Don’t be a cold robot

Napomena/ podsetnik :

Reč HACKER– ima dva značenja ,,sinonimna“:

 Prvo značenje:

         -It is an expert at programming and solving problems with a computer;

Drugo značenje:

          -It is a person who illegally gains access to and sometimes tampers with information in a computer system.

Ako bismo se zaustavili na prvom značenju i osobi koja poseduje veštine rešavanja vidljivih i nevidljivih ,,problema“, vrlo verovatno bismo istu  potapšali po ramenu a njegovo znanje i sposobnosti koristili, onako kako se to decenijama čini, u isključivo ,,isceliteljske“ svrhe.  Ali, kako se navođenjem prvog značenja čitalac, nezadovoljan dobijenom informacijom, sa nestrpljenjem odlučio  na još koju sposobnost po mogućnosti zabranjenu, došao je do odgovora na pitanje: Šta se desi kada se na isto odvaži onaj koga ste prethodno potapšali po ramenu?

elliot alderson, mr robot, rami malek

Mr. Robot - Elliot Alderson

Ispod ,,kodom“ određenog pojma, haker (ćirilično napisan gubi svoju ,,virtuelno-magijsku“ moć) prerasta u simbol grešnog čoveka modernog vremena – Adama, koji ne samo da je pojeo jabuku, već je dozvolio da jabuka istruli u komšijinom dvorištu nakon čega je došlo do pada/Trojanci, crvi… Međutim, ono što je negde na prelazu realnog i fiktivnog, a vrlo moguće i vrlo prisutno u pomenutom biću virtuelne magije, to je ono što se ne izgovara, ne primećuje, ne vidi ali postoji kao mali bag u velikom sistemu koji vidi, čuje, kontroliše i obara isti. Nekoliko decenija pre, sve prethodno navedeno bile bi puke činjenice koje nikoga ne obaraju a naročito ne sisteme, ali 2016. godine, kada se pojavljuje generisani Superman poznatiji u cyber svetu kao MR ROBOT, postavlja se pitanje koliko je umetnost, modifikovana sedma umetnost- film/serija, fikcija, a koliko stvarnost.  Rami Malek, jedan od simpatično-introvertnih i pomalo kontroverznih junaka Holivuda, u ulozi Eliota, glavnog i ingenioznog programera koji danju štiti cyber svet ALLSAF-a (u svetu Disney junaka, kompanija856e7c2a0c3b071d865d819e0c1247a4 koja funkcioniše po principu Snežane i sedam patuljaka, Snežana u ovom slučaju predstavlja jednog programera koji ,,vuče“ konce snažne korporacije-patuljaka). Da je serija više nego stvarnost, ukazuje upravo činjenica da Eliot (Rami Malek) neverovatnom brzinom, preciznošću i spretnošću rešava svaki problem ,,svoje“ korporacije ali u običnoj komunikaciji zastaje kod: “Hello“. Tu se običan čovek, udaljen kilometrima, galaksijama od Superman-a razočara, jer veruje da isti pokazuje fanatične i nadljudske sposobnosti cyber univerzuma, a da u ,,stvarnom“ svetu nije sposoban za najobičniju kafica/šoljica komunikaciju. Ipak, ljudska sujeta i nepoverenje ne traju dugo, a haker još uvek obara sisteme i poznaje sve i svja i nije mu potrebna potvrda gledaoca da je introvertno, zatvoreno biće, jer to svesno jeste. Onda se postavlja pitanje:

Ko je zapravo Eliot?  Moderni čovek, mala uokvirena marioneta strahova, pobune, nagona koja  živi tuđu ,,svakodnevicu“.  Ako se izuzmu halucinacije koje ne voli, hakovanja i ,,proganjanja“ ljudi koje voli, njegov (ljudski) život sveden je na nekoliko programiranih radnji: nahraniti ribicu (jedinog realnog saputnika, hladnokrvnog naravno), preskočiti obrok, otići na posao, u povratku svratiti kod psihijatra, nezadovoljan se vratiti u stan i povući crtu (morfijumsku). Ako je Eliot nepoverljiv narator, mizantrop koji ne veruje u zajednicu, ne podnosi dodire i komunikaciji isključuje mogućnost ,,otkrivanja“ a njegova stvarnost igra iluzija i mogućnosti, zašto se onda gledalac saživljava sa njegovim svetom?  U takvoj igri koju montira pisac a oživljava režiser, čovek je osakaćeno biće stvarnosti  koje se poput  ringišpila  okreće onako kako neko, superioriniji, komanduje, a život se svodi na nekoliko scenski montiranih radnji: buđenje (uz zvonjavu ,,pametnog“ časovnika), dobro prerađen musli, nakon kojeg ide enormna količina poljubaca, čaša prerađene vode, trk na posao: škljoc, cmok, hi hi, kuc kuc, dobar dan šefe, cmok cmok, hi hi, pauza: ručak-preporučen obrok divno prerađen i obojen, kamera na hranu kamera na sebe, cmok cmok, hi hi, vraćanje na posao: kuc kuc, kasnite sa rokom, cmok cmok, fuck you all, povratak kući, večera, seks, cmok cmok , hi hi… laku noć. Lažna sigurnost programirane svakodnevice kojoj preti preispitivanje, a završava otporom: FUCK SOCIETY! Onda moderni Superman odlazi kod psihijatra, jer lako je boriti se sa programskom greškom, ali je teško ubiti nedruštveno biće u sebi. Psihijatar razmišlja: da pojača dozu, navede Eliota da otkrije šta ga to čini tako nesigurnim, nesnađenim, ranjivim, dok haker razmišlja:

Mnogo ozbiljniji problem postaje oživljavanje sveta glavnog junaka. Postojanje imaginarnog ,,čovečuljka“ koji obaranjem sistema parodira sam smisao postojanja izvan vidljivog umnogome doprinosi pitanju: Šta ako program koji sledi nije fikcija? Haker koji može sve, čovek koji ne može ništa, osim da uporno obmanjuje sebe da kreira sopstvenu budućnost, vođenu sopstvenom autentičnošću i tako dolazimo do priče koja više nije tehnološka ili  umetnička kreacija,  već jedna ozbiljna filozofija krize identiteta. Isti onaj gledalac koji se isprva divio sposobnostima veštog hakerskog manipulisanja informacijama, poput velikog Tolkinovog svevidećeg oka, postaje gotovo samleven mašinom  terora sveznanja koje ga otkriva, razoružava i briše.

"You're Phil. But your real name is Rohit Pathak. You changed it to Phil when you bought your first Phil's Coffee shop. Now you have seventeen of them with eight more coming next quarter..I downloaded everything. All your emails, all your files, all your pictures..You want to call FBI? Do you want them to find out about 100 GB of child pornography you serve to your 400,000 users..which explains the higher than usual speeds on all your shop¢s internet connections.''

Međutim, serija je trivijalno priča o mladom ,,buntovniku“, marioneti  dve velike korporacije, jer naravno priča od vajkada postoji: dve zaraćene strane će se sukobiti, u ovom slučaju dva korporacijska giganta: ALLSAFE i EVIL CORP. U moru ajkula gledalac će očekivati momenat iznenađenja – jedna grupa će postati biljojed. Međutim, iznenađenja i naglog obrta (preporoda) nema, jer priča nije borba dobra i zla, pravde i nepravde već simbol ljudskog pada, a niko tako snažno ne pada kao čovek.

‘’Sometimes I dream of saving everyone from the invisible hand. The one that brands us with an employee badge. The one that forces us to work for them. The one that controls us everyday without us knowing it. But I can’t stop it. I’m not that special. I’m just anonymus.’’

mr-robot-wallpaper-9Nihilizam će podržati stav neslobode, skepticizam će ohrabriti ideju o neuravnoteženosti sveta, globalizam će zgaziti  čizmom na glavu čoveka, totalitarizam ubiti jedinku, ali humanizam ne može da prihvati ideju da čovek i sve što ga čini karakterom, individualnošću, slobodom govora i delanja, može da nestane. Revolucija se rađa na ekranu sredstvima koji su doveli do njenog nastanka. Gledalac svedoči novom društvu(F society)- marksističkoj utopiji  lišenoj granica, normi, pravila, ekonomksih, socijalnih ograničenja. Takav svet kreira čovek (haker) koji je oborio prethodno ušuškano uređenje, robot kojem je negde između zadate radnje i predmeta, ubrizgan nevidljivi serum emocije. Sistem je oboren, identitet ne postoji, a jedinka može slobodno da deluje sa izbrisanim kodom.  Ali, da li je srećna? Kritikujući postojeći svet, serija kritikuje nemogućnost čoveka da se od istog odvoji. Biti čovek, oslobođen društvenog ukrašavanja, samozadovoljavanja predstavom o sebi, sjajem i luksuzom koji veštački proizvodi osećaj sreće i veličine, jednako je apsurdno i nemoguće kao i biti robot koji oseća, jedno drugo ne podržava. Isti otpor jedinke koja ,,traga”za izgubljenim identitetom, gotovo dve decenije pre, pojavio se pričom Chuck Palahniuka ,,Fight club“(1999). Ista misao je navela tadašnjeg režisera da svet pojedinca podredi kolektivnoj svesti. Ipak, pobuna koju je tada predstavljao amoral podzemlja postepenom ekspanzijom dobija svoj mnogo ozbiljniji pandan  ,,MR ROBOTa“ koji ne samo da sumnja u identitet pojedinca, već u borbi za neki ,,bolji” svet ruši jedini svet na kojem može da postoji – Zemlju. Ona prijateljska ruka, čovečnost kojoj se vraća glavni junak (Eliot), dokaz je, da nasuprot mišljenju kritičara, ispod maske groteske i parodije društva ipak stoji jedinka kojoj  je  data mogućnost sveznanja i znatiželje, a ukoliko informacija i bude hakovana, dobro je znati da se iza nje još uvek krije Čovek.

Autorka: Miljana Milanković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *