поду његове куће, где проналази његове књиге луцидних наслова: The Plague Monkeys, Space Elephants Never Forget, and Organ Fish Of Kleus 9. Сматра да је то битан траг. И јесте битан.

Фабула његовог најпознатијег романа The planet Wyh вешто је у овој епизоди представљена кроз анимиране фрагменте Unit MNSKY – реч је о малом роботу који може једино да каже „Ја могу помоћи“ (I can help) али ништа не чини да то заиста уради. Нећемо се oвом приликом бавити Глоријиним наредним поступцима, улогама Zimmerman-а (Roger V. Burton) и Vivian (Frances Fisher). Оно што је интересантно и привлачно у овом тренутку јесте књига The Planet Wyh и могућност интертекстуалног читања ове епизоде. Када говоримо о овој серији, не говоримо о просечном маркетиншком трику, што у већини случајева серије нуде, већ говоримо о комплексној и врло вештој уметности. Стога, након увођења мотива књиге The Planet Wyh у овој епизоди, првобитна претпоставка аутора овог текста је била на месту: ова књига никада није написана, у историји светске књижевности није забележен Thaddeus Mobley, као што ово име никада није коришћено као псеудоним – ако је веровати интернет бази, где сам ово истраживање темељно извршио. То би било врло једноставно и површно решење. Аутори ове серије, као што смо навикли, углавном врло вешто закомпликују ствари и пружају херменеутичке изазове којима се треба пажљиво бавити. У томе је и чар ове серије – у томе што ствари нису онакве како смо навикли, нити онакве какве смо их замислили. Обично је истина негде много изнад тога.

Године 1975. када је и написана ова књига у серији Фарго, Golden Planet Awards за најбољу sci-fi књигу, отишла је у руке Ursuli Le Guin за књигу The Dispossessed. Ову поредбеност не излажемо само због подударности године објављивања (The Planet Wyh, 1975), већ сматрам да постоје јасније и чвршће везе између The Planet Wyh и The Dispossessed. Прва књига говори о усамљеном роботу који бесмислено постоји миленијумима, док друга књига представља утопију у којој  је реч о инвазији уређаја који омогућава комуникацију без обзира на удаљеност (сан Ле Гвин који је постао књига). The Planet Wyh занимљивим анимираним фрагментима представљан је кроз епизоде, најпре у трећој о којој је реч, и прати Андроида Минског (Android Minsky) који бесциљно лута кроз време. Jefferson Grubbs, у својој анализи, истиче да је протагониста ових анимираних делова треће сезоне добио име управо од Марвина Минског, који је један од најзначајних умова нашег времена када је реч о вештачкој интелигенцији, односно роботима. Именовање овог робота Мински, можемо схватити и као меланхоличан гест пун поштовања, с обзиром на чињеницу да је овај велики научник преминуо прошле године. Вештачку интелигенцију Мински је дефинисао као „науку која учи машине да раде ствари које захтевају интелигенцију ако их ради човек“. Упркос почетним успесима, истраживачи, на челу са Минским, врло брзо су дошли до закључка да комплексност света није нимало лако пренети на машине, чак и са најмоћнијим програмским језицима. Са свим покушајима, постоји ризик да тај робот/андроид научи да каже Ја могу помоћи – I can help, али да деловање остане ускраћено и да постане само бескорисна машина – попут оне са којом се Глорија у трећој сезони пред спавање игра (а коју је, узгред речено, направио управо Марвин Мински).

Са друге стране, ови анимирани фрагменти указују, такође, на кратки анимирани филм Don-а Hertzfeldt-а World Of Tomorrow (2015), номинован за Оскара. Оба ова кратка анимирана филма припадају научној фантастици, протагонисти су цртани јунаци који, врло слично, изговарају исте синтагме, указујући на сличне проблеме будућности. Проблем настаје онда када узмемо у обзир да је овај филм настао 2015. године, у времену када таква научна постигнућа у великом делу већ постоје, док је The Planet Wyh написана 1975. године, чиме су аутори Фарга пророчки указали на будућност. Попут простора аутернета (насупрот интернету) где је смештена прича Света сутрашњице, на тај начин је топонимски диференциран и анимирани филм из Фарга, указујући да је Земља само крњатак васионе, а човек беспомоћно биће на пулсирајуће срчане батерије. Претпостављамо да је аутор серије Фарго, без сумње, имао у виду овај кратки анимирани филм при прављењу ове (треће) епизоде, иако постоје извесне разлике у филозофском и научном тумачењу ових идеја.

Постављањем директног питања Да ли андроид може помоћи? – постављено је питање о људском деловању, о људскости, о будућности хуманитета. Глорија, Жена сезоне, у једној од наредних епизода, у тренуцима незадовољства и неизлазне ситуације, признаје да се осећа попут андроида. Попут андроида који узалудно говори да може помоћи, бесмислено постоји миленијумима, иако његово постојање ни за кога није важно. Након што осети људску реч, пријатељски загрљај – Глорија почиње да постоји, врата се пред њом отварају, сапун и сушилица за руке у тоалету примећују њено постојање. Дакле, није Андроид оно што може да помогне – то је реч, људска пријатељска реч – која не само да указује да може помоћи – већ одиста то и чини.

Аутор: Борис Милетић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *