EVROPSKI FILMSKI FESTIVAL

Sve ono što donosite sa sobom, kada putujete, donesite filmski, ne zaboravite da se nasmejete novom prostoru, zavolite nove ljudi i osvrnete se vremenskoj kameri, koja voli svaki vaš korak u nepoznato.

Palić već godinama dočekuje one željne popodnevnih šetnji sa rukom u ruci, valcerom na vodi, ili pored vode. Decenijama ovaj mali ,,mediteran” privlači turiste i one večne zaljubljenike u sedmu umetnost, film. Ako vas okolnosti nateraju da kao ja ne prisustvujete tradiciji Evropskog filmskog festivala na Paliću 2016, koji u predvečernje julske dane svake godine okuplja filmofile, onda vam jedino preostaje da uživate u utiscima drugih, i pokušate lažnom kopijom svojih makro ekrana nadoknaditi drvene klupe, bajkovito utvrđenje i zvukove šume koji se vrlo vešto usklađuju uz veliko filmsko platno. Pošto me je put naveo u drugom pravcu od onog koji je vodio na mesto filmskog spektakla, znala sam kome mogu da se obratim, jer Evropski filmski festival ne propušta i vrlo često se ne slaže sa mišljenjem većine da nije svaka filmska projekcija vredna gledanja. Tako je telefon zazvonio i usledila je duga priča o ovogodišnjim filmskim ostvarenjima, koje slušajući Mihajla(prethodno pomenutog prijatelja) navode da pomislite da ste istu projekciju gledali zajedno, ako već mislite da niste u ovom, onda u nekom prethodnom životu.

Mihajlo Plankoš za KULT, preko žice:

13932227_875549939217050_116711794_o

Osvetnici napadaju sa leve, šišmiš stoji ispred mene i juriša na poslednjeg sina Kriptona koji mi je iza leđa, neki stari ljudi puše travu sa nekim mišićavim mladićima sa desne i uz sve te velike događaje dolazi i drama dece čiji su roditelji mrtvi i gangstera čije dame ne podržavaju njihovu profesiju... Neki od ovih filmova su mi nasuprot ironičnom tonu veoma dragi ali stoji činjenica da su proizvodi sa novog kontinenta često jednolični (u jednom veoma širokom krugu, naravno. Svaki je pozamašan, savršeno snimljen, bavi se događajima koji menjaju živote (ili ako i ne promene život likova, našu jednostavnu svakodnevicu bi sigurno uzvrpoljile).
 Naš komšiluk je malo drugačiji ali mi retko skidamo oko sa teleskopa. Evropski film često ima manje budžete, nema mogućnost da se bavi tolikim događajima... Ostaju mu ljudi. Čovek u teškoj situaciji koja je slična onoj u kojoj sam ja bio juče, ili moj prijatelj iz osnovne škole ili jednostavno svakodnevica... Šta bi bilo ako nakon 15 minuta traganja za nestalim detetom očajan otac ne bi završio uplakan pred kamerama raznih stanica s policajcima u pozadini već ako bi škripa vrata ormarića ispod sudopere napokon odala skrovište klinca koji igra neko čudo na telefonu?

Palić je poput Arkadije za čoveka velikog grada. Divni parkovi oivičeni šumom, zoo, šetališta, krasan pogled na jezero (u kome je ipak bolje ne kupati se još koju godinu... mulj). I onda,na jednom ovako skrovitom mestu, kada se svake godine tokom leta pod vedrim nebom na Letnjoj pozornici organizuje Evropski filmski festival, skupe se predstavnici čitavog kontinenta i građani obližnjih mesta željni događaja da negoduju zbog filmova koji im ponekad ne budu po ukusu ali ostanu u pamćenju. Filmovi o ljudima poput njih, čije lice nije savršeno i čija karijera vrhunac nije dosegla u najskupljim kolima... Ljudi se sedam večeri uzastopce u ogromnom broju skupljaju da gledaju slike ljudi, skupljaju tuđa iskustva da bi posle toga nastavili svoj život malo samouverenije, malo realnije (jer ni u jednoj obećanoj zemlji život nije kako mi maštamo da bi mogao da bude), malo zadovoljnije.
Zaista, bilo je tu svega, od ljubavi, siromaštva, nekrofilije, kanibalizma, ali kao i u stvarnosti ne odlazi se na projekciju sa namerom da gledaš cveće i proleće,već da pronađeš najrazličitije uglove stvarnosti i možda te poneki promeni.

I onda se veza prekine i ono što mahinalno uradimo tražimo doživljaj ili ga bar naivno reprodukujemo torrentom, web stranicama i malim ikonicama koje mogu da zagolicaju maštu i ako do sada nisu da nas odvedu na Palić. Jer svašta smo propustili:


Untitled

Ako se pitate, šta je to što obaj festival čini evropskim pored ,,filmova sa titlovima”, stranaca i muzike do jutarnjih časova, to je tradicija postojanja  nadnacionalnih vrednosti i doživljaja.

13918669_873322886106422_1346287128_o

Ako do sada niste, zabeležite u svoje male ,,teftere”(mobilne telefone, tablete, notese), da je Palić u julu samo vaš, jer filmovi najlepše pričaju na letnjoj pozornici.

DSC_7633

Autori teksta: Miljana Milanković i Mihajlo Plankoš

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *