Četrdeset i pet godina „Kuma“

Knjiga Maria Puza izašla je 1969. godine, izazvavši velike kontraverze, a tri godine kasnije, Fresis Ford Kopola, uz njegovu saradnju, adaptira roman u scenario i pravi istoimeni film (prvi izbor produkcijske kuće je bio Serđio Leone) koji je danas, po Američkom filmskom institutu, drugi najbolji američki film svih vremena, posle Građanina Kejna, Orsona Velsa.

Mario Puzo je lik Vita Korleonea bazirao na dvojici stvarnih kriminalaca, Frenku Kostelu i Karlu Gambinu. Cela knjiga, izuzev par scena, ekranizovana je u dva dela: celi prvi deo (1972) i pola drugog (1974). Druga polovina 2. dela i treći deo su delo Kopolinih ruku, uz savete Maria Puza. Gangsterski filmovi su od samog nastanka imali obaveznu cenzuru: glavni lik je morao da padne, jer bi u suprotnom došlo do glorifikacije nasilja i kriminala.

Taj šablon je iskorišćen i u Kumu, kao što je i u prvom gangstrskom filmu Mali Cezar (1931). Tako i u Kumu, glavni likovi ginu, životi im nisu nimalo laki, puni besa, mržnje, straha, napetosti, smrti i u retkim trenucima sreće, koji opet bivaju prekinuti nekim od već navedenih motiva. Tako je i u filmu Brajana de Palme Lice s ožiljkom (Scarface 1990). Kum se, takođe, smatra i jednim od najuticajnih filmova svih vremena, pogotovo u tom žanru.

Čak se i afirmacija morala i mit o čistoti, mogu pronaći između redova kroz ovo delo. Iako glavni likovi žive u surovom i posve strašnom svetu kriminala, među njima vlada određen kodeks i određena pravila koja se moraju poštovati. Ljubav među članovima porodice (u ovom slučaju porodica se može tumačiti i kao organizacija) je toliko jaka i obavezujuća, gde je svako spreman da zaštiti ono što je njegovo i njemu sveto, a to je upravo porodica iznad koje je jedino Bog. Iako su svi vernici, vrlo često krše neke od Božjih zapovesti, najviše ubistvo. Tu se stvara kontradikcija između likova i njihovih uverenja. Bez obzira što je prostitucija nemoralna, oni se njome bave, eksploatišu devojke po bordelima, ali oni sami ne učestvuju u takvim činovima. Poštuju i veruju u Boga, odriču se svega nečastivog, dok ubijaju druge ljude, verujući da će se time isprati. Odanost porodici i krvne veze su stavljene uporedo s brutalnim i osvetničkim prolivanjem krvi i neminovnim padom porodice.Romantizovane scene kućnog života članova porodice – porodično venčanje, kupovine, krštenja, spremanje hrane – isplepletene su sa scenama užasnog nasilja i naručenih ubistava, navodi Miloš Babić, profesor Teorije filma.

Pitanje moralnosti i čistine nečijih dela jako je složeno: mladi Vito ubija lokalnog bogataša koji krade od siromašnih i zlostavlja ih, kako psihički, tako i fizički, ali time oslobađa građane tog naselja od njihovog tiranina. Da li ga to čini herojem ili antiherojem sa verskog aspekta? Ovi moderni Pilati su nastavili i ustanovili  lik antiheroja u filmu.

Al Pačino i Marlon Brando kao Majkl i Vito Korleone

Majkl Korleone, najmlađi sin, ratni veteran, marinac, hladan lik, ali promišljat i racionalan na oca. Suprotnost je starijoj braći Soniju (prek, reaguje u afektu, besan, tvrdoglav, kolerik) i Fredu (neodlučnom, nezainteresovanom, flegmatičnom tipu), poput najmlađih prinčeva u bajkama. Takođe, kao i njegov otac, umire mirno, u dubokoj starosti, u dvorištu svoje kuće na Siciliji, daleko od buke grada, jauka ubijenih i plača ožalošćenih, ali u dubokoj tuzi i sam. Retki su slučajevi u stvarnom životu da neki don tako umre, kako navode poznavaoci i analitičari mafije kao sociološkog fenomena.

U vezi sa tehničkim aspektima filma, najviše korišćena vrsta montaže je kontinuirana i montaža unutar kadra, a najbolji konkretan primer za to su scene snimane na Siciliji (scene u eksterijeru: žitna polja, dvorište). Manje se koristila montaža između pojedinih kadrova, ali sa vrlo značajnim momentima poput scene u kojoj je pokušaj atentata na Vita Korleonea. Kamera korišćena u snimanju filma je Mitchell BNCR, Bausch & Lomb Super Baltar Lenses, sa trakom od 8 milimetara. Mešavina dugih i kratkih kadrova. Korišćeni su svi planovi, sem plana detalja. Skoro tokom celog filma je statična i uglovi snimanja su u domenu pogleda sa povremenim kadrovima iz gornjeg rakursa. Kamera najviše dolazi do izražaja u napetim, često mučnim scenama koje šalju neku određenu poruku. Kada Džek Volc (Džon Marli), direktor studija, odbija da zaposli Donovo kumče, budi se jutro posle u svom krevetu sa glavom svog najboljeg i najskupljeg konja.

Korišćeno je više planova da bi se ukazalo na gnusnost čina i horor koji je Volc osetio, iskazavši ga dugim urlicima:

Uočene metafore i simboli:

1. Postojanje pet porodica

Starokinesko poimanje elemenata: „Elementi su ovde: voda, drvo, vatra, zemlja i metal; na vazduh se nije obraćala pažnja. U jednom starom stihu kaže se: ,,Voda proizvodi drvo; ali uništava vatru; vatra proizvodi zemlju; ali uništava metal;metal proizvodi vodu; ali uništava drvo; drvo proizvodi vatru; ali uništava zemlju, zemlja proizvodi metal; ali uništava vodu.“ Kao što pet elemenata funkcionišu, tako i svih pet porodica koegzistira – novi poslovi, novi konflikti; nova primirja, nove provokacije itd.

2. „Luka Braci spava sa ribama“

Pored jasne metafore mrtve ribe, sa tom porukom u Sonijevom krilu da je Luka mrtav, postoji i razlog zašto baš riba, kao simbol. Ali riba je istovremeno i ,,hladnokrvna“, u simbolici ,,vrele strasti i ne gospodare njome“ i stoga je takođe postala deo sakralnih obeda i ima ulogu žrtve.

3. Majklova supruga na Siciliji

U filmu koji je priča o kriminalu i ilegalnim poslovima, među kojima je i prostitucija, začudo nema takvih scena, gde bi golotinja bila bar donekle podrazumevana, ali se američki film, za razliku od evropskog, tada još nije u potpunosti oslobodio te vrste cenzure. Jedina scena u kojoj ima golotinje je prva bračna noć Majkla i njegove supruge. Njena nagost bi mogla predstavljati ljude u „prastanju“, bez socijalnih i hijerarhijskih razlikovnih obeležja odeće. Ona je česta prilikom rituala inicijacije ili posvećenja… tj. njenu posvetu njemu, kao čoveku iz belog sveta, stanovniku velikog grada, nasuprot nje, nevine i nežne seljančice, koja nije videla dalje od svog rodnog mesta; Majkl je i dalje obučen kada se scena završila. Ovo bi moglo biti jedno od značenja, pored očiglednog.

4. Smrt Vita Korleonea u njegovoj bašti

Bašta (vrt) u kojem Vito pada od infrakta, može biti metafora za Rajski vrt. Likovi u filmu su katoličke veroispovesti i ako se to uzme u obzir moglo bi se raspravljati o životu Vita Korleonea i da li je zaslužio da ode u Rajsku baštu, jer kod katolika postoji i vera o čistilištu. Da li je za njega čistiliše bila smrt njegovog sina, patnja i bol koju je morao da oseti da bi izmirio zaraćene porodice i očistio savest, da bi svoj kraj dočekao igrajući se sa detetom svog ubijenog sina? Ili pak, bašta predstavlja njegov mir i spokoj, koji je on izgradio pored svoje agresivne i pokvarene imperije? Bilo jedno ili drugo, stari don je otišao u večni mir, padom na mir koji je sam izgradio.

Prošlo je četrdeset i pet godina od nastanka Kopolinog remek-dela. Od tada, do danas njegovo nasleđe je ogromno! Broj referenci nebrojiv; kultni status siguran.

Bez obzira na sve gore navedeno, Kum će sigurno biti najbolji film svog žanra ikada, ako ne i uopšte. Sa ovakvom dramaturgijom, scenarijem, glumcima i režijom, teško da će se naći bolji. Pogotovo u današnjem vremenu punom 3D-ova 4D-ova, 6D-ova i ostalih tehničkih mogućnosti gde se prava bit i suština gube.

Autor: Nikola Pavlović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *